Izvor: B92, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Kosovo prioritet
Ljubljana -- Dimitrij Rupel, kao prioritet slovenačkog predsedavanja EU, istakao pitanje Kosova, i to kao "lakmus test" za jedinstvo Evrope.
Na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji, na kojoj Slovenija predstavlja svoje prioritete predstojećeg predsedavanja EU, a koja je danas počela u Ljubljani, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel istakao je pitanje Kosova, za koje je rekao da ga je potrebno hitno rešiti.
"Slovenija bi bila srećna da se to pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reši pre njenog predsedavanja, ali će se u koštac sa tim pitanjem uhvatiti i sama", rekao je Rupel i naglasio da je Kosovo, pre svega, evropski problem i "lakmus test" za evropsku, zajedničku bezbedonosnu i spoljnu politiku, odnosno test jedinstva Evrope.
Zbog toga će se Slovenija, kako je izjavio Rupel, zalagati za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana jer bi, prema Rupelovom mišljenju, to pomoglo u rešavanju kosovskog pitanja.
Na konferenciji je portugalska ambasadorka, Maria do Karmo Alegro de Magales rekla i da je Portugalija, tokom svog predsedavanja EU pokušala da zatvori što više otvorenih pitanja, ali da će, trenutno najveći proble Kosova, morati da rešava Slovenija.
O pitanju Kosova je, na konferenciji, govorio i urednik prištinskog lista Koha Editore, Agron Bajrami, koji je ispostavio Kosovo kao najveći problem, koji bi mogao da poljulja stabilnost regije.
Bajrami je rekao i da nije pitanje da li će Kosovo biti nezavisno, nego samo kada i dodao da ključni akteri moraju da nađu zajednički jezik, u korist Kosova, regije, ali i Kosova u EU.
Na konferenciji, u Ljubljani, je učestvovala i direktorka Kancelarije za približavanje Srbije EU, Tanja Miščević, koja je ovom prilikom predstavila najnovije planove srpske vlade nakon parafiranja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a kao ključni zadatak slovenačkog predsedavanja EU je istakla dobru praksu, odnosno iskustva, koja bi Slovenija mogla da prenese na druge države regije, jer sa regijom ima istorijska iskustva i poznaje njene karakteristike.
Rupel je na konferenciji, pod naslovom "Konkurentnost, rast i kohezija - prednosni zadaci slovenačkog predsedavanja", dodao i da je predsedavanje EU, koje Slovenija preuzima od 1. januara, velika odgovornost ali i pitanje prestiža, izazov i prilka da Slovenija postane prepoznatnija.
Rupel je rekao i da je Slovenija zaslužila vođenje zajednice EU, koja broji 500 miliona stanovnika, odnosno 27 država.
Uprkos tome što je Slovenija, kao prioritete svog skorog predsedavanja EU, najavila i ona pitanja koja se tiču Srbije i Kosova, Srbija još uvek u Sloveniji nema ambasadora.
Ostaju nade da će ambasador, koga je ukazom postavio predsednik Srbije, u Sloveniju stići bar do početka slovenačkog predsedavanja.
Finance: Proces osamostaljenja donekle zaustavljen
Pitanjem Kosova bavi se, danas i slovenački list Finance, u kome biznismen i nekadašnji funkcioner jugoslovenske omladinske organizacije, Igor Lauš, piše da rešavanje kosovskog pitanja neće biti kraj priče o novoj političkog geometriji Balkana.
Lauš piše da je srpskoj diplomatiji, tokom proteklih meseci, uspelo da donekle zaustavi proces kosovskog osamostaljenja, uz pomoć na novo pridobijenih saveznika, među kojima nije samo Rusija, već i neke države EU, koje su ocenile da je protiv njihovih unutrašnje političkim interesima da nekritički prihvataju planove kosovskih Albanaca.
Lauš dodaje i da srpsko-ruski savez, koji je trenutno "kičma" fronta koji se protivi ostvarivanju američkih planova na Kosovu, nije večan i trajan, čak suprotno, jer je ruska politika, puno puta do sada, u ključnim trenucima ostavila Srbiju na cedilu.
Upravo zbog toga se Srbija trudi da bi proširila krug saveznika u EU, objavljuje Finance, zbog čega će i slovenačka diplomatija, koja se sprema za predsedavanje EU, biti na proveri, naročito ako se srpska strana bude nezavisnosti Kosova protivila realnijim predlozima, kao što je predlaganje različitih, konkretnih modela, poput južnotirolskog ili honkonškog modela.
Lauš dodaje i da se u javnoj diplomatiji, kao bogohulni tretira predlog podele Kosova, jer bi za sobom mogao povući i pitanje novog uređenja BiH.
"Argumenti kojima su međunarodne političke veličine objašnjavale zašto za albansko stanovništvo na Kosovu važe drugačija pravila no za Srbe u Republici srpskoj su, do sada, zvučali neubedljivo", piše Lauš i dodaje da je čak i diplomatska nota, koju su ambasadori vodećih zapadnih država poslali premijeru Koštunici, zvučala donekle bizarno, jer su u njoj od Srbije zahtevali upravo ono što obično Srbija zahteva od tih država.
"Obzirom na realnost političke situacije i okolnosti, naravno da te stvari nisu uporedive, ali daju argument onima, koji sude da se u današnje vreme, međunarodni problemi ne rešavaju principijelno, već samo po pravilu jačeg", piše Lauš za slovenački list Finance, dodajući da bi nastanak bilo koje nove države na Balkanu podstakao želje i ideje po stvaranju novih i novih podela i preraspodela na političkoj geografskoj karti.
"Ipak istorija nas uči da su na Balkanu, čak i manje loša rešenja više no odlična, jer je njihova alternativa obično ono najgore, oružje i nasilje", zaključuje Lauš.
