Izvor: B92, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rikerov izveštaj u SB u januaru
Joakim Riker (FoNet)
Njujork, Beograd, Vašington, Moskva -- Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotriće 8. ili 9. januara novi izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera o stanju na Kosovu.
To su potvrdile agenciji Tanjug diplomate na Ist Riveru, ali za sada nije poznato u kojem će formatu SB raspravljati o južnoj srpskoj pokrajini. Konsultacije o ovom pitanju još nisu održane, ali je izvesno da će se ambasadori država članica SB sastati, pošto je Rikerov novi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izveštaj, u suštini, samo "prebačen" iz, za Kosovo, događajima pretrpanog decembra za početak januara.
U januaru, Savetom bezbednosti UN predsedavaće Libija, koja na dužnost jednog od 15 čuvara svetskog poretka stupa prvog dana Nove godine.
Podsetimo, ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin najavio je juče da bi sredinom januara moglo da se održi sledeće zasedanje Saveta bezbednosti UN, koje će biti posvećeno razmatranju rada misije UN na Kosovu.
A zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko je danas izjavio da samo odluka Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova može da bude legitimna i da dok Savet ne donese takvu odluku, pitanje budućnosti Kosova ostaje jedna od centralnih tačaka na dnevnom redu izvršnog tela svetske organizacije.
"Ako stvar dalje bude išla po jednostranom scenariju, to može da dovede do destabilizacije pokrajine i podstakne separatističke težnje u mnogim regionima sveta", upozorio je Jakovenko i dodao da, sledstveno tome, Rusija ne može da podrži u Savetu bezbednosti nacrte rezolucija koji bi tome vodili.
Lavrov: Ne može biti jednostranih rešenja
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da ne može biti jednostranih rešenja ni za Kosovo i Metohiju, ni za Iran, ni Liban ili bliskoistočni problem u celini.
"Ne može biti jednostranih rešenja, bilo da se radi o Kosovu, Iranu ili Libanu, ili bliskoistočnom problemu u celini", izjavio je Lavrov za sutrašnje izdanje dnevnika "Vremja novostej".
"Nije uzalud u Povelji UN upisan princip jednoglasnosti stalnih članica Saveta bezbednosti UN", rekao je šef ruske diplomatije.
"Neko se ođednom učvrstio u svom mišljenju (posle 'hladnog rata') da će odsada i zauvek svi u svetu raditi po modelu Zapada. Mnogo puta su i predsednik (Vladimir Putin) i drugi ruski funkcioneri pozivali u razgovorima sa partnerima da se odustane od te ideologije i koncentriše na ujedinjenje napora", rekao je ruski ministar.
Lavrov je 21. decembra najavio da bi Rusija uložila veto u SB UN ukoliko bi bilo predloženo rešenje koje odobrava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
"Veto je neodvojivi atribut temeljnih principa UN i taj princip nije položen u Povelju uzalud - oni koji su pisali Povelju, shvatali su da bez saglanosti vodećih država ne mogu da se rešavaju pitanja vezana za stabilnost i bezbednost na međunarodnoj areni", pojasnio je on dan kasnije u izjavi kanalu "Vesti".
U intervjuu koji sutra objavljuju "Vremja novostej", Lavrov je rekao da Moskva ne isključuje da je cilj američkih planova za instaliranje sistema protivraketne odbrane u istočnoj Evropi, ne neutralizacija hipotetičke pretnje od Irana, već obuzdavanje Rusije, a usputno i smena režima u Iranu.
"Mi u 'šestorki' (Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka) jasno smo definisali da je naš cilj da se uverimo da je iranski nuklearni program miroljubiv i da nema vojne komponente, a smena režima ne ulazi u naš zadatak i mi se pod tako nešto nismo potpisivali", rekao je šef ruske diplomatije.
Prodi: Došlo vreme za status
Verujem da je za EU kucnuo čas za donošenje važnih odluka za Kosovo, Srbiju i čitav region zapadnog Balkana, rekao Prodi.
EU treba da preuzme odgovornosti koju ne može da izbegne, jer je zapadni Balkan deo Evrope, region koji ima jasnu evropsku perspektivu, izjavio je predsednik Vlade Italije Romano Prodi u intervjuu za Večernje novosti.
"Kosovo, Srbija, ceo region, istorijska su prilika za EU da, integrišući čitav Balkan u svoj sistem, vrate taj deo sveta u porodicu kojoj oni pripadaju oduvek. Zato moramo, istovremeno, da odredimo status Kosova i ubrzamo proces evropskih integracija", rekao je Prodi.
Italijanski premijer je ponovio da je pogrešno posmatrati evropsku perspektivu Srbije kroz prizmu kompenzacije u procesu odlučivanja konačnog statusa Kosova.
"Donošenje definitivne odluke o slanju EU misije za pravosuđe i policiju na Kosovo, o kojoj smo postigli političku saglasnost na Evropskom savetu, biće važan i značajan signal za evropsku odlučnost da nastavimo jedinstveno rešavanje pitanja Kosova", rekao je Prodi.
Na konstataciju da bi najbolje bilo da se pregovori nastave, Prodi je rekao da bi želeo da Beograd i Priština počnu iznova da sarađuju i rade zajedno za dobro njih samih i Evrope.
Prodi je istakao da već duže vreme stavlja na sto pitanje potpisivanja sporazuma sa Srbijom na svakom skupu lidera EU i da uveren da status kandidata za članstvo u EU mora da bude sledeći korak.
"O tome redovno pričam na svakom bilateralnom sastanku sa mojim evropskim kolegama. I dalje sam ubeđen da ga treba potpisati što je pre moguće, i želeo bih da se to dogodi već u januaru."
Italija će, rekao je Prodi, nastaviti predano da radi, da čini svaki mogući napor da Srbija uđe u veliku evropsku familiju i da se to dogodi u što je moguće kraćem vremenskom. periodu
"Ali, da se razumemo, to nije jednosmeran proces. Na našu ispruženu ruku da integrišemo Srbiju u EU, Beograd bi trebalo da odgovori modernizacijom, reformama i da ispuni svoje međunarodne obaveze. Tu mislim posebno na one koje se tiču saradnje sa Haškim tribunalom", rekao je italijanski premijer Romano Prodi.
Stratfor: Putin blefira oko Kosova?
SAD i EU smatraju da Rusija "blefira" u protivljenju nezavisnosti Kosova, piše američka agencija za strateške analize Stratfor.
Kada ona bude proglašena, Moskva ništa konkretno neće preduzeti, ali ova agencija upozorava da treba sačekati i videti da li je takva procena Zapada tačna.
Podsećajući da se nezavisnosti Kosova ne protivi samo Rusija, već i pojedine članice EU, poput Grčke, Kipra i Ruminije, Stratfor postavlja pitanje "zašto SAD i vodeće evropske zemlje toliko insistiraju na nezavisnosti Kosova rizikujući tenzije, pre svega, u odnosima sa Rusijom".
Po jednoj teoriji, Zapad želi da eksploatiše neiscrpna prirodna bogatstva Kosova, međutim, američka agencija Stratfor ocenjuje da zapadne kompanije to mogu činiti bez obzira na status Kosova.
Prema drugoj teoriji, Zapad nastoji da pokaže svetu da nije protiv muslimana i priznavanjem Kosova želi da ublaži antiamerička i antizapadna osećanja u islamskim zemljama.
Stratfor, međutim, smatra da takav potez svakako neće promeniti raspoloženje mnogih muslimana koji su nezadovoljni odnosom Zapada.
Američka agencija navodi još dva moguća objašnjenja za insistiranje SAD i većine u EU na nezavisnosti Kosova, od kojih je jedno birokratska inercija u zapadnim vladama.
Naime, 1999. godine je utvrđena strategija za Kosovo u vreme kada je pozicija Rusije bilo potpuno drugačija i do dan danas na njoj se istrajava, bez obzira na veliku promenu u stavu Moskve, piše Stratfor.
Drugo, ubedljivije objašnjenje, po oceni Stratfora, jeste da su zapadni lideri itekako svesni da insistiranjem na nezavisnosti Kosova, ne samo da sabijaju ruskog predsednika Vladimira Putina u ćošak, već i da, zapravo, to žele kako bi ga ponizili, pokazujući kako je njegovo protivljenje nezavisnosti Kosova i pretnja kontra merama čista retorika, a da, zapravo, on nije u stanju da bilo šta učini.
Stratfor međutim smatra da Putin teško može sebi da dozvoli takvo poniženje, a da bar ne pokuša da uzvrati.
Američka agencija za strateška pitanja piše da to podseća na scenario svih velikih kriza, kada je jedna strana sabijena u ugao, a druga koja to čini smatra da protivnik neće moći da uzvrati.
"Osim ako se u februaru, kada se očekuje proglašenje nezavisnosti Kosova, zaista ne pokaže da je procena Zapada tačna, odnosno da Rusija samo blefira", zaključuje Stratfor u tekstu "Da li Putin blefira oko Kosova".
