Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje statusa Kosova uslov za ulazak u EU
Iskreno, ne verujem da ima mesta za nastavak pregovora posle isteka 120 dana, 10. decembra kada trojka Kontakt grupe treba da podnese izveštaj o pregovorima. Iscrpli smo sva moguća rešenja otkako traje kosovska kriza. Ovo je poslednja šansa. Ne očekujem produžetak pregovora - kaže u intervjuu za „Blic" Kasper Klinge, šef tima Evropske unije za planiranje na Kosovu, koji ima zadatak da pripremi teren za dolazak misije EU koja bi trebalo da zameni UN.
- Moj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šef Havijer Solana je rekao da je jasno da je 120 dana pregovora veoma važno za obe strane, ali i za EU. Ukoliko dođe do dogovora Beograda i Prištine, a što je želja svih nas, biće to najbolje rešenje. A ako se to ne dogodi, onda će morati da se pronađu neka nova rešenja - dodaje Klinge.
EU insistira na tome da se odluka o statusu donese u SB. Šta ako rezolucija ponovo ne bude usvojena?
- Mi se nadamo da će rezolucija biti usvojena. Mi vidimo problem Kosova kao problem Evrope i kao nešto što se mora rešiti zbog ljudi koji žive na Kosovu, u regionu, ali i u celoj Evropi. Ukoliko iz nekog razloga rezolucija ne bude usvojena, moramo pronaći neki drugi način da se EU uključi na Kosovu. Tada će naš pravni tim razmišljati i o alternativnom rešenju. Iznad mojih zaduženja je da govorim koja bi to alternativa bila, ali mogu da kažem da situacija na terenu nije stabilna.
Da li je moguće da se usvoji samo rezolucija o ulasku EU, koja, međutim, ne bi definisala status Kosmeta?
- Ulazak misije EU bez statusa nije opcija koja nam se dopada. Na taj način Kosovo neće imati pristup međunarodnim organizacijama, neće moći da razvija ekonomiju, neće moći da postane deo Evrope, a postoji opasnost da postane pogodno tlo za širenje kriminala. Moramo pronaći rešenje koje će definisati status Kosova.
Sve više se govori o unilateralnom priznavanju Kosova?
- To je nešto što je prištinska vlada iznela na sto kao mogući odgovor međunarodnoj zajednici ukoliko ona ne donese rešenje. Opcija A za koju se mi zalažemo jeste da se obe strane dogovore i da to rešenje prođe kroz SB. Ne bih da spekulišem o tome šta bi se desilo u suprotnom.
Da li se EU protivi unilateralnom priznavanju zbog nejedinstvenog stava članica prema Kosovu?
- Za nas je najlakši način da UN donesu rezoluciju, a ako se to ne dogodi, biće komplikovano da se misija UN zameni na terenu. A biće komplikovano i zbog odnosa Srbije sa Evropom, ali i Kosova sa Evropom. Nije na meni da spekulišem o tome kakav bi mogao biti naš (EU) odgovor na unilateralno priznavanje Kosova. Nadam se da ćemo moći to da izbegnemo i da ćemo uspeti da pronađemo pravne regulative pomoću kojih ćemo poboljšati život ljudi na Kosovu, jer to i jeste naš cilj.
Ipak, da li bi varijanta unilateralnog priznavanja mogla da bude i kraj zajedničke spoljne politike EU?
- Glavni zadatak je da pronađemo pravne regulative koje će nam dati moć potrebnu da poboljšamo život ljudi. Rešenjem u SB dobija se moć za zaštitu ljudskih prava manjina, za zaštitu kosovskih Srba. Ukoliko se odstupi od toga, stvorili bi se problemi i interno na Kosovu jer bi nedostajala legalna baza za aktivnosti.
Da li je na Kosovu sve spremno za misiju EU?
- Spremni smo da misija dođe ovog trenutka. Ono što je nama potrebno jeste definisanje statusa i politička odluka koja će da pokrene celu misiju EU. Mi na pripremama za misiju radimo već godinu i po dana i veći deo posla je završen.
Ali, spremali ste misiju prema planu Martija Ahtisarija. Šta ako uslede izmene tog predloga?
- Nije tajna da smo Ahtisarijev plan uzeli kao početnu tačku našeg posla. Jasno je i da ćemo mi podržati ono što obe strane budu odlučile tokom pregovora. Otuda, ukoliko dođe do promene Ahtisarijevog predloga, mi ćemo morati da se prilagodimo promenama. Međutim, ako pogledate Ahtisarijev predlog (tehnički deo bez statusnog), sve stavke, svi detalji su o zaštiti manjina i decentralizaciji. To su stvari koje predstavljaju osnovu evropske integracije i one se mogu primeniti podjednako u Prištini, u Beogradu, Skoplju, Sarajevu... bez obzira na to kako će ceo proces (statusni deo) da izgleda.
Kada će misija EU doći na Kosovo?
- Nadam se, veoma brzo. Ipak, neće se desiti ove godine, jer to tehnički nije izvodljivo. Od odluke o statusu (izveštaj trojke se podnosi 10. decembra) potreban je tranzicioni period od 90 do 120 dana. Ali se nadam da će se to desiti početkom 2008. godine.
Stalno se govori o strpljenju dva miliona stanovnika na Kosovu. A šta je sa osam miliona onih koji žive u centralnoj Srbiji?
- Mislim da je jako nepošteno reći da Srbija nije deo EU. Ona je i te kako sastavni deo Evrope. EU želi Srbiju u svom sastavu, ali je upravo situacija na Kosovu jedna od glavnih prepreka zašto Srbija već nije u EU. Moramo pronaći način da idemo napred, i definisanje statusa Kosova je jedan od važnih koraka za rešenje cele situacije. I rešavanje statusa bi doprinelo da se Srbija mnogo brže nađe na putu i priključenju EU.
Postoji li trgovina - EU za Kosovo?
- Ne morate da birate između Kosova i EU. Da biste postali članica ili prišli bliže EU, morate da rešite pitanje statusa Kosova. Kada se reši to pitanje, EU će biti potpuno otvorena prema vama i ubrzaće kompletan proces da što pre primi Srbiji. Politika EU je vrlo konkretna. To pre svega znači unapređenje života ljudi u Srbiji. To su beneficije koje će se desiti kada se reši status Kosova. Ali, narod Srbije i vaša vlada moraju doneti odluku da li žele da uđu uEU, ili ne. Članstvo u EU je dobrovoljna stvar i niko nikoga tu ne tera.
Kakve utiske nosite iz razgovora sa vlastima u Beogradu?
- Želimo da sa beogradskim vlastima uspostavimo dijalog. Mi sve naše planove predočavamo Vladi i pozvali smo ih da iznesu svoje predloge, kritike. Voleli bismo jaču povratnu reakciju beogradskih vlasti, ali se one ne uključuju onoliko koliko bi zapravo trebalo. Ovo je zlatna prilika i srpska vlada treba to da shvati i pregovora sa nama zbog boljitka ljudi na Kosovu. Mi želimo da radimo dobre stvari, ali nemamo s kim da sarađujemo. Imamo problem i da nađemo sagovornike među Srbima na terenu. Postoji raskorak između politike Beograda i realnosti na terenu. Srpska politika je razumljiva sa beogradske tačke gledišta, ali ljudima koji žive na Kosovu takva politika ne pomaže mnogo da se poboljšaju uslovi života.
Srbi da izađu na izbore
Da li ste preneli poruku u vezi sa predstojećim novembarskim izborima na Kosovu?
- Predložili smo vladi u Beogradu da podstakne Srbe da izađu na izbore. Važno je da oni imaju političke izabrane predstavnike koji će moći da ih predstavljaju. Jer, ukoliko tako ne bude, to neće uticati na život ljudi u Beogradu nego na ljude koji žive na Kosovu. Srbi na Kosovu su uglavnom zainteresovani za izbore, ali ako vlada bude stopirala njihov izlazak, upravo tim ljudima će život biti otežan. Ako Beograd zaustavi izlazak na izbore, žrtve će biti ljudi dole, a ne Beograd. Ali i politički gledano, bojkotovanje izbora neće biti pozitivan korak ni vlade u Beogradu.
