Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rikeru nisu potrebne dodatne instrukcije
Unmik administracija ima ovlašćenja da poništi Deklaraciju o nezavisnosti Kosova, ako je u suprotnosti s Rezolucijom 1244
Unmik administracija na Kosovu i Metohiji još se nije oglasila povodom jednostrano proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, odnosno nije ni pozdravila ni poništila taj akt, iako joj Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (u kojoj se navodi da će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije) daje ovlašćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da učini ovo drugo. Ipak, samo nekoliko sati pred najavljeno usvajanje deklaracije o nezavisnosti, šef Unmika Joahim Riker unapred se pravdao da nije dobio instrukcije iz Njujorka šta treba da preduzme u tom slučaju. On je u izjavi za rusku agenciju Itar-Tas vešto izbegao i da govori o statusu Kosova, jer to navodno „ne spada u njegova ovlašćenja”.
S druge strane, zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova i bivši posrednik u pregovaračkoj trojci Aleksandar Bocan-Harčenko, ocenio je da je Riker trebalo da poništi odluke kosovske skupštine „dva minuta posle usvajanja deklaracije”.
Milan Paunović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, za „Politiku” tvrdi da je šef Unmika morao da raspusti Skupštinu Kosova nakon što je usvojila deklaraciju o nezavisnosti južne srpske pokrajine.
– Riker je imao snažna ovlašćenja da tako nešto učini i nikakve instrukcije generalnog sekretara UN nisu mu bile potrebne. Na to ga čak obavezuju propisi koje je donela sama Unmik administracija još 2001. godine. Tako prema poglavlju 8. Uredbe o ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN ima „ovlašćenje da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore u okolnostima kada oceni da privremene institucije samouprave deluju na način suprotan Rezoluciji 1244 – rekao je Paunović objasnivši da je u poglavlju 12 ovog dokumenta jasno rečeno da „vršenje dužnosti privremenih institucija samouprave na Kosovu ne može da utiče na ovlašćenje specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN da obezbedi potpunu primenu Rezolucije 1244”, kao i da „preduzima odgovarajuće mere kad god su postupci privremenih institucija u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i Ustavnim okvirom”.
Podsetimo, Unmikovi „administratori” Kosova su u nekoliko navrata koristili svoja ovlašćenja i poništavali odluke privremenih kosovskih institucija. Tako je 2002. godine tadašnji šef Unmika Mihael Štajner poništio Rezoluciju Skupštine Kosova kojom se odbacuju sporazumi o razgraničenju SRJ i Makedonije, o institucionalizaciji odnosa Unmika i SRJ i „svaki drugi dokument donet bez saglasnosti kosovskih institucija”. Savet bezbednosti UN reagovao je podjednako brzo, takođe, kada je odbacio prištinsku rezoluciju. Štajner je iste godine poništio i „Memorandum o razumevanju”, koji su potpisali kosovski i albanski zvaničnici, a koji se odnosi na ekonomsku saradnju Kosova i Albanije. Krajem 2003. godine, Unmikov administrator Hari Holkeri proglasio je nevažećom odluku kosovske skupštine, prema kojoj su poništeni zakoni Srbije koji se od 1989. godine sprovode na Kosovu.
– Poseban nonsens predstavlja stav generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da je Rezolucija 1244, kojom je garantovan suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom, još na snazi. Ono što se trenutno događa je trijumf sile nad pravom, suspenzija sistema Ujedinjenih nacija i celokupnog međunarodnog prava, o čemu su govorili i ambasadori Rusije i Kine na zasedanju Saveta bezbednosti – kazao je Paunović objašnjavajući da će se slabosti međunarodnog poretka ubrzo pokazati u kriznim područjima širom sveta. Povlačeći paralelu između Unmik administracije na Kosovu i međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini, profesor Paunović smatra da bi u BiH reakcija međunarodnih administratora bila mnogo oštrija.
– Nema sumnje da bi, u slučaju da recimo Republika Srpska usvoji deklaraciju o nezavisnosti, visoki predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak odmah smenio celo rukovodstvo RS, iako mu Dejtonski sporazum zapravo ne daje pravo na takve poteze. Sa druge strane, na Kosovu Unmik administracija odbija da reaguje, mada ima sva prava na to – rekao je Paunović. Naš sagovornik je istakao da se zaboravlja da svaka država ima pravo na samoodbranu, i da o tome niko ne govori.
– To ne mora da bude vojna intervencija Srbije na Kosovu i Metohiji. Sada je vreme za političke poteze koje međunarodno pravo dopušta državi koja brani svoju teritoriju. Preporučio bih međunarodnoj zajednici, odnosno zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova da ne pribegavaju sili kako bi sprečili Srbe sa severa Kosova da ostanu da žive u svojoj državi. Ako su ambasadori zapadnih zemalja u Savetu bezbednosti poručili Srbima da je „nezavisnost Kosova realnost”, onda moraju da znaju i da je neprihvatanje Srba da žive u takvoj državi takođe realnost – objasnio je Paunović za „Politiku”.
Marko Albunović
---------------------------------------------------------------------
Ranije poništene odluke kosovskih institucija
Unmik je 2003. godine poništio odluku Skupštine opštine Priština o oduzimanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi prava na korišćenje građevinskog zemljišta, na kome se nalazi još nedovršeni hram Hrista Spasa u Prištini. Na osnovu prava veta koje mu daju Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Ustavni okvir Kosova, samo dva sata nakon što je 2004. godine potpisan ugovor o privatizaciji drugog mobilnog operatera na Kosovu, tadašnji šef Unmika Soren Jesen Petersen je poništio celokupni proces. Petersen je 2006. godine poništio rešenje kosovske carine o zapleni 162,2 miliona dinara Narodne banke Srbije koji je oduzet na kosovskoj administrativnoj granici i deponovan u Prištini, i naredio njegovo vraćanje.
[objavljeno: 22.02.2008.]
