Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Okt.2018, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruf: MMF očekuje rast Srbije od 4,2 odsto u ovoj godini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda, koju je predvodio šef Misije Džejms Ruf, koji je naglasio da su fiskalni rezultati Srbije veoma dobri zahvaljujući teškim reformama provedenim u prethodnom periodu.

Predsednik Vučić zahvalio je na izuzetnoj podršci Međunarodnog monetarnog fonda i istakao da bi Srbija bez ovog fonda, teško izašla iz užasne krize u kojoj se nalazila pre pet godina.

Sagovornici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su konstatovali da će Srbija, iz ubedljivo najteže situacije u navedenom periodu, početkom sledeće godine biti zemlja sa najboljim ekonomskim položajem na Zapadnom Balkanu, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika države.

Šef Misije MMF Džejms Ruf posebno je pohvalio uspešno sprovedene tendere za privatizaciju PKB-a i strateško partnerstvo u RTB Bor, ali je posebno istakao da još postoje problemi i izazovi u sektoru hemijske industrije (Petrohemija).

Ruf je naglasio da u reformi Poreske uprave i poreske administracije već postoje pozitivne promene, ali da je neophodno nastaviti rad na njihovoj reformi.

Na sastanku je rečeno da Međunarodni monetarni fond insistira na reformi sistema plata u državnoj upravi i zaključeno je da će se uložiti zajednički napori na sprovođenju te reforme, navedeno je u saopštenju

Veoma dobri fiskalni rezultati 

Međunarodni monetarni fond očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini od 4,2 odsto, a u narednoj godini od 3,5 procenata, izjavio je danas šef delegacije MMF-a Džejms Ruf.

"I dalje se postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu", rekao je Ruf na konferenciji za novinare na kraju desetodnevne posete tima MMF-a Srbiji.

Nastavljeno je, kako je istakao, poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru.

"Očekujemo da će realan rast BDP-a iznositi 4,2 procenta u 2018. i 3,5 procenata u 2019. godini. Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta", istakao je Ruf.

MMF očekuje da će se ukupna inflacija, koja je porasla na 2,6 procenata u avgustu,  zadržati blizu sredine ciljanog raspona od 3,0  procenta tokom 2018. i 2019. godine.

"Fiskalni rezultati su i dalje dobri. Očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 procenata BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja", rekao je on.

Dodao je takođe da bo javni dug trebalo do kraja godine da padne ispod 55 procenata BDP-a, te da su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma.

Podsetio je da je, imajući u vidu pozitivne fiskalne rezultate, vlada ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što će stupiti na snagu u novembru 2018., i da je pri tome istovremeno obezbedila da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP-u.

Rouf je saopštio da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od pola procenta BDP-a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga.

Time bi se, kaže, održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada.

Očekuje, takođe, da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om.

Rouf je konstatovao i da indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju.

"Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita".

Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede Narodna banka Srbije, kako je istakao, doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije.

"Ostvaren je dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK".

Rouf je takođe pohvalio napredak u reformi Poreske uprave, uz podršku tehničke pomoći MMF-a i Svetske banke.

Vlasti Srbije su, primetio je, i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice.

"Što se tiče narednog perioda, program organa vlasti Srbije takođe se fokusira na jačanje upravljanja javnim investicijama, borbu protiv sive ekonomije i jačanje korporativnog upravljanja u EPS-u i drugim ključnim javnim preduzećima".

Rouf je naglasio da je misija MMF-a vodila konstruktivne razgovore sa vlastima Srbije i postigla dogovor na nivou tima o politikama koje je neophodno realizovati radi okončanja prve revizije aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.

"Očekuje se da će kvantitativni ciljevi za kraj septembra 2018. biti ispunjeni, i nastavljeno je sa sprovođenjem reformi u okviru programa, mada uz kašnjenje u nekim oblastima. Sporazum zavisi od realizacije ključnih mera, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Odboru je provizorno zakazano za sredinu decembra", zaključio je šef tima MMF.

Tim MMF-a je boravio u Beogradu u periodu od 24. septembra do 4. oktobra radi razgovora o prvoj reviziji aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.

Srbija i dalje treba da jača otpornost na rizike

Međunarodni monetarni fond ne predviđa novu svetsku finansijsku krizu sledeće godine, ali upozorava na porast tenzija u globalnoj ekonomiji i na skok duga u mnogim zemljama, što nije slučaj u Srbiji, izjavio je Ruf.

"U Srbiji govorimo o padu duga, dok u mnogim zemljama dug raste", rekao je Ruf na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim ministrom finansija Sinišom Malim, povodom prve revizije novog programa Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.

Takva situacija, napominje, može dovesti do problema naročito u vremenima kada dolazi do skoka globalnih kamatnih stopa, što se trenutno događa u nekim od razvijenijih ekonomija sveta, a što može napraviti problem zemljama u razvoju.

"Iako Srbija ne doprinosi tom riziku, ona je u određenoj meri osetljiva na ove globalne rizike. Zbog toga je važno da Srbija nastavi da jača svoju otpornost na ove poteškoće u globalnoj ekonomiji", izjavio je Ruf.

Srbija na tome, kako je ocenio, trenutno i radi, jer je očigledno da su devizne rezerve na veoma dobrom nivou i da je makroekonomska stabilnost očuvana.

"Sve to je veoma važno za investitore i dolazi do pada javnog duga", rekao je on.

Ruf je naveo da je Srbija u poslednje četiri godine veoma drastično poboljšala svoju fiskalnu situaciju, ako se pogleda da je deficit 2014. bio sedam odsto, a da je ove i prethodne godine zabeležen suficit u budžetu.

"U isto vreme, Srbija je zabeležila ubrzani rast koji je bio u periodu nakon krize vrlo nizak, a sada vidimo visoke stope. Mislim da nijedna zemlja u regionu nije uspela da postigne ovakvu kombinaciju kao Srbija", kaže Ruf.

Ministar Siniša Mali rekao je da, i ukoliko dođe do svetske krize, Srbija nije prezadužena i ima prostora i načina da se nosimo sa time.

"Ako pogledate izveštaj Svetske banke o stanju zemalja u regionu, videćete kako je kod njih trend povećanja javnog duga u učešću u njihovom BDP, a jedino Srbija ima trend smanjenja javnog duga u BDP. Na taj način pravite odbranu od krize", kaže Mali.

Naveo je da 3. decembra dospeva na naplatu 1,3 milijarde dolara starog duga, koji će biti vraćen ne novim zaduživanjem već postignutim uštedama.

"To su skupi krediti, to sada vraćamo. Imamo jednu takvu obavezu koja dospeva u februaru. Štedimo, vraćamo stare obaveze, smanjujemo udeo javnog duga u BDP, trudimo se da BDP raste. To oslikava našu ekonomsku politiku i smer u kome želimo da ta politika ide u budućnosti", rekao je ministar finansija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...