Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Sep.2015, 11:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rod soje prepolovljen, njivama treba struja

Nakon izuzetnog roda pšenice na njivama bečejske opštine, soja je uglavnom zakazala, pa će rod biti i više nego prepolovljen. Najavljena otkupna cena od oko 34 dinara za kilogram soje paorima stvaraju dodatne glavobolje.

Suša, bez gotovo kapi kiše, koja je proteklih sedmica pogodila našu zemlju, na poljima opštine Bečej napravila je veliku štetu. Po rečima člana opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu dr Anđelka Miškovića, najveće štete su na poljima soje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali će podbaciti i kukuruz i suncokret, baš kao i otkupne cene.

"Na žalost, naši poljoprivrednici uvek smatraju da taj će se niži rod kompenzovati višom cenom, što ove godine nije slučaj. Mislim da i narednih godina neće biti tako. Uveren sam da se konstantni prinosi mogu dobiti samo uz punu primenu agrotehničkih mera. Trenutno se akontaciono izlazi sa cenama, ali su one jako niske, koje ovako mali prinosi neće moći da pokriju", kaže dr Mišković.

Donekle je drugačija slika na poljima soje PIK Bečej, gde kombajni rade punom parom, jer treba ovršiti soju sa 1.600 hektara. Prinosi na parcelama van zalivnog polja su oko 1,7 tona po hektaru ali, kaže rukovodilac PJ Poljoprivreda Milorad Lončarević, očekuju znatno više na površinama koje su zalivali a, što je još važnije, nemaju glavobolja zbog otkupnih cena.

"Mi, uglavnom, gajimo semensku soju na čak osamdeset odsto zasejanih površina. Gajimo je jer je skuplja oko 15 odsto od merkantilne soje. Nešto radimo i našem doradnom centru, tako da nam se isplati da gajimo semensku soju, baš kao što smo radili svih prethodnih godina, Uz to, čitav posao radimo u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo tako nećemo imati problema ni sa plasmanom ovogodišnjeg roda", kaže Lončarević.

Kao i nakon svake suše, i ovoga puta postavilo se pitanje navodnjavanja i neiskorišćavanja postojećeg kanalskog sistema. Međutim, dr Mišković smatra da ovo pitanje nije stvar volje samo paora i kombinata, jer je navodnjavanje ratarskih kultura preko dizel agregata preskupo, a elektrifikacija atara nije urađena.

"Zemlje koje se bave navodnjavanjem razmišljaju o ekonomskim aspektima, u smislu korišćenja jeftinijih sistema i, pre svega, drugih oblika energije. To može biti solarna ili električna energija, bilo kakva druga, sem dizela, koji je najskuplja opcija. Dizel se isplati samo u proizvodnji voća, povrća i nekih semenskih useva", kaže dr Mišković.

"Ukoliko u budućnosti želimo ujednačeniju ratarsku proizvodnju, projekat elektrifikacije njiva morao bi se raditi ne na nivou opština, već Pokrajine", kaže dr Mišković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...