Izvor: Blic, 15.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republička vlada donosi odluku o izručenju
Republička vlada donosi odluku o izručenju BEOGRAD (Tanjug) - Savezna vlada juče je, većinom glasova, usvojila Predlog zakona o saradnji SRJ s Haškim tribunalom, u kome se predviđa mogućnost izručenja okrivljenih lica, kao i izvršenje presuda Međunarodnog krivičnog suda u našoj zemlji.
Saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom, prema Predlogu zakona, obuhvata i ukazivanje pravne pomoći koju nadležni jugoslovenski organi obavljaju na zahtev Tribunala (istražne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnje, prikupljanje podataka o krivičnom delu i učiniocu, raspisivanje poternice, preduzimanje mera za zaštitu svedoka, dostave poziva i druge.
Saradnja obuhvata i preduzimanje radnji istražnih organa i tužilaca Međunarodnog krivičnog tribunala na teritoriji SRJ radi otkrivanja krivičnih dela iz svoje nadležnosti i ustupanje krivičnog postupka koji se vodi pred domaćim sudom. U obrazloženju Zakona navodi se da je 'ustavni osnov za donošenje zakona o saradnji SRJ s Međunarodnim krivičnim tribunalom sadržan u članu 16 i članu 77 tačka 6 Ustava SRJ'.
Član 1 Predloga zakona sadrži opštu odredbu kojom se precizira saradnja SRJ s Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.godine i izvršavanje obaveza koja za nju proizilaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 i Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala.
Saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom obavljaće se preko Saveznog ministarstva pravde. Zahtev mora biti zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o postupku i dokazima Suda i ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom SRJ.
'Ako bi određeni oblik saradnje mogao da ugrozi suverenitet ili interes državne bezbednosti, nadležni organ će o tome obavestiti republičku vladu' , navodi se u obrazloženju. Zakonom je prevdiđena mogućnost da Savezna vlada, na predlog Saveznog ministarstva pravde, može da formira posebno telo radi obavljanja poslova saradnje s Tribunalom, kao i da imenuje posmatrača pri Tribunalu. Predviđeno je, takđe, da Tribunal može imati kancelariju na teritoriji SRJ.
U cilju zaštite suvereniteta SRJ, predstavnicima 'Tribunala nije data mogućnost da pri preduzimanju određenih radnji primenjuju prinudne mere kojima se ograničavanju prava i slobode građana SRJ i drugih lica na njenoj teritoriji, niti mogu da postupaju suprotno propisima SRJ, ni da ugrožavanju njen suverenitet i nacionalnu bezbednost'. Zakonom su regulisana i pitanja koja se odnose na ustupanje krivičnog gonjenja Međunarodnom krivičnom tribunalu.
Članom 17 i 30 regulisan je postupak za predaju okrivljenih lica Međunarodnom krivičnom tribunalu. Predviđeno da se zahtev za predaju sa odgovarajućom dokumentacijom dostavlja Saveznom ministarstvu pravde koji ga prosleđuje nadležnom okružnom, odnosno višem sudu kao i da okrivljeni u ovom postupku mora imati branioca. Zatim je predviđeno da se prema licu čija se predaja traži može odrediti pritvor, odnosno da se prema njemu mogu preduzeti druge mere radi obezbeđenja njegovog prisustva. Pritvor ne može trajati duže od šest meseci.
Posebno je regulisan postupak pred prvostepenim sudom koji utvrđuje postojanje pretpostavke za predaju okrivljenog lica Tribunalu, postupak po žalbi na prvostepenu odluku kao i dužnost Vrhovnog suda Republike da i kada nije izjavljena žalba po službenoj dužnosti, preispita prvostepenu odluku.
Prema članu 27, konačnu 'odluku o predaji okrivljenog lica Međunarodnom krivičnom tribunalu donosi republička vlada'.
Zakonom je regulisano i pružanje pravne pomoći Međunarodnom krivičnom tribunalu od nadležnih državnih organa SRJ kroz obavljanje pojedinih procesnih i drugih radnji, kao i mogućnost da se predstavnicima Tribunala dozvoli da prisustvuju navedenim radnjama i postavljaju pitanja. Zakonom je predviđeno da se pravosnažna presuda suda u Hagu može izvršiti u SRJ, kao i da se u takvom slučaju kazna zatvora izvršava prema jugoslovenskim propisima. Tribunalu se može omogućiti nadzor nad izvršenjem kazne. Zakonom je predviđena mogućnost da se od Tribunala zatraži naknada troškova nastalih za SRJ u vezi sa zahtevom Tribunala za pravnu pomoć.
Predlogom zakona predviđena je i primena odredaba Zakona o krivičnom postupku kada se radi o pitanjima koja nisu regulisana ovim zakonom, navodi se u obrazloženju.
