Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizorske muke
"Izvinite, ali moraćete da oslobodite salu za desetak minuta". Ovako je službenica Skupštine Srbije zamolila članove Saveta državne revizorske institucije (DRI) da napuste prostoriju u kojoj su radili. To, naravno, nisu prostorije za rad revizora, jer oni još nisu dobili svoj prostor, ali kako nam je rekao Radoslav Sretenović, predsednik DRI, posle mnogih dopisa, razgovora, molbi i urgencija, juče su dobili informaciju da su, možda, rešili "prostorni problem". Savet, međutim, već ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spreman predlog Poslovnika o radu, koji će, do 24. decembra dostaviti parlamentu na odobrenje, a sledi konkurs za prijem revizora i početak formiranja službe.
Prema Sretenovićevim rečima, za, koliko-toliko normalan rad DRI potrebno je 116 zaposlenih, a od toga 76 bili bi revizori. On ističe da kadrova "i ima i nema, odnosno ima ljudi sa dobrim potencijalom, ali potrebna im je obuka". Sretenović kaže da će u obuci kadrova pomoć stići iz Evropske unije. Iskustva kolega iz Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine pokazuju da im je tek posle desetak godina rada posao postao lakši. Svugde je bilo raznih pritisaka, ali, kako kaže Zoran Tamaš, član Saveta DRI, oni su uspeli, kroz finansijsku nezavisnost da se izbore za svoje mesto, a svojim stručnim radom i nepristrasnošću stekli su poštovanje. "Mi ćemo, takođe, morati, za početak svojim ponašanjem, moralnim integritetom da se odupremo pritiscima, ukoliko ih bude".
Revizore čeka, pre svega, kontrola završnih računa budžeta, a, prema rečima Zorana Tamaša, naša državna revizorska institucija moći će da uradi tek reviziju završnog budžeta za 2007. godinu, koji bi trebalo da stigne u Narodnu skupštinu Srbije u junu naredne godine. Radoslav Sretenović kaže da je, na primer, slovenačkim revizorima potrebno šest meseci da bi uradili reviziju završnog računa njihovog budžeta, a Slovenija ima tri puta manji budžet od našeg, imaju 3.000 budžetskih korisnika i 90 revizora.
I Tamaš i Sretenović objašnjavaju da je za kvalitetnu reviziju potrebno otići kod budžetskog korisnika, na primer u neku opštinu, proveriti izvornu dokumentaciju, videti da li je neki trošak odobren, proknjižen, jer "ništa ne znači da vam neko napiše kako je na raspolaganju imao sto miliona, a on je potrošio 95 miliona". Tamaš kaže da je 28 godina radio kao komercijalni revizor, pa je imao priliku da vidi svašta. Tako, na primer, "dođete u neku firmu da uradite reviziju, a oni vam kažu da su nabavili mašinu tešku 40 tona, onda vidite da je to neki krš za koji oni tvrde da su ga platili pet miliona evra!". Naravno, ističe Tamaš, vi se s njima ne raspravljate, ali vidite da to prosto ne može da košta pet miliona evra, to registrujete kao nepravilnost i to ide dalje u proceduru.
I Sretenović i Tamaš kažu da revizori nisu policajci ni islednici, da je vrlo važno sa kakvom dokumentacijom raspolažete, ali možete da registrujete da vam neko dokumentaciju ne da, to onda izaziva sumnje. Za naše revizore ni, takozvani, poverljivi tenderi ne mogu biti proglašeni tajnom – njima i oni moraju biti dostupni, a oni o tome ne mogu, naravno, iznositi javno detalje, ali mogu, ukoliko uoče nepravilnosti, da pokrenu postupak pred nadležnim državnim organima. I finansije naših stranaka će biti predmet obrade naših revizora, a oni kažu da je opet sve u dokumentaciji. "Međutim, ako neko neće da vam stavi na uvid dokumentaciju, onda znate da nešto nije u redu", kažu naši sagovornici.
Revizori najavljuju i da će, kao i u ostalim zemljama, imati svoj sajt, da će on biti ažuriran i da će svaki građanin moći u svakom trenutku da vidi na čemu se radi, dokle se stiglo, kakvi su nalazi... Za početak im trebaju prostorije i, kako kažu, malo razumevanje od svih državnih institucija, ali i od medija.
[objavljeno: ]
