Izvor: B92, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Odgovornost EU za Kosovo
Brisel, Beograd -- EU će poslati misiju na Kosovo, a rešavanje statusa Kosova i evro-integracija Srbije su odvojeni procesi, kaže Dimitrij Rupel.
Slovenija, koja od januara preuzima predsedavanje Unijom, najavljuje da će nastojati da sa Prištinom usaglasi kako dalje "bez ishitrenosti" te da će ići na rešenje statusa Kosova na temelju plana Martija Ahtisarija.
"Neki kažu da bi međunarodna zajednica želela da podeli Srbiju. Mene više brine opasnost da bi neko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogao da uspe da podeli Evropsku uniju. Slovenija će pokušati da to spreči. EU se složila da pošalje misiju na Kosovo koja će se baviti pitanjima odbrane i bezbednosti, dakle reč je o policiji, pravosuđu i osoblju koje će pomoci Kosovu u ovom komplikovanom trentuku da uspostavi neophodne institucije", rekao je Rupel
Osim toga, Rupel je govorio i o upozorenjima Kipra, Rumunije i nekih zemalja Unije da Rezoulucija 1244 ne može biti osnova za slanje Misije EU na Kosovo.
"Mi vas uveravamo da će Slovenija raditi na tome da uveri Kipar i druge prijatelje da je Kosovo sui generis i ja sam pokušao da situaciju predstavim u tom svetlu, nijedna od zemalja koja je pomenuta u diskusiji nema ovakvu istoriju i prošlost", rekao je slovenački šef diplomatije.
U Beogradu zbog sednice Saveta bezbednosti otkazana je redovna sednica Vlade Srbije, ali drugih reakcija i dodatnih objašnjenja nema. Samo se podseća na već poznate stavove.
"Vlada Republike Srbije se nedvosmisleno izrazila tako što je naš premijer rekao da se Srbija zalaže za nastavak pregovora i da smatra da jedini forumgde se rešava status Kosova i Metohije je Savet bezbednosti UN-a i to je ono što čekamo", rekao je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Međutim, za nemačkog ambasadora Voframa Masa mnogo bitnije detalj jučerašnje sednice su razlike među zemljama članicama, koje su pokazale da je do dogovora nemoguće doći.
"To podržava konstataciju pregovaračke trojke da više ne postoje mogućnosti za dalje vođenje pregovora. saglašeno rešenje u ovim okvirima neće moći da se postigne. To je nešto zbog čega svi žalimo, međutim, kao što je generalni sekretar UN-a rekao ova situacija koja je trenutno zastupljena na terenu je nešto što je neodrživo i što ne može da se prihvati u budućnosti. Status kvo je neodrživ, a Evropska unija je jasno stavila do znanja da će da preuzme na sebe odgovornost u regionu", naveo je ambasador Mas.
Tanjug: EU bez zvanične odluke o misiji
Međutim agencija Tanjug, pozivajući se na izvore u Briselu, javlja da Evropska unija nije donela formalnu odluku o slanju svoje misije iz oblasti policije i pravosuđa na Kosovo.
Šefovi država ili vlada članica EU samo su postigli dogovor, na prošlonedeljnom samitu, o spremnosti da takvu misiju pošalju na Kosovo, preneli su Tanjugu evropski diplomatski izvori u Briselu. Rasprava o modalitetima misije i o njenim pravnim osnovama očekuje se na narednom Savetu ministara EU, 28. januara ili pak na februarskom sastanku tog tela.
Podsetimo, Srbija se protivi da misija Ujedinjenih nacija bude zamenjena misijom Evropske unije na Kosovu.
Prisustvo Evropske unije na Kosovu biće sačinjeno od tri komponente koje bi imale proklamovani cilj da "pomognu vlastima Kosova na svim nivoima, uključujući njegovu evropsku perspektivu", stoji u dokumentu Saveta EU u koji je Tanjug imao uvid.
Prva komponenta je "politički entitet", odnosno Kancelarija međunarodne zajednice, koja bi bila delimično misija EU, a delom i onih zemalja međunarodne zajednice koje se odluče da u njoj učestvuju.
Misija, pod vođstvom međunarodnog predstavnika koji bi ustovremeno bio i specijalni predstavnik EU, bavila bi se posmatranjem primene sporazuma ili odluke o statusu, pre svega u oblastima zaštite manjina, verskog nasleđa i decentralizacije.
Sastojala bi se od 75 međunarodnih funkcionera i 200 zaposlenih iz lokalne sredine. Sedište bi bilo u Prištini, s kancelarijama u Kosovskoj Mitrovici i, možda, u Beogradu. Njen budžet iznosio bi 14 miliona evra godišnje.
Druga komponenta bila bi "operativna". To bi bila striktno misija Unije koja bi se bavila pravosuđem, carinom i izgradnjom vladavine prava na Kosovu.
Nju bi činilo 1.800 evropskih funkcionera i 1.000 zaposlenih sa Kosova. Sedište bi bilo u Prištini, s kancelarijama u svim gradovima pokrajine, a ukupan trošak te misije bio bi oko 120 miliona evra godišnje.
Najzad, treća komponenta bi bila "reformska". Ona bi se sastojala od Kancelarije Evropske komisije, koja bi pomagala "dugoročnim naporima u reformama i ekonomskom razvoju, razvijala regionalnu integraciju Kosova i pomagala ostvarenju njegove evropske perspektive".
Na Kosovu će, prema planovima EU, postojati i međunarodno vojno prisustvo (Kfor) i misija OEBS, a pomoć se očekuje i od Svetske banke, Programa za razvoj UN i Saveta Evrope.
"Po rešenju statusa trebalo bi da bude pripremljena donatorska konferencija koja bi trebalo da pomogne u zadovoljavanju potreba Kosova", ističe se u dokumentu EU.
Evropska komisija trebalo bi da pomogne i kad je reč o učešću Kosova u programima Cefte, Energetske zajednice jugoistočne Evrope i Zajedničke evropske vazduhoplovne zone.
EU ističe da je dosad već dala Kosovu pomoć u visini dve milijarde evra i da će narednih godina Kosovo dobiti "najveću pomoć na svetu po glavi stanovnika".
"EU radi pod pretpostavkom da će posle rešenja statusa, upravljanje Kosovom biti u rukama njegovog stanovništva i izabranih vlasti. To označava veliki zaokret - od međunarodne uprave ka samoupravi", naglašava se u dokumentu EU.
Ren: EU spremna da preuzme kormilo
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Stokholmu da - pošto je Savet bezbednosti UN dospeo u ćorsokak u procesu utvrđivanja budućeg statusa Kosova - Evropska unija je spremna da preuzme kormilo u koordinisanom traganju za rešenjem pitanja južne srpske pokrajine.
"Radićemo zajedno, u EU i NATO, na obazriv i dobro koordinisan način, na pronalaženju rešenja za Kosovo", rekao je Ren posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Švedske Karlom Biltom.
Prema Renovim rečima, EU je učinila sve što je moglo da se učini da bi postigla rešenje putem pregovora, prenele su agencije.
Evropski komesar je dodao da nije iznenađen ishodom jučerašnje sednice Saveta bezbednosti, na kojoj nisu rešene nesuglasice između Rusije, s jedne, i EU i SAD, s druge strane.
"Žalim što se Rusija, koja se zalaže za multilateralizam, ipak opredelila za jednostrano delovanje", rekao je Ren i ocenio da u sadašnjoj situaciji treba biti realan.
Bilt je, takođe, poručio da EU nastavlja da radi na planu utvrđivanja budućeg statusa Kosova i dodao da među pitanja koja treba rešiti spada i buduća uloga UN u tom procesu.
Prema Biltovim rečima, Švedska, koja je ne samo donator već i obezbeđuje vojnike za mirovne misije na Balkanu, zalaže se za pronalaženje održivog rešenja.
Titov: Pitanje Kosova nije u nadležnosti EU
Pitanje statusa Kosova ne ulazi u kompetencije Evropske unije i NATO-a, izjavio je danas zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov.
"EU i NATO ne mogu zameniti odluke Saveta bezbednosti UN i pokušavati da donose odluke o pitanjima izvan sfere njihove kompetencije", izjavio je Titov agenciji Interfaks, komentarišući saopštenje zemalja Zapada da "kosovsko pitanje" može preći u nadležnost EU i NATO.
Titov je agenciji Itar-Tas rekao da će razmatranje pitanja Kosova "biti nastavljeno i na sledećem zasedanju SB UN početkom januara, na kom će biti razmotreno još jedan izveštaj Misije UN o Kosovu".
Delevićeva: EU želi da preuzme odgovornost
Pomoćnica šefa diplomatije Srbije Milica Delević je ocenila da će rasprava o kosovskom pitanju i dalje ostati u okvirima Saveta bezbednosti.
Ona je, komentarišući jučerašnju sednicu Saveta bezbednosti, za B92 navela da unutar EU postoji "jedna vrsta saglasnosti" za preuzimanje odgovornosti nad situacijom na Kosovu, pre svega slanjem misije EU.
Ona je ocenila da je Srbiji u interesu da se na Kosovu nađe "jedna vrsta efikasnog civilnog prisustva".
Činjenica da bi odgovornost za takvu situaciju preuzela EU za Srbiju nije sporna, nego je za nju problematična mogućnost da, ukoliko nema saglasnosti o rešavanju statusnog pitanja, slanje civilne misije EU na Kosovo "na mala vrata uvede određeno statusno rešenje u igru", ukazala je Delevićeva.
Zbog toga Srbija insistira na slanju misije na Kosovo na osnovu nove rezolucije Saveta bezbednosti.
Misija UN se na Kosovu može naći ili u skladu sa odredbama međunarodnog prava, što bi najjasnije bilo jasnim odredbama nove rezolucije Saveta bezbednosti, zatim takozvanim kreativnim tumačenjem odredbi međunarodnog prava ili kršenjem odredbi međunarodnog prava, objasnila je Delevićeva.
Ona je, međutim, uverena da će se Savet bezbednosti UN još baviti Kosovom. Jučerašnja sednica Saveta je, smatra ona, jedna od faza u statusnom procesu, ali i da je "120-dnevni prostor za nastavak pregovora sada završen".
Svilanović: Problem je pravni osnov
Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović izjavio je da je najnovija sednica Saveta bezbednosti o Kosovu pokazala da ima dosta teškoća da odluka bude doneta i da je najveći problem oko pravnog osnova za buduće međunarodno prisustvo.
"Bilo bi dobro da se ti razgovori nastave i da se ipak iscrpe sve mogućnosti da se dođe do nove rezolucije SB, makar tehničke, koja bi bila pravni osnova za ulazak misije Evropske unije na Kosovo", rekao je Svilanović Tanjugu.
To bi bio "najčistiji scenario, najčistije pravno rešenje" koje bi prihvatili svi kada bi bilo odluke SB, rekao je Svilanović i ukazao da je to je "dosta teško i da izgleda neće biti rezolucije SB".
"Sledeće što valja očekivati je da se eventualno iskoriste ovlašćenja za interpretaciju rezolucije koje ima generalni sekretar Ujedinjenih nacija, tako da se jednostavno Ban Ki Mun pojavi u svojstvu onoga ko interpretirajući sadašnju Rezoluciju 1244 poziva Evropsku uniji da dođe na Kosovo", naveo je Svilanović.
Janjić: Misija EU u januaru
Analitičar Dušan Janjić izjavio je danas da očekuje da će generalni skeretar UN Ban Ki Mun u januaru pozvati Evropsku uniju da prezume misiju na Kosovu, i dodao da je to zaista moguće na osnovu Rezolucije 1244.
"Očekujem da će Ban Ki Mun u januaru pozvati EU da preuzme misiju i to je zaista moguće na osnovu tačke 5. Reozlucije 1244", kazao je Janjić za Betu i dodao da ne misli da Beograd može nešto da učini time što se protivi.
Prema Janjićevim rečima, jučerašjna sednica SB UN, na kojoj nije postignuta saglasnost o Kosovu, "u suštini otvara prostor Banu Ki Munu da pozove misiju".
"Ne očekujem da će SB ići u novu Rezoluciju niti u određivanje mandata (misije). Što se tiče EU misim da je priča završena. Ona (misija) će doći na Kosovo. Teško da Beograd može nešto da učini protivljenjem. Pametnije je da ispregovara okvire mandata i nađe njen modalitet", kazao je Janjić.
