Izvor: B92, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel o kosovskim perspektivama
Beograd, Brisel -- Dimitrij Rupel kaže da će Slovenija imati puno posla sa pitanjem Kosova i nada se da će Srbija što pre potpisati Sporazum s EU.
Slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel juče je izjavio da pitanje Kosova nije u slovenačkoj odgovornosti, ali da će, tokom svog predstojećeg predsedavanja Evropskoj uniji, Slovenija imati "puno posla sa tim problemom".
Rupel je kazao i da je međunarodna zajednica do sada pokazala veliku meru konstruktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i odgovornosti, ali i da sadašnja rasprava o Kosovu neće doneti neočekivane rezultate, već treba tražiti druge mogućnosti.
Upravo zbog toga je, prema Rupelovim rečima, potrebno što više razgovora, kako sa Beogradom, tako i sa Prištinom, ali i u EU, da bi se očuvalo njeno jedinstvo.
Istovremeno, prema njegovim rečima, EU treba da na Kosovu bude još prisutnija i vojno i administrativno, jer je Kosovo pre svega evropska, a ne ruska ili američka odgovornost. Zbog toga, Rupel očekuje da će Evropa imati na raspolaganju i "neko oruđe" za ostvarivanje pomenutog cilja.
Pored Kosova, slovenački ministar je govorio i o zapadnom Balkanu i o Srbiji. Prema njegovim rečima, Slovenija želi da što pre dođe do napretka u svim državama zapadnog Balkana.
"Želimo da što pre započnu pregovori EU i sa Makedonijom i Crnom Gorom, ali i sa Srbijom i BiH, kada budu potpisale Sporazum o stabiliziciji i pridruživanju", rekao je Rupel.
On je dodao da bi i Srbija i BiH mogle da potpišu taj sporazum u vreme slovenačkog predsedavanja, ukoliko Srbija pokaže punu saradnju sa Haškim sudom, a BiH usvoji reformu policije.
Uprkos tome što će se Slovenija tokom svog predsedavanja prioritetno baviti i pitanjima koja se tiču Srbije i Kosova, ambasador Srbije još uvek nije stigao u Sloveniju.
Ostaju nade da će ambasador, koga je ukazom već imenovao predsednik Srbije, u Ljubljanu stići bar do početka slovenačkog predsedavanja EU, do čega je ostalo nepunih mesec dana.
"Za Slovačku teško zamislivo priznanje"
Slovački premijer Rober Fico izjavio je u Briselu da je "teško zamisliti" da bi njegova zemlja mogla da prizna nezavisnost Kosova u slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost.
Fico je, posle sastanka sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, pozvao na jedinstvo Evropske unije po tom pitanju i upozorio da bi bila "smrtna greška" ukoliko države-članice Unije ne bi uspele da postignu konsenzus o tome.
"To bi bio znak slabosti. Imam osećaj da neke supersile već računaju na to", rekao je Fico ne iznoseći dodatne detalje.
Komesar Barozo rekao je da bi bilo "teško objašnjivo" da države EU nisu u stanju da usaglase zajedničku evropsku poziciju po pitanju Kosova.
Agencija Asošijeted pres (AP) podseća da države EU nemaju jedinstven stav i dodaje da Mađarska, Grčka, Španija, Slovačka, Kipar i Rumunija zastupaju stanovište da bi nezavisnost Kosova moglo da ohrabri sepratističke težnje svuda u Evropi.
S druge strane, SAD su, piše AP, više puta nagovestile da bi nezavisnost bilo najbolje rešenje za Kosovo i da bi, ukoliko dođe do jednostranog proglašenja, Vašington mogao da prizna takvu odluku prištinskih vlasti.
Visković: Indikatori nezavisnosti
Diplomata Ivo Visković kaže da je "trojka" tokom pregovora postupala diplomatski mudro, ali to ne znači da će pregovori biti nastavljeni.
On je u emisiji Poligraf TV B92 rekao da ne očekuje nikakvo glasanje u Savetu bezbednosti i smatra da su trenutno dva rešenja aktuelna.
Prema jednom, manje verovatnom, doći će do zamrzavanja stanja, poput palestinsko-izraelskog problema ili Kipra, ali je realnije da će Priština proglastiti nezavisnost.
"Već se vide neki indikatori. Za mene je dosta simptomatično što ljudi koji se profesionalno bave diplomatijom, predstavnici međunarodne zajednice, diplomate, već koriste jedan akronim koji je ušao u opticaj, to je skraćenica UDI (unilateral declaration of independence - jednostrano proglašenje nezavisnosti)", kaže on.
"Taj dugački izraz 'jednostrano proglašenje nezavisnosti' sada je sveden na skraćenicu jer se svakodnevno koristi. Čim nastane akronim, čim skratiš jednu tako dugačku frazu, znači da se dnevno koristi, dnevno razmatra, a to za nas nije dobro", kaže Visković.
On je rekao i da je Evropska unija relativno jedinstvena povodom stava o priznanju nezavisnosti, a da samo još nekoliko zemalja unutar EU ima rezerve prema takvom epilogu.
