Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2015, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robot MARKO ide u Dečiju bolnicu
Robot MARKO, dečijeg lica i prijatnog glasa, uskoro će dobiti ruke i noge i kada njegov prototip bude završen testiraće se u Dečijoj bolnici u Novom Sadu, gde će pomagati deci sa smetnjama u razvoju.
Tim domaćih stručnjaka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bi do kraja godine trebalo da završi 'Marka' i tako će Srbija dobiti jednog od prvih medicinskih robota u svetu koji će moći samostalno da vodi dijalog sa ljudima.
Profesor Milan Gnjatović je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Tanjugu da su svi detalji sa izgledom robota i njegovim ponašanjem tako izabrani da deci bude lako da uoče sve važne delove tela robota i jezičke informacije koje se mogu javiti u dijalogu sa njim.
Istraživač-saradnik na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Jovica Tasevski je u Tanjugu predstavio robota i njegove trenutne mogućnosti. 'Marko' je izvršavao govorne komande i razgovarao sa Tasevskim o svojim postupcima.
Robot MARKO (multimodalni, antropomorfni robot kognitivnih osobina), objašnjava Gnjatović, treba da motiviše decu na terapiji da što duže rade vežbe i da je osnovni cilj da se ona afektivno vežu za robota, kao za bilo koju igračku.
Gnjatović je istakao da je potrebno da se kod dece ostavi utisak da robot ima intencionalnost i zato robot ima glavu s očima koje prate sagovornika, pa izgleda kao da robot uspostavlja vizuelni kontakt.
"Oči mogu da iskažu i osnovni skup emotivnih stanja robota, što je jako važno. Robot razume verbalne komande i u skladu sa njima može da pruži odgovor ili da izvede aktivnost, tako da nije samo pasivni učesnik u dijalogu već može i da uzme inicijativu u dijalogu", rekao je Gnjatović, koji je doktorirao u Nemačkoj.
"Marko" će moći da razgovara sa lekarom i detetom, kome će pokazivati na koji način može da izvede neku vežbu. Robot će imati funkcionalne ruke i noge, ali neće moći da hoda, jer će biti na postolju da bi bio stabilniji, s obzirom da će deca moći da se uhvate za njega tokom izvođenja vežbi.
Gnjatović je dodao da "Marko" donosi odluke na više nivoa o tome šta treba da radi i odlučuju kada će se uključiti u dijalog, šta će tom prilikom da kaže i u kom maniru će nešto reći.
"Marko" trenutno "uči" na koji način treba da se ophodi sa decom odnosno radi se na njegovim dijaloškim strategijama.
"Marko" će moći da izvodi vežbe fine i grube motorike, što znači da će moći da pomera sve važne delove tela i objekte koji se nalaze na stolu ispred njega.
Gnjatović, takođe, kaže da robot ima vizuelni sistem koji je sposoban da prepozna različite objekte oko njega, u smislu da ih identifikuje po boji, obliku i veličini.
"Prototip će biti gotov do kraja godine i nakon izrade biće smešten u Dečiju bolnicu u Novom Sadu, gde će se testirati. Treba imati na umu da robot nije tu da zameni čoveka nego da mu asistira. Robot se ponaša samostalno i adaptivno u izvesnom smislu, ali zadnja reč je uvek ljudska", naglasio je Gnjatović.
On je izrazio očekivanje da će "Marko" biti koristan za decu sa smetnjama u razvoju i dodao da će njegovi tvorci uložiti napore da se koristi i u drugim bolnicama u Srbiji.
Projekat finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Gnjatović je rekao da tehnologiju tog robota treba gledati u širem kontekstu, s obzirom da se u narednih desetak godina očekuje rapidan razvoj takvih inteligentnih robota, što će doneti određene promene u strukturu zapošljavanja.
"Kao i ranije u istoriji, napredak dolazi sa izvesnom cenom koju plate oni koji ne mogu da se adaptiraju, što znači da će ljudi morati da usvoje nova znanja da bi mogli da očuvaju svoja radna mesta", naveo je on.
Gnjatović je rekao da se prosečni životni vek produžava i da nas u budućnosti očekuje povećan broj ljudi kojima će biti potrebna medicinska nega, što će predstavljati znatno finansijsko opterećenje za zdravstvene sisteme, pa će se sve više koristiti medicinski roboti.
Tim robotima, u čiju grupu spada i "Marko", automatizovali bi se poslovi kliničkog tretmana, rehabilitacije i asistiranja pacijentima i medicinskim radnicima.
Gnjatović (37) je vanredni profesor na Fakultetu za kompjuterske nauke Univerziteta "Džon Nezbit" u Beogradu i docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Doktorirao je na Fakultetu za informatiku Univerziteta u Magdeburgu, gde je radio na Institutu za obradu znanja i jezika.
Tema njegovog naučnog istraživanja je adaptivno upravljanje dijalogom između čoveka i mašine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
