Izvor: 011vodič.com, 21.Apr.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi postavili odbrambeni zid u Iranu
Popularna priča o konfliktu između Zapada i Irana se oduvek svodila na to da će opasna država sa nuklearnim oružjem uništiti Izrael. Međutim, ispod ove propagande se krije mnogo složenija istina.
Danas nije moguće tek tako oslabiti ili napasti neku državu kao za vreme svetskih ratova. Umesto toga, potrebna je pažljiva kampanja zastupničkih ratova, tajnih političkih subverzija, sankcija i drugih nevojnih instrumenata radi izazivanja globalnog konflikta.
Ono što sve >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << više definiše frontove ovog konflikta, pored političkih i ekonomskih saveza, jesu takozvani „projektilski zidovi“ iliti nacionalni programi zaštite od raketa koje pokreću i Istok i Zapad.
Ujedinjene nacije bi trebalo da su sprečile oružanu agresiju protiv Libije, Sirije, Iraka i Jemena, ali to nisu uradile. U nacijama koje poseduju zavidnu raketnu odbranu, direktna zapadna agresija je postala nezamisliva, ostavljajući kao jedinu mogućnost manje efikasne zastupničke ratove i političke subverzije.
Iran, poslednja osmatračnica
Na mestima kao što je Iran, gde se zastupnički ratovi ne mogu voditi tek tako, a inostrane političke subverzije su nemoguće, Zapad je godinama planirao vojne opcije koje će dovesti do promene režima. Tu spadaju diplomatski pregovori, naročito po pitanju nuklearnog programa Irana, jer bi napad na ove nuklearne ustanove mogao da opravda vojni udar na Iran. Sami napadi ne bi doveli do promene režima, ali zapadni političari veruju da bi doveli do osvete Irana, koju bi Zapad mogao da iskoristi za proširenje vojnih operacija, uključujući i promenu režima.
Knjiga „Kojim putem do Persije“ iz 2009. godine uključuje brojne neuspele scenarije za osvajanje Irana. Jedini preostali pokušaj su pozitivni pregovori koje su započele SAD kao čin dobre volje prema Iranu. Izrael je dobio zadatak da unilateralno napadne nuklearne ustanove Irana, pošto im „izdaja“ Amerike nije ostavila drugog izbora. Naravno, opet postoji nada da će se Iran osvetiti, bilo stvarno bilo u vidu lažne zastave, nakon čega će SAD da stanu na stranu Izraela.
Ono na šta se u knjizi „Kojim putem do Persije“ nije uzelo u obzir jeste rastući uticaj Rusije na trenutni konflikt i njena sposobnost da se umeša u ove pregovore.
Odobravanje Zapada sa uslovima Irana za nuklearni sporazum je poguralo zvanično potpisivanje koje bi trebalo da se obavi narednih meseci. Iako bi takvo odobravanje u teoriji trebalo da bude propraćeno ukidanjem sankcija, Zapad još uvek nije pokazao znak da će to učiniti.
S druge strane, Rusija to jeste učinila. Ona je čak i uspostavila sporazum o trgovini nafta-za-robu sa Iranom, ali i odobrila isporuku nekoliko S-300 protivvazdušnih sistema. Sistemi su inače trebalo da budu isporučeni pre 5 godina, ali sada bi mogli da zakomplikuju pokušaje Zapada da izda Iran.
Obaranje ruku počinje
U svetlu odluke Rusije da isporuči S-300 sisteme, nemačka kancelarka Angela Merkel je apelovala da se sankcije ukinu tek kada se svi slože, odnosno tek kada Zapad to odobri.
Zapitali biste se, ako je Zapad stvarno posvećen dogovoru sa Iranom, zašto onda ne bi ukinuo bar deo sankcija kao delo dobre volje? Takođe, tu je i negativna reakcija Zapada na ukidanje sankcija od strane Rusije, ali i na isporuku odbrambenog oružja.
Negativan odgovor Zapada po pitanju isporuke S-300 sistema takođe deluje prilično licemerno, pošto SAD naveliko uspostavljaju svoj „raketni zid“ oko Rusije i Kine. Tvrdnje Zapada da Rusija i Kina nemaju čega da se plaše kada su ovi „odbrambeni“ raketni sistemi u pitanju se sada ponavljaju od strane Moskve u slučaju Irana.
Koliko je zid moćan?
Navodi se da je S-300 jedan od najmoćnijih raketnih sistema ikada napravljenih. Ističe se da raketni sistemi ne samo da brane vazdušni prostor nacije, već mogu i da onemoguće susednim vazdušnim snagama da odbrane svoj vazdušni prostor. To bi moglo da objasni zašto NATO, kojim predvode SAD, postavlja mreže raketa oko Rusije i Kine već godinama.
Međutim, ne postoje poznati slučajevi da je S-300 upotrebljen u pravoj borbi. Jačina S-300 sistema je jednaka jačini sila koje ga koriste i sposobnostima raketa. Poznato je da je NATO već sproveo vežbe u Evropi usmerene na zaobilaženje ruskih sistema za vazdušnu odbranu. Jedna od njih po imenu „Trial Hammer“ je sprovedena 2005. godine, a nije isključeno da je u sličnim vežbama već pronađen način kako da se zaobiđu ili neutrališu sistemi kao što je S-300.
Međutim, postoji rizik da bi SAD ili Izrael mogli izgubiti značajan broj letelica ukoliko se S-300 sistemi postave, a to bi dovelo do neuspeha operacije.
Takođe, ukoliko bi Iran zaista oborio značajan broj letelica u okviru unilateralne vojne agresje protiv sopstvene teritorije, ispunivši proporcionalnu „osvetu“, ne bi bilo potrebe za daljim reagovanjem, a operacija Zapada bi bila neuspešna i strateški i geopolitički. Rizik će biti isuviše velik da se zapadni političari kockaju.
Kako mnogi analitičari navode, to ipak neće sprečiti SAD da dalje udare na Rusiju indirektno preko Irana. Ukidanjem sankcija, iranska nafta bi preplavila tržište i spustila cene ruskih. Ostaje da vidimo da li ta opcija više odgovara Zapadu nego kockanje sa odbrambenim sistemima Irana.
Toni Katraluči (NEO)
#webtribune
The post Rusi postavili odbrambeni zid u Iranu appeared first on Politika.
