Izvor: S media, 22.Okt.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi za kredit hoće da grade koridor 10 i metro
Rusija je zainteresovana da kreditira niz infrastrukturnih objekata u Srbiji, od učešća u izgradnji koridora 10 do podizanja termocentrala i gradnje metroa u Beogradu.
Međudržavna radna grupa tek treba da precizira visinu kamate, grejs period i rok otplate kredita od milijardu evra koji su pre dva dana u Beogradu dogovorili predsednici Dmitrij Medvedev i Boris Tadić. Rok za taj posao ne postoji, ali je u interesu srpske privrede da radovi krenu što pre.
Tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << posete ruskog predsednika dogovoreno je jedino da 200 miliona dolara bude usmereno u srpski budžet, a sve drugo namenjeno je projektima na čijem se ugovaranju uveliko radi. Kako “Blic” saznaje u krugu naših pregovarača, ruska strana zainteresovana je za gradnju železničke stanice Prokop u Beogradu, rekonstrukciju stanice metroa kod Vukovog spomenika, jedna njihova građevinska firma zainteresovana je za oblasti izgradnje puteva i razvoj infrastrukture.
Do sada se razgovaralo i o izgradnji termocentrale “Novi Sad II”, o poslu sa “Beogradskim elektranama” i obilaznici oko srpske prestonice na potezu Orlovača - Bubanj potok. Ruska strana zainteresovana je da po sistemu ključ u ruke izgradi laki ili teški metro, kao i da učestvuje u gradnji dela koridora 10 od Novog Sada do Horgoša.
Zoran Ćirović, pomoćnik ministra za finansije i predsednik radne grupe za pregovore sa Rusima, za “Blic” kaže da se za sada ne zna cena kredita (kamate, rok otplate) i da ako bude preskup, onih 200 miliona dolara namenjenih za budžetsku podršku neće biti upotrebljeno.
- Ako cena kredita bude premašila objektivne kriterijume, tih 200 miliona dolara nećemo ni povući. Preostalih 800 miliona dolara namenjeno je železničkoj i putnoj infrastrukturi. U prvoj fazi neće biti rađeni svi projekti jer je svaki ponaosob skup. Koje ćemo projekte realizovati, zavisi i od toga za koje je projektna i ostala dokumentacija spremna. O tome koji će projekti biti rađeni odlučuje i ruska strana kao kreditor - objašnjava Ćirović za “Blic”.
Naša delegacija će do kraja oktobra otići u Moskvu da perfektuiraju dogovor, potom ga šalju Vladi na usvajanje, pa sledi ratifikacija ugovora u parlamentu. Ćirović očekuje da prvi radovi mogu početi od Nove godine ukoliko građevinarima zimski uslovi nisu prepreka za rad, a da će na proleće dinamika radova biti maksimalna.
- Kad je reč o železnici, nećemo kupovati vozove jer za njih trebaju dobre pruge. Planirana je rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, kao i deonica Valjevo-Loznica. To će pratiti elektrifikacija deonica na kojima ona još nije urađena, posebno u kontekstu koridora 10 koji se odnosi i na puteve i na pruge. Ovaj kredit neće biti trošen na južni deo koridora, tu smo zatvorili finansijsku konstrukciju - kaže Ćirović.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, u izjavi za naš list ističe da ga veoma raduje informacija da su predsednici Medvedev i Tadić dogovorili kredit koji će pokrenuti ozbiljne investicione radove u Srbiji jer naša zemlja to svojim sredstvima nije u stanju da uradi.
- Nadam se da će realizacija krenuti što pre jer je reč o infrastrukturnim radovima i podizanju naše građevinske operative, a ne o kreditu koji će biti plasiran u javnu potrošnju - dodaje Bugarin.
Nikola Pavičić, vlasnik “Sintelona” koji je prisustvovao ručku Medvedeva i Tadića na Andrićevom vencu u utorak, kaže za “Blic” da se tada nije razgovaralo o konkretnim infrastrukturnim projektima.
- Pominje se metro. To je veoma skupa investicija koja nije ekonomski isplativa, već ima karakter socijalne investicije. Trebalo bi da se fokusiramo na koridor 10 jer on pomaže bržu integraciju Srbije u EU. Ne sviđa mi se zaduživanje za koje ne znamo za šta se zadužujemo kao prezadužena država. Biće to kredit povoljniji od ostalih, ali moramo dobro razmisliti u šta ćemo da ga utrošimo - ističe Pavišić za “Blic”.
Što se tiče projekta vezanog za “Beogradske elektrane”, Rusi su, kako “Blic” nezvanično saznaje, zainteresovani za izgradnju kogenerativnih postrojenja u Srbiji, odnosno termoelektrana-toplana (TE-TO) koje bi koristile gas, a osim toplotne energije proizvodile i struju. Ozbiljne studije već su rađene kod nas, a najozbiljnija lokacija za to je u okviru toplane Novi Beograd jer već postoji infrastruktura za to. Ukoliko bi došlo do izgradnje TE-TO, osim što bi došlo do velikih energetskih ušteda, Srbija bi bila i izvoznik struje.
Energetika je druga ključna oblast dogovora, pored kredita od milijardu dolara. Dušan Bajatović, direktor “Srbijagasa”, juče je objavio da bi gasovod “Južni tok” za snabdevanje Italije i Evrope ruskim gasom preko Srbije trebalo da ima kapacitet između 36 i 41 milijardu kubika godišnje. To je četiri puta više od onoga što je predviđeno međudržavnim sporazumom o saradnji u oblasti nafte i gasa potpisanim januara 2008.
- To bi moglo da nam donese godišnji prihod od tranzita od pola milijarde evra - izjavio je Dušan Bajatović, direktor “Srbijagasa”.
Bajatović je naveo da će uz veći kapacitet gasovoda na našoj teritoriji moći da se uskladišti pet do sedam milijardi kubika godišnje, što zahteva nova skladišta, o čemu će uskoro biti napravljen plan. Preduzeće Srbijagasa i ruskog Gasproma za podzemno skladište gasa „Banatski dvor” počeće da radi 31. marta naredne godine najavio je Bajatović.
Vojislav Vuletić, sekretar Udruženja za gas, kaže za “Blic” da je Srbija “dobila priliku da postane energetsko čvorište”.
- Nadam se da je nećemo propustiti. Dve stvari su najvažnije. Prvo je zarada od tranzita. Ukrajina sada naplaćuje tri dolara za transport 1.000 kubika na 100 kilometara, što je prilično niska cena. A Srbija Mađarima plaća pet puta više. Kao čvorište Srbija bi smanjila troškove tranzita preko Mađarske i prihodovala od transporta za okolne zemlje. Druga stvar je da uvek imate dovoljno gasa, što nije mala stvar - objašnjava Vuletić.
