Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija potpuno uz Srbiju
Moskva ne sugeriše Beogradu da prihvati modele koji bi vodili ka nezavisnosti, kako se pominje u nekim izveštajima
Zapadne diplomate sve više pritiskaju Srbiju i Rusiju zbog njihovog protivljenja nezavisnosti Kosova i Metohije, pa je i američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio da autonomija pokrajine "rešenje za koje se zalažu Rusija i srpska vlada" nema nikakvu budućnost, već "samo vodi nasilju". Treći čovek u hijerarhiji Stejt departmenta rekao je u izlaganju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred uticajnim Savetom za spoljne odnose u Vašingtonu i da se nada da će Rusija na kraju prihvatiti neizbežno – nezavisnost Kosmeta. Iz Moskve je odmah odgovoreno da Berns "meša želje sa stvarnošću". "Američkoj strani dobro je poznata naša pozicija, kao i pozicija mnogih drugih zemalja, da pravno i održivo rešenje kosovskog pitanja ne može biti pronađeno bez saglasnosti obe strane u konfliktu", rekao je izvor iz ruskog ministarstva spoljnih poslova agenciji Interfaks. Kako "Politika" saznaje u Moskvi, Rusija nije promenila svoj stav o Kosovu i Metohiji i ne sugeriše Beogradu da prihvati modele koji bi vodili nezavisnosti, kako se pominje u nekim izveštajima. Agencija Tanjug prenela je tako u ponedeljak, pozivajući se na zapadne diplomate u Ujedinjenim nacijama, da "Rusija zapravo predlaže da Srbija u sledećoj fazi rešavanja statusa Kosova nastupi sa predlogom koji bi se, ukratko, mogao opisati kao ekonomska nezavisnost, ali bez promene granica". Tanjug je dodao i da je "Rusija navodno signalizirala predstavnicima srpskih vlasti da neće biti u stanju da unedogled odugovlači proces donošenja nove rezolucije o Kosovu ukoliko Beograd, u najskorijoj budućnosti, ne nastupi sa jasno definisanim predlozima, prihvatljivim i za albansku stranu". Na ove navode vrlo brzo je reagovala Vlada Srbije odbacivši ih kao "potpuno netačne i zlonamerne dezinformacije", a neuobičajeni demanti vesti iz Njujorka može se posmatrati i kao poruka Rusiji da Srbija ne odustaje od svog stava.
"Ne odvija se sve onako kako su prognozirali naši partneri" u Kontakt grupi, izjavio je jedan izvor iz ruske diplomatije agenciji Itar-Tass, najavljujući za petak sastanak ove šestočlane grupe u Moskvi. Pre tog susreta, u Beograd danas stiže ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji će, kako se očekuje, veći deo svoje posete provesti u razgovorima o južnoj srpskoj pokrajini. A juče je moskovski dnevnik "Vremja novostej" objavio, pozivajući se na svoje izvore, da je Rusija spremna da u Savetu bezbednosti UN upotrebi pravo veta, ako na glasanje bude stavljen nacrt rezolucije o nezavisnosti Kosova. "Evropa bi prijemom Srbije u EU, a najbolje i svih ostalih država bivše Jugoslavije, mogla da u potpunosti preuzme odgovornost za "kosovsko pitanje" i pristupi njegovom rešavanju, značaj granica bio bi devalviran, a takva doslednost potpuno bi zadovoljila Rusiju i ne bi pretila ničijim interesima", ocenio je ruski list.
Za to vreme, Evropska unija ne razmišlja o mogućnosti da status Kosova i Metohije bude rešen bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. Reagujući na izjavu Nikolasa Bernsa da će SAD priznati eventualnu deklaraciju kosovskih Albanaca o nezavisnosti, jedan funkcioner EU rekao je Tanjugu da se pitanje jednostranog priznavanja u Briselu "uopšte ne postavlja". Prekjučerašnjoj raspravi u Savetu za spoljne odnose prisustvovao je i ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, koga je američki državni podsekretar nazvao prijateljem. Na pitanje Vujačića zašto SAD ne žele da razmotre predlog Srbije o širokoj autonomiji za Kosovo, Berns je rekao da je Beograd izgubio Kosovo devedesetih godina, zahvaljujući "brutalnoj represiji bivšeg predsednika Slobodana Miloševića koja je izazvala i intervenciju NATO-a 1999". "Vi ste predložili autonomiju. Mi smatramo da je taj predlog došao sa zakašnjenjem od 10 do 12 godina", rekao je Berns. Na pitanje Vujačića da li SAD isključuju jednostrano priznavanje Kosova, ukoliko rezolucija UN ne bude usvojena, Berns je rekao: "Mi ćemo podržati deklaraciju o nezavisnosti kosovskog naroda".
Američki ambasador Majkl Polt u Beogradu negirao je, međutim, da izjava njegovog nadređenog znači da će Vašington i bez odluke Saveta bezbednosti priznati nezavisnost, dodavši i da "podržava pravo Srbije da se ne složi sa politikom SAD".
Na izjavu Bernsa oštro su reagovali i predsednik Boris Tadić i Vlada Srbije. Predsednik Tadić je saopštio da "svaka unilateralna odluka o budućem statusu Kosova i Metohije doneta mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavlja kršenje međunarodnog prava". Srpski predsednik je još jednom apelovao za nastavak pregovora, jer samo kompromisno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, koje bi bilo prihvatljivo za obe strane, obezbeđuje dugoročnu stabilnost čitavog regiona.
Nijedna država ne sme da prekrši rezoluciju 1244 i da se jednostrano određuje prema budućem statusu pokrajine, saopštila je Vlada Srbije. "Vlada Srbije na vreme upozorava da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti pokrajine, jer bi to predstavljalo direktno mešanje tih država u unutrašnje stvari Srbije", navedeno je u saopštenju. "U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu Rezoluciju 1244, zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica", saopštila je Vlada Srbije. A potpredsednik Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović izjavio je da je posle izjave Nikolasa Bernsa aktuelizovano i pitanje platforme DSS-a o merama koje država i buduća vlada treba da preduzmu u takvom slučaju.
V. Radomirović
[objavljeno: 18.04.2007.]
