Izvor: Blic, 17.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi odlaze
Rusi odlaze
Odluka Rusije da povuče vojnike iz sastava Sfora u BiH, a da danas otpočne sa povlačenjem svojih trupa iz sastava Kfora na Kosovu i Metohiji prvenstveno je finansijske prirode, ali delom znači i promenu strategije Rusije u odnosu prema zemljama Balkana, zaključak je sagovornika 'Blica'.
Zvanična Moskva je u januaru 1996. godine u sastav međunarodnih snaga za stabilizaciju u BiH poslala 1.400 vojnika. Odluka o povlačenju mirovnih snaga usledila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog namere ruskih vlasti da uštede godišnje više od 20 miliona dolara, koliko ih je koštao kontingent u BiH.
Poslednja grupa ruskih vojnika iz misije u BiH stigla je iz vazduhoplovne baze u Tuzli na aerodrom Čkalovski kraj Moskve. Železnicom i avionima u Rusiju se vratilo ukupno 320 vojnika. Ruska komanda namerava da danas počne i povlačenje kontingenta od 650 vojnika iz sastava Kfora na Kosovu i da do avgusta okonča povlačenje sa Balkana. Ruske trupe su na Kosovo stigle juna 1999. godine, a ukupan kontingent iznosio je oko 3.500 vojnika. Tada je u ruskoj Dumi izneta i računica da će mirovne operacije na Kosovu zemlju godišnje koštati 69 miliona dolara i 60 miliona rubalja.
Bojan Dimitrijević, savetnik ministra odbrane SCG, smatra da osnovni razlog povlačenja ruskih trupa sa Balkana jeste finansijske prirode.
- Rusija ima svoje interese na Balkanu ali kroz svoje dosadašnje prisustvo nije mogla da ih sprovede na odgovarajući način. Problem je u tome što svaka zemlja u okviru Kfora većim delom izdržava svoj vojni kontingent - objašnjava Dimitrijević. On smatra da odlazak ruskih trupa ne bi trebalo da utiče na bezbednosnu situaciju u regionu jer njihovo prisustvo nije 'imalo taj nivo težine na Kosovu'.
- Ruski kontingent na Kosovu nije imao posebnu zonu odgovornosti već su ruski vojnici bili raspodeljeni u nekoliko zona, kao što su Ugljevik ili aerodrom u Prištini. Pokazalo se tačnim ono što su tvrdili oprezniji analitičari - da ruske snage neće imati dovoljno finansijskih sredstava da nastave sa misijom na Kosovu - kaže on.
Britanski vojni analitičar Pol Biver kaže za 'Blic' da je povlačenje Rusa sa Kosova i iz Bosne loš potez jer su oni, ma šta se govorili, odigrali veoma značajnu ulogu.
- Ko zna šta bi se sve dešavalo na Kosovu i u Bosni da nije bilo ruskih vojnika kojima su Srbi verovali - rekao je Biver. Britanski stručnjak smatra da novac nije glavni razlog odlaska Rusa sa Balkana.
- Oni su jednostavno postigli ciljeve koje su imali i sada se moraju preorijentisati na probleme koje imaju u svojoj zemlji, pre svega u Čečeniji i Dagestanu. To je za njih glavni prioritet - zaključio je Biver.
Predrag Simić, ekspert za oblast međunarodnih odnosa, za 'Blic' ocenjuje da ova odluka Rusije predstavlja samo sprovođenje dugo najavljivanih poteza.
- Finansijski razlozi su samo deo razloga da Rusija povuče svoje trupe iz regiona. Drugi deo predstavlja i njihova procena da nema svrhe da i dalje vojno budu prisutni na Balkanu, s obzirom na to da se situacija značajno promenila, a da postoji i diplomatski zaokret zemalja Balkana u spoljnoj politici. Rusija će svoj uticaj na Balkanu sa vojno-političkog preneti na ekonomski teren - procenio je Simić.
Prvi ruski vojnici iz sastava međunarodnih snaga za Kosovo ušli su na Kosovo 11. juna 1999. godine, pre ostalih pripadnika Kfora. Bili su to pripadnici desantnih jedinica raspoređenih u istočnoj Bosni u sastavu Sfora. Generalštab ruske vojske tada je tvrdio da je dolazak na administrativnu granicu učinjen kako bi se pripremio ulazak ruskih i NATO vojnika na Kosovo.
Već 12. juna nekoliko desetina ruskih vozila stiglo je u Prištinu gde ih je dočekalo oko 2.000 stanovnika, desetak sati ranije nego ostale trupe NATO. Ulazak Rusa u Prištinu tamošnji Srbi su proslavili pucnjima iz automatskog oružja, dok su devojke i žene poklanjale cveće ruskim vojnicima. Ruske snage zauzele su prištinski aerodrom što je tada izazvalo oštre reakcije NATO. Posle pregovora o sastavu i delovanju misije Kfor na Kosovu između SAD i Rusije, odlučeno je da ruske trupe budu raspoređene u više zona na teritoriji Kosova. N. M. J. - M. I. Pjontkovski: Rusija izigrala poverenje
Pogledi stranih analitičara na povlačenje ruskih trupa sa Balkana su suprotstavljeni, ali ono što može da iznenadi jeste utisak da ruski analitičari ulogu Moskve na Balkanu opisuju negativno, dok pojedini zapadni analitičari daju više pozitivnih ocena.
Andrej Pjontkovski, direktor moskovskog Centra za strateške studije, kaže za 'Blic' da je povlačenje ruskih jedinica sa Kosova poslednji čin neuspešne ruske uloge na Balkanu devedesetih.
- Rusija je igrala samo na jednu kartu, na Miloševića, i time je iritirala sve na Balkanu, pa na kraju i same Srbe. Rusija je početkom devedesetih imala veoma dobre startne pozicije, jer su poverenje u nju imali i Srbi ali i druge zajednice. To poverenje je veoma brzo izigrano - objašnjava Pjontkovski naglašavajući da se Rusija povlači sa Balkana kao faktor koji ima neki uticaj i da je malo verovatno da će se uskoro taj uticaj popraviti.
Direktor moskovskog Centra za strateške studije dalje navodi da je Srbija sada u potpunosti okrenuta NATO i Evropskoj uniji i da joj Rusija tu ne može pomoći.
- Rusija nema novca za pomoć Srbiji. S druge strane, ja sam siguran da će između dve zemlje doći do poboljšanja ekonomskih odnosa - reči su Pjontkovskog. M.
Šefica kabineta poslednjeg predsednika SR Jugoslavije, iako nije izabrana u Glavni odbor, ne gubi položaj u Demokratskoj stranci Srbije
