Izvor: B92, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija ponovo odbila rezoluciju
Njujork, Priština, Brisel -- Rusija je odbila i novi američko-evropski predlog rezolucije o Kosovu tokom zatvorenih konsultacija u Savetu bezbednosti.
Posle konsultacija, novinarima se prvi obratio ambasador Francuske u UN Žan-Mark de la Sablije. "Otišli smo najdalje što smo mogli kako bismo odgovorili na zabrinutost nekih članova Saveta bezbednosti. Kao što znate, prethodni predlog rezolucije dobio je značajnu podršku u SB UN, ali se nisu svi članovi saglasili o njemu", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže on.
"Zato smo sada predložili novi tekst, koji je konačan pokušaj da postignemo saglasnost članica SB UN. Ako bude sporazuma, biće druge rezolucije, ako ga ne bude, SB će razmotriti situaciju", rekao je Sablije.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ponovio je da Rusija i dalje ne podržava novi predlog rezolucije o Kosovu i založio se za nove pregovore, s novim posrednikom, koji ne treba da budu oročeni.
Čurkin je upozorio na opasnosti po Balkan ako se stvari ostave dvosmislenim. "Rekli su kako veruju da moraju ostati neke sive zone i izvesna nesigurnost. Mi verujemo da je to pogrešan pristup jer je problem suviše ozbiljan", rekao je on.
"Ovde se radi o međunarodnom pravu, o stabilnosti na Balkanu i o budućnosti Srbije i Kosova, pa ne možemo neke stvari ostaviti nesigurnim", kaže Čurkin.
Predstavnik Kine u UN Vang Guangđa izjavio je da bi bilo najbolje da se Beograd i Priština dogovore o statusu Kosova. "Mislim da je bilo nekih poboljšanja, posebno po pitanju ohrabrivanja 120 dana pregovora, posle kojih nema automatskog određivanja statusa", rekao je on.
"Ali, verujem da ima oblasti koje treba poboljšati. Na primer, specifičan cilj pregovora mora biti jasan. Kina smatra da dogovor, kakav god bio, moraju postići zainteresovane strane", kaže on.
A ambasador Južnoafričke Republike izjavio je da Savet bezbednosti u paragrafu 2 nacrta rezolucije praktično prenosi svoju odgovornost na Kontakt grupu i Evropsku uniju u rešavanju kosovskog pitanja.
Karen Pirs kritikuje Rusiju
Zamenica britanskog ambasadora u UN Karen Pirs kritikovala je danas Moskvu zbog njene podrške Beogradu u rešavanju kosovskog pitanja i ocenila da će se o predlogu rezolucije o statusu Kosova uskoro glasati u Savetu bezbednosti UN.
"Ono što je zanimljivo je u kojoj su meri Rusi ispoljili svoju spoljnu politiku prema Beogradu", rekla je Pirsova.
"Ranije smo imali odnose dobre saradnje sa Rusima o Balkanu, kroz Kontakt grupu", dodala je ona.
Izrazila je žaljenje zbog toga što, kako je rekla, Rusija "izgleda više ne želi da deluje kroz Kontakt grupu".
"Dobićemo instrukcije različitih prestonica kako bismo znali u kojoj meri i u kom ritmu treba da delujemo, ali za sada postoji tendencija da se tekst nacrta što pre stavi na glasanje, recimo u narednih 36 sati", precizirala je Karen Pirs.
Ahtisari: Malo izgleda za predlog
Marti Ahtisari i Havijer Solana zaključili da ima malo izgleda da bude usvojen sadašnji predlog rezolucije o Kosovu.
Specijalni izaslanik UN za Kosovo i predstavnik Evropske unije založili su se da se o tome nastave pregovori Beograda i Prištine. "Treba biti strpljiv, kao što sam ja, u rešavanju kosovskog statusa", izjavio je kratko Ahtisari posle sastanka i time odgovorio na pitanje novinara da li se ne oseća "izneverenim" što će njegov plan biti primenjen samo delimično. Solana se nije pojavio pred novinarima.
Zvaničnici EU koji su učestvovali na sastanku preneli su novinarima da su Solana i Ahtisari "bili pesimisti u pogledu izgleda da se usvoji sadašnji predlog rezolucije SB UN", ali da se u EU očekuje da se nastave pregovori Beograda i Prištine na temelju dogovora članica Kontakt grupe.
Havijer Solana najavio je u Briselu i novu mogućnost – da će Kontakt grupa organizovati pregovore Beograda i Prištine o statusu Kosova, ako se u Savetu bezbednosti UN o tome ne usvoji rezolucija.
I bez rezolucije Saveta bezbednosti UN mogući su takvi pregovori, dodao je Solana, objasnivši da bi se to vodilo uz pomoć "posredničke diplomatije između dve strane", u čemu bi vodeću ulogu imala Evropska unija.
Solana je ocenio da "ima malo izgleda da se dogovor postigne u UN". "Mi pozivamo na pregovore", napomenuo je Solana, "ali da to ne bude vremenski neograničen proces. Govorimo o roku od manje-više 120 dana i da status bude u kratkom roku bez sumnje odlučen, mi se nadamo u okviru SB UN".
Visoki predstavnik EU je, ipak, primetio da je "uvek teško reći da je to poslednji čas, poslednja zapeta, poslednji paragraf, i ja se nadam da i dalje ima mogućnosti za nagodbu".
"Ako ne bude mogućnosti u UN u ovom času, siguran sam da će biti dogovora članova Kontakt grupe da pokrenu proces pregovora, manje-više, u okviru onoga što smo uključili u rezoluciju, a to je 120 dana", rekao je on.
Priština: Uloga SB sve manja
Članovi pregovaračkog tima Kosova ocenili su danas da je uloga Saveta bezbednosti UN u rešavanju statusa Kosova sve slabija, ali da veruju u uloge Vašingtona i Evropske unije za realizovanje nezavisnosti u "mogućem trenutku".
"Poslednji događaji u Savetu bezbednosti nisu dobri. Signali koji stižu zbog nastavljene blokade Rusije su prepreka, pa zbog toga kažemo da će se tražiti alternativna rešenja ako ne bude brzog uspeha u ovome pravcu", rekao je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju komentarišući sinoćnu raspravu u Savetu bezbednosti.
Prema njegovim rečima, alternativno rešenje će se tražiti u saradnji sa međunarodnim faktorima koji podržavaju nezavisnost Kosova.
Kako javlja dopisnik B92 iz Prištine, kosovski pregovarački tim nastavlja raspravu o procesu utvrđivanja statusa Kosova u SB UN i narednim koracima. U Prištini za sada nema jedinstvenog stava o narednim potezima kosovskih institucija u procesu određivanja statusa.
Posle jučerašnje sednice tima, premijer Agim Čeku i lider partije Ora Veton Suroi založili su se za preciziranje rokova za utvrđivanje statusa, s čime se nisu saglasili Sejdiju i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači.
Precizirati rokove za status, prema kosovskoj političkoj terminologiji znači početi kalkulacije o jednostranom proglašenju nezavisnosti, koje bi usledilo ako bi pregovarački proces doživeo krah.
Ni pripadnici mekše struje, poput Sejdijua, ne isključuju tu mogućnost, ali o njoj govore biranim rečima i uz navođenje da do proglašenja nezavisnosti u Prištini može doći samo uz saglasnost SAD i ostalih zapadnih sila.
Članovi tima će se sastati i sutra kako bi utvrdili stavove koje će predstaviti na sastanku sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs 23. jula u Vašingtonu.
"Za sada bez podrške za jednostrane poteze"
Član Foruma za međunarodne odnose u Evropskom pokretu i bivši ambasador u Rusiji Dušan Lazić kaže da će u narednom periodu Evropska unija imati sve veću ulogu u rešavanju kosovskog problema, i u tom smislu pozitivno ocenjuje diplomatsku ofanzivu Beograda.
"Nisam, međutim, siguran da u ovoj fazi, kada je došlo do značajne konfrontacije stavova velikih i kada se oni javno manifestuju, to može da da neke bitnije rezultate”, smatra on.
"Ali, ni u kom slučaju ne treba ofanzivu sasvim ni potceniti jer mislim da (je potrebno) jedno argumentovano objašnjavanje stavova Srbije i ukazivivanje na negativne posledice, ako bi došlo do rešenja statusa Kosova mimo SB, da to ne bi bilo dobro za region u kome živimo", kaže on.
Izgledi da se putem Rezolucije dođe do rešenja statusa Kosova znatno je smanjena, posle neuspeha članica Saveta bezbednosti da postignu dogovor. To, međutim, nikako nije i poslednji pokušaj da se dođe do kompromisa, kaže on.
Lazić smatra da kosovski Albanci neće ishitreno povući jednostrane poteze, ukoliko ne dobiju adekvatnu podršku iz međunarodne zajednice, a ta podrška u ovom trenutku ne postoji.
.jpg)
