Izvor: Politika, 05.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervni igrač vlasti
„Veštačko disanje“ koje LDP povremeno pruža vladajućoj koaliciji ne znači da će on ući u vlast, jer bi time oborio svoj rejting
Liberalno-demokratska partija, kojoj su zbog saradnje sa vladajućom koalicijom u Skupštini Srbije njihove opozicione kolege „zakačile" epitet „džokera", kako procenjuju analitičari i istraživači, neće ući u vlast jer bi joj takav potez urušio rejting. Iako je ova opoziciona stranka, priznaju to i njeni funkcioneri, bliža >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasti nego opoziciji, formalni ulazak u vlast bi joj, smatraju stručnjaci, nametnuo breme sistemske stranke, što bi odbilo njene birače.
„Ulazak u republičku vlast LDP-u se ne isplati. Da se ponekad nađu u vladajućoj koaliciji – to je činjenica. Oni znaju kada im to koristi, a kada ne", kaže Marko Blagojević, programski direktor Cesida.
Iako opozicija optužuje LDP da je do sada više radio na očuvanju vlasti nego na njenom rušenju, što bi trebalo da je cilj opozicije, Blagojević ocenjuje parlamentarno delovanje LDP-a konstruktivnim.
„Veštačko disanje", koje LDP povremeno daje vladajućoj koaliciji, u tri navrata bilo je od životne važnosti za vlast. Stranka Čedomira Jovanovića praktično je rešila bezizlaznu situaciju posle izbora prošle godine i svojom manjinskom podrškom omogućila formiranje prestoničke vlasti u Beogradu. Nešto kasnije, u decembru prošle godine, LDP je omogućio usvajanje seta pravosudnih zakona neophodnih za dobijanje „belog šengena". Liberali su, iako su glasali protiv jednog broja predloženih zakona, dali kvorum, čime je „kompenzovan" izostanak podrške stranaka mađarske manjine. Poslednjom „intervencijom" LDP-a najavljuje se prevazilaženje krize koju je izazvao Predlog zakona o informisanju i pretnja Mlađana Dinkića i G17 da će izaći iz vlade.
Objašnjavajući zašto su pred kraj prošle godine uskočili umesto poslanika mađarskih stranaka, Ivan Andrić, član Predsedništva LDP-a, kaže: „Mi smo na toj sednici u decembru podržali ’beli šengen’, a ne vlast."
Da li onda LDP uopšte ima ambiciju da ruši vlast? Andrić odgovara da kao opoziciona stranka LDP „mora da ima ambiciju da ruši vlast", ali "
„To što nismo sa Demokratskom strankom ne znači da smo sa Vojislavom Koštunicom. Vlasti zameramo što nije dovoljno proevropska, za razliku od ostatka opozicije. Mi smatramo da je ova vlast mnogo nesposobnija od bilo koje prethodne, ali ako su zakoni koje predlažu evropski mi ćemo ih podržati", kaže Andrić.
Da će LDP ovu svoju podršku na neki način probati da kapitalizuje, siguran je i Miodrag Radojević, sa Instituta za političke studije, ali to neće podrazumevati, naglašava, formalne koalicione aranžmane sa bilo kim iz vlasti.
„Oni su neka vrsta rezervnog igrača vlasti i jedan od kandidata za ulazak u vlast, ali mesto u opoziciji im je trenutno lagodnije jer kritikom mogu da stiču dodatne poene", analizira Radojević.
Naš sagovornik ističe da LDP ne deli isto mišljenje o ključnim državnim pitanjima sa strankama na vlasti, kada su u pitanju Kosovo i ispunjavanje obaveza prema Evropskoj uniji.
„Međutim, bilo je jako puno ideoloških prepreka i da ova vlast postoji, pa ona ipak postoji", kaže Radojević.
Spekulacije o tome da bi LDP, ukoliko se odnosi u vladajućoj koaliciji zaoštre, mogao da „utrči" kao zamena, slažu se analitičari, nisu realne. Radi se o prostoj matematici – LDP nema dovoljno poslanika da obezbedi vlasti većinu ako iz nje izađe G17 plus, ili SPS, na primer.
Prema poslednjim istraživanjima, kako kaže Marko Blagojević, ova stranka ima oko sedam odsto opredeljenih glasača. Na izborima taj procenat pada, jer je procenat onih koji se izjašnjavaju veći nego u istraživanjima. Tako može izgledati da rejting LDP-a na izborima pada u odnosu na predizborni period, iako realno broj njihovih glasača raste.
Suprotan fenomen se dešava sa G17. Oni su, kako kažu istraživači, u prethodne izbore ušli sa dva odsto glasačkog tela prema istraživanjima, a iz izbora izašli sa sedam. To je Dinkiću polazilo za rukom dva puta, opominju istraživači, a moglo bi i treći put. Međutim i G17, kao i LDP, ima problem limitiranosti glasačkog tela koja je proizvod njihove politike.
Ekspanzija stranke Čedomira Jovanovića, upozoravaju istraživači, nosi sa sobom dozu rizika jer bi mogla da iziskuje izvesna odstupanja od trenutno zacrtanih ciljeva. Drugim rečima, LDP-u je teško da nađe partnera sa kojim bi formirao vlast a da ne napravi neke bitne kompromise.
Ivan Andrić nas uverava da se to neće skoro desiti „ni u jednoj varijanti".
„Mi bismo ušli u vlast koja ima 12, 13 ministara ili onu koja će rešiti problem Srebrenice. Trenutno ne vidim da imamo odgovarajuće partnere na političkoj sceni, osim SDU Žarka Koraća", kaže ovaj liberal. Na pitanje kako i kada misle da sa strankom Žarka Koraća osvoje vlast, Andrić je odgovorio samo smehom.
Dragana Matović
[objavljeno: 06/08/2009]
