Izvor: B92, 11.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija priznala Crnu Goru
Brisel -- Rusija je priznala Crnu Goru kao suverenu državu, EU sutra o nezavisnosti, Srbiji, Hagu... Lajčak: ništa od posredovanja.
Generalni konzul Ruske federacije u Crnoj Gori Vladimir Vanijev uručio je generalnom sekretaru crnogorskog MIP-a Aleksandru Moštrokolu diplomatsku notu ruskog MIP-a, kojom se Crna Gora priznaje kao samostalna država. U noti je iskazana spremnost Rusije da uspostavi diplomatske odnose sa Crnom Gorom na nivou ambasadora.
Rusija je treća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država koja je priznala Crnu Goru. Pre nje su to učinili Island i Švajcarska.
Šefovi diplomatija EU dogovoriće se sutra u Luksemburgu da članice EU pojedinačno, ali uz usaglašene "smernice", priznaju Crnu Goru. Izvori EU u Briselu su agenciji Beta preneli da to odražava rešenost da se ne ponove greške s početka 1990-ih godina kad je Nemačka preuranjeno priznala nezavisnost Slovenije i, naročito, Hrvatske, ne sačekavši da budu ispunjeni uslovi postavljeni od svih zemalja EU.
"Smernice" će označiti pravce za dalje odnose EU sa Crnom Gorom, a evropski ministri će ponovo "ohrabriti" vlade u Beogradu i Podgorici da nastave "neposredan i konstruktivan dijalog, kao i da sarađuju konstruktivno u primeni političkih, socijalnih i ekonomskih reformi".
Zabrinutost
Iza ovog poziva stoji i nedoumica da li će vlada u Beogradu, koja je iskazala vidno nezadovoljstvo zbog okolnosti koje su dovele do pobede pristalica nezavisnosti Crne Gore na referendumu, hteti da "konstruktivno i delotvorno" reši sva pitanja budućih odnosa s Podgoricom.
Srpski premijer Vojislav Koštunica je nedavno u razgovoru s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom preneo i nezadovoljstvo zbog stalnog pritiska na srpske vlasti i kad je u pitanju saradnja s Haškim sudom, kao i popustljivog stava EU i međunarodne zajednice prema albanskoj strani i pregovaračima UN o Kosovu. Koštunica je, kažu izvori u Briselu, Solani predočio da bi Beograd mogao "promeniti retoriku i pristup" u odnosima sa Unijom zato što EU ne prihvata da sa demokratskom Srbijom razgovara kao s partnerom.
Diplomatski izvori EU su, istovremeno, preneli veliku zabrinutost evropskih krugova zbog "nejasnih stavova" u nekim sektorima vladajuće strukture u Srbiji prema radikalima, za koje navode da zastupaju antievropske vrednosti i da su potpuno neprihvatljivi za EU.
Koštuničine poruke Solani se tumače i time da je srpski premijer doživeo ishod referenduma u Crnoj Gori kao udarac svojim pozicijama, tako da to čini politički težim ispunjavanje uslova izručenja Ratka Mladića Haškom sudu, nužnog da bi se nastavili pregovori o pridruživanju s EU.
Izvori u Briselu smatraju da se, ako srpska vlada ne bude spremna da blagovremeno i delotvorno krene u sređivanje odnosa sa Podgoricom, može desiti da crnogorske vlasti zatraže posredovanje Brisela. To bi unelo novi elemenat komplikovanja odnosa EU i Srbije, imajući u vidu da je Koštunica Solani, koji je do sada unutar EU možda najvidljivije podržavao srpsku vladu, stavio do znanja da takve "dobre usluge" EU nisu potrebne Beogradu. Takođe, kako smatra Koštunica, EU je na loš način postupila u pripremi referenduma u Crnoj Gori, uključujući odluku da se pre referenduma otkaže runda pregovora sa Beogradom o pridruživanju.
Izvori Evropske komisije su uoči sutrašnjeg ministarskog zasedanja EU, želeli da naglase da najnoviji izveštaj tužioca Haškog suda Karle del Ponte Savetu bezbednosti UN o manjkavoj saradnji Srbije s tim sudom, pokazuje da je bila "na mestu" odluka Evropske komisije da se otkažu pregovori o pridruživanju sa Srbijom, izjavio je danas jedan zvaničnik u Briselu.
Ministri inostranih poslova EU će u ponedeljak razmotriti svekupne prilike na Zapadnom Balkanu i naglasiti "evropsku perspektivu" za sve zemlje Zapadnog Balkana. Oni će "izraziti zabrinutost zbog izostanka napretka u hapšenju i prebacivanju preostalih šest optuženih Haškom sudu". U nacrtu zaključaka ministarskog zasedanja se navodi i zahtev da "sve zemlje kojih se to tiče, preduzmu odlučnu akciju kako bi se obezbedilo da ti optuženi, a posebno Radovan Karadžić i Ratko Mladić, budu konačno izvedeni pred lice pravde".
U Luksemburgu će sutra Evropska unija i Albanija potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Lajčak: Ništa od posredovanja
Specijalni izaslanik Evropske unije za crnogorski referendum Miroslav Lajčak poručio je da od njegovog angažmana u pregovorima o razdruživanju izmedju Srbije i Crne Gore "trenutno nema ništa".
Lačak je naglasio da je EU spremna da pomogne na zahtev obe strane, ali i podsetio na stav srpskog premijera Vojislava Koštunice koji je jasno poručio kako je angažman EU nepotreban.
"Koštunica zna šta govori i to znači da će Vlada Srbije svojim kapacitetima sprovesti pregovore i razdruživanje. Tek ukoliko obe strane zatraže pomoć, što je trenutno nerealno, EU će razmisliti ko će je predstavljati", rekao je Lajčak crnogorskim medijima.
On je ocenio i da će se Srbija i Crna Gora lako dogovoriti ukoliko bude dobre volje, kao i da bi, ako je ne bude, svaka sitnica mogla postati nepremostiva prepreka.
