Izvor: B92, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Zabrinuti smo zbog Kosova
Pariz, Ljubljana -- Slovenija je zabrinuta zbog odlaganja plana Martija Ahtisarija, rekao Dimitrij Rupel na savetovanju francuske diplomatije.
Francuski ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner, u utorak je u Parizu održao savetovanje francuske diplomatije, kome je prisustvovao i slovenački ministar spoljnih poslova Rupel. Rupel je savetovanju prisustvovao kao budući šef diplomatije EU, u prvoj polovini iduće godine, kada će Slovenija predsedavati Evropskoj uniji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na tom sastanku u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova, slovenački ministar Rupel je rekao da je poseban problem Kosovo, gde su se stvari jako zakomplikovale.
On je dodao da je Slovenija, kao i druge države EU, podržavala Ahtisarijev plan, ali da je morala da pristane na odlaganje, odnosno moratorijum, do kraja novembra 2007. godine, za koje vreme bi trebalo da dođe do mogućih popravki i novih ideja.
"Za Sloveniju je ta okolnost jako zabrinjavajuća, jer će se mnogo toga dešavati u vreme našeg predsedovanja", rekao je Rupel i dodao da će Slovenija, kao buduća predsedavajuća EU, biti aktivno upletena u rešavanje budućeg statusa Kosova.
Dimitrij Rupel
Slovenački ministar se osvrnuo i na podelu Kosova, rekavši da se o tome mnogo govori, iako je EU od početka bila odlučno protiv toga.
"Deljenje Kosova bi moglo biti neprimerena inspiracija za druge države Balkana i još više presedan za države, koje su nastale na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Podela bi mogla da se desi i sama po sebi, čim bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost", kazao je Rupel.
Kao suštinska pitanja povodom ideje o podeli Kosova, Slovenija vidi ona koja se odnose na stabilnost regiona, jedinstva EU i NATO-a po tom pitanju, izbegavanja konfrontacija sa Rusijom, kao i da li je moguće naći novo rešenje za Srbiju, koje ne bi bilo podela i koje ne bi izazvalo nestabilnost na Kosovu.
Rupel je francuskim diplomatama rekao i da treba raščistiti nesporazume u vezi sa nekadašnjim statusom Kosova. "Taj status je bio, u vreme Jugoslavije, praktično izjednačen sa statusom republika, kojima niko ne osporava pravo na državu", rekao je on.
"AP Kosovo je imala, u vreme SFRJ stopostotna prava u članstvu u saveznom predsednistvu, a u saveznom parlamentu kosovski poslanici imali su dve trećine prava svojih kolega iz republika", objasnio je Rupel.
Govoreći o Srbiji, ministar Rupel je rekao da možda moguće naći novu formulu za približavanje Srbije EU i novi koncept, umesto preslabe Solunske agende.
"Srbiji bismo mogli da ponudimo dodatnu odgovornost za rešavanje kosovske krize, npr. uključenjem u Kontakt grupu, ali sa statusom države koja ima odgovornost i neku nadzornu ulogu", rekao je on.
Slovenački ministar je, u Parizu, povodom Srbije i Kosova, dodao da bi između Srbije i Kosova mogle biti uvedeni neki posebni "pogranične", saobraćajni i kulturni režimi.
"Kosovu bismo mogli, pored poznatih Ahtisarijevih obaveza, da propišemo i neke nove. To bi naravno moglo da vodi suprotnom predlogu za Albaniju", kazao je Rupel.
Povodom budućeg širenja EU, Rupel je rekao da će se Slovenija skoncentrisati pre svega na Zapadni Balkan: "Mislimo da bi trebalo, u EU, energičnije podržati balkanske države, odnosno narode."
Ovaj sastanak je, izveđu ostalog, trebalo da obezbedi i kontinuitet u predsedovanju EU, koje će Francuska preuzeti od Slovenije.
Istovremeno, tokom slovenačkog predsedavanja, oko 110 francuskih diplomata će Sloveniju zastupati u onim državama, u kojima Slovenija nema svoja diplomatska predstavništva, što zahteva tesnu saradnju slovenačkih i francuskih diplomata, u pripremama na predsedovanje.
.jpg)
