Izvor: B92, 05.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ristić: Poslovnik za efikasniji rad
Beograd -- Šef radne grupe za izradu poslovnika o radu Skupštine Srbije Boško Ristić kaže da će usvajanjem tog akta biti omogućen efikasniji rad parlamenta.
Ristić je, u intervjuu Tanjugu, rekao da usvajanje poslovnika treba da bude u vrhu skupštinskih prioriteta, jer je, kako je ocenio, sadašnje stanje neodrživo. Prema njegovim rečima, novi poslovnik trebalo bi da omogući da se na sednici raspravlja samo o temi koja je na dnevnom redu, a da se izvoje sva pitanja koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se odnose na Vladu ili na predsednika Skupštine.
"To ne znači da bi se onemogućila rasprava, već bi ona bila premeštena u onaj deo sednice u kojem bi poslanici mogli ta pitanja da postave. Tako ne bi bili uskraćeni za to svoje pravo, ali s druge strane, to pravo ne bi uticalo na opstrukciju o temi dnevnog reda", rekao je Ristić.
On je dodao i da je sadašnji način rasprave o amandmanima apsolutno neprihvatljiv, jer predviđa da svaka poslanička grupa može 15 minuta da raspravlja o svakom amandmanu, svom ili tuđem, što ne postoji nigde u evropskom uporednom pravnu.
Prema Ristićevim rečima, novi poslovnik predviđa i racionalizaciju skupštinskih odbora, odnosno spajanje onih čije funkcije to dozvoljavaju.
On je naveo primer Odbora za privatizaciju, koji se bavi sprovođenjem Zakona o privatizaciji i koji je obavezan da postoji u Skupštini, ali ne mora da bude poseban.
Ristić je rekao da će taj odbor biti u sklopu Odbora za ekonomiju i regionalni razvoj, kao što su u Ministarstvu ekonomije i reionalnog razvoja spojene te funkcije.
Novim poslovnikom trebalo bi da se pojednostavi i ubrza procedura usvajanja zakona, ali bez umanjenja bilo kakvih prava poslanicima.
"Skraćenje rasprave po amandmanima i njeno premeštanje u odbore nije umanjenje prava nego racionalizacija postupka. Vrlo često opozicija kaže da vladajuća većina hoće restrikcijom prava da ubrza rad Skupštine, što nije tačno", rekao je Ristić.
On je naveo da bi zakonom o Skupštini moglo da se predvidi da vlada bude obavezana da parlamentu prosledi "sirov" tekst na prvo čitanje, da opozicija tada uloži amandmane, koje bi zatim vlada mogla da uvrsti u svoj predlog zakona koji bi tek posle prosledila Skupštini.
"Na taj način bi se smanjila potreba da toliko raspravljamo na sednici, i to bi premestilo raspravu o amandmanima u odbore. Da bi se izvršila kontrolna funkcija, biće obaveza da se odredi dan za slušanje vlade, dan za postavljanje pitanja vladi i tada bi većina ministara i premijer morala da budu prisutni", naglasio je Ristić i dodao da bi se to utvrdilo kao obaveza, a ne kao mogućnost.
Takođe, ministri bi morali svojim resornim odborima da podnose tromesečni izveštaj, a kao još jedan način kontrolne rada vlade i svih drugih javnih funkcionera, bilo bi posebno odvojeno vreme pre početka rasprave u parlamentu za postavljanje pitanja.
Ristih je dodao da poslovnik predviđa i da se svi "evropski zakoni" usvajaju po skraćenoj proceduri, ratifikacije takođe, jer nije potrebno da svakom ugovoru koji se ratifikuje, a koji je vlada već zaključila, raspravlja po pet sati.
On je dodao da sa postoji mogućnost da se o izuzetno važnim zakonima, kao što je na primer Zakon o budžetu, raspravlja i po dvostruko i trostruko produženom vremenu.
Predlog poslovnika će Skupštini uputiti predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, na čiju je inicijativu radna grupa i stvorena, napomenuo je Ristić.
Ostao još 41 evropski zakon za usvajanje
Skupština Srbije tokom redovnog jesenjeg zasedanja prošle godine usvojila je deset zakona od 51 zakona, koliko je potrebno Srbiji za približavanje Evropskoj uniji.
"Spremni za status kandidata"
Savetnica potpredsednika Vlade za evropske integracije Ksenija Milivojević rekla je, gostujući u Kažiprstu RTV B92, da je Srbija, u tehničkom smislu, spremna za status kandidata za članstvo u EU, ali je problem politički uslov o potpunoj saradnji s Hagom.
Opširnije o gostovanju Milivojevićeve i o evropskim integracijama Srbije možete čitati u posebnoj vesti.
Od preostalog 41 zakona, 18 zakona nalazi se u skupštinskoj proceduri, šest se nalazi pred usvajanjem na Vladi, devet je u završnoj fazi izrade nacrta, a na osam tek počinje da se radi.
Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga kazao je agenciji Beta da očekuje da svi evropski zakoni budu usvojeni do kraja prolećnog zasedanja, ali je istakao da je za to potreban malo brži tempo rada u parlamentu.
On je ukazao da je za 12. januar zakazano vanredno zasedanje parlamenta o pratećim budžetskim zakonima i da bi nakon toga trebalo da bude sednica o Predlogu statutu Vojvodine, a da bi potom, do početka prolećnog zasedanja, bilo dobro usvojiti zakone iz oblasti poljoprovride i ekologije koji se nalaze u skupštinskoj proceduri.
Varga je rekao da je od 18 zakona oko polovina iz oblasti poljoprivrede i ekologije, koji bi do početka prolećnog zasedanja mogli da se razmatraju u dva paketa, i dodao je da je u proceduri i oko četiri zakona iz oblasti trgovine i finansija i tri iz oblasti borbe potiv korupcije i organizovanog kriminala.
On je podsetio da je spisak na kome je 51 zakon definisan pre manje od dve godine, kada je Srbija preuzela obavezu donošenja evropskih zakona.
Varga je podsetio da je Skupština usvojila zakone o putnim ispravama, o azilu, zaštiti podataka o ličnosti, zaštiti državne granice, o strancima, oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Agenciji za borbu protiv korupcije, izmene Zakona o finansiranju političkih stranaka i Zakon o javnim nabavkama.
