Izvor: Politika, Fonet, 10.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Renova sugestija dočekana sa iznenađenjem
Srbija treba da podnese kandidaturu za članstvo pre odmrzavanja Privremenog sporazuma, smatra Vladimir Todorić
Povodom prekjučerašnjeg saveta evropskog komesara za proširenje Olija Rena Srbiji da ne podnosi kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji pre nego što joj bude odmrznut Privremeni sporazum, u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića juče nam je kratko rečeno da će o pitanjima evropske integracije Srbije naši predstavnici razgovarati sa Renom prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegove sutrašnje posete Beogradu.
Srpski zvaničnici su u poslednje vreme u nekoliko navrata najavljivali da će naša zemlja vrlo brzo podneti aplikaciju za članstvo u EU. Đelić je tvrdio da ćemo to svakako učiniti već u toku češkog predsedavanja, koje se završava 30. juna ove godine. Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, pre dva dana u Budimpešti, rekao je čak da bi Srbija (uz snažnu podršku odanih prijatelja kao što je Mađarska) do kraja godine mogla da postane zvanični kandidat za članstvo u EU. Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, naveo je nakon susreta sa Renom u Briselu da je Vlada Srbije razmatrala pitanje, ali nije izneo nikakve detalje o tome.
Za Vladimira Todorića, direktora nevladine organizacije Pravni forum, nema dileme – Srbija treba da podnese kandidaturu za članstvo u EU pre odmrzavanja Privremenog sporazuma. Primena tog sporazuma, prema njegovim rečima, nema smisla, ukoliko se prolongira zahtev za kandidaturu. Ukazujući na to da je između podnošenja zahteva i odobravanja kandidature potrebno da prođe najmanje godinu dana, Todorić za „Politiku” kaže da naša zemlja treba da „do kraja aprila” podnese kandidaturu za članstvo u EU, uz pretpostavku da će u toku narednih godinu dana doći i do odmrzavanja sporazuma.
Naš sagovornik podseća na to da je samo dan posle hapšenja Radovana Karadžića komesar Ren rekao da, što se njega tiče, ali i Evropske komisije, Privremeni sporazum treba da stupi na snagu. Kad se pojavila vest da od primene sporazuma neće biti ništa, zbog stava Holandije, Ren je prvi izašao sa idejom da Srbija treba jednostrano da primenjuje sporazum, što je, Srbija i prihvatila.
Govoreći jesenas o nameri Srbije da jednostrano počne da primenjuje Privremeni sporazum, Ren je naglašavao da bi taj korak imao „veoma važan politički značaj, jer ako Srbija počne da primenjuje sporazum danas ili sutra, on će joj pomoći da stvori ubedljiv dokaz o primeni sporazuma, što će biti osnova za ocenu jednog dana kada budemo govorili o statusu kandidata za članstvo”.
„Neophodno je i da se Srbija ponaša u kontekstu primenjivanja Prelaznog sporazuma, jer ta primena povlači i određene fiskalne obaveze”, kaže Todorić.
On navodi i slučaj Hrvatske koja u vreme podnošenja svoje kandidature nije imala ni podršku Brisela ni država članica, ali je ipak podnela zahtev i tako „ostvarila određeni pritisak na EU”.
Na opasku da Ren svoju prekjučerašnju preporuku Srbiji iznosi imajući u vidu prilike u EU, Todorić kaže da je tačno i to da nijedna zemlja nije podnela kandidaturu a da nije prethodno imala trgovinski sporazum na snazi. „Znači, Srbija bi bila jedina koja bi tako nešto uradila. Međutim, Srbija je već jedina zemlja koja jednostrano primenjuje sporazum. Samim tim takvo pravilo se ne može primenjivati na nju”, mišljenje je našeg sagovornika.
Uverenje da Srbija ne treba da čeka Todorić potkrepljuje i činjenicom da će ova godina proteći u znaku izbora za Evropski parlament i ponovnog referenduma u Irskoj, pa se postavlja pitanje kada će ove godine biti dobro vreme da se podnese taj zahtev za kandidaturu.
Drugi izvori upućeni u proceduralno-pravna pravila EU objašnjavaju da je podnošenje aplikacije za članstvo „stvar odluke na najvišem političkom nivou”.
Podnošenje prijave za kandidaturu uobičajeni je potez kojim zemlja u jednom sasvim formalnom pismu, najčešće sročenom na jednoj strani, izražava svoju volju da bude kandidat za članstvo u EU. To pismo upućuje se na adresu trenutno predsedavajućeg u EU (sada Češka, potom Švedska), koji taj zahtev dalje upućuje Evropskoj komisiji i Evropskom savetu. Ukoliko Evropski savet podržava pristiglu molbu, nalaže Evropskoj komisiji da pokrene proceduru za davanje statusa kandidata. Procedura podrazumeva sastavljanje upitnika, obično sa nekoliko hiljada pitanja, na koji država mora potom da odgovori, da bi, kasnije, od komisije dobila zeleno svetlo, „avi” o spremnosti zemlje za dobijanje statusa kandidata. Na kraju, Savet ministara odobrava status kandidata za članstvo u EU.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 11/02/2009]
