Izvor: Blic, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren: Vlada Srbije da objasni izjavu Prorokovića
Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren zatražio je danas da Srbija objasni izjave da bi Beograd mogao da pošalje vojsku na Kosovo, u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.
Ren je, u intervjuu agenciji Rojters, ocenio da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića "Njujork tajmsu", "u velikoj meri za žaljenje" i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
"Nije razumljivo da država koja sa jedne strane traži rešenje kroz pregovore, upućuje takve pretnje nasiljem koje dovode u pitanje njenu posvećenost ozbiljnim pregovorima. Verujem da srpska vlada razume da je potrebno da razjasni svoju poziciju i da jasno saopšti da pretnje nasiljem ne pripadaju sadašnjem trenutku", rekao je Ren.
Takve izjave (Prorokovića), koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.
Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.
"Zatražiću od srpske vlade objašnjenje njenog stava. Naravno da verujem da ono što mi je ministar spoljnih poslova Jeremić rekao oslikava pravu poziciju", rekao je Ren.
Upitan da li bi Brisel mogao da otkaže posetu Koštunice, ukoliko ne dobije odgovarajuća uveravanja, Ren je rekao da se nada da će do tog vremena Unija "dobiti neophodna objašnjenja".
Šef Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, zamoljen da prokomentariše Prokorokićeve izjave, rekao je da "ne veruje da će biti vojnog odgovora srpske strane".
Slecinger: Izjava Prorokovića taktički potez
Izjave pojedinih srpskih zvaničnika da je Srbija spremna da primeni silu kako bi sprečila nezavisnost Kosova predstavljaju opasnu igru za Srbiju, ocenio je Martin Slecinger, direktor odelenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru Vudro Vilson.
Slecinger je, međutim, ukazao i na potencijalnu korist od takvog, kako je rekao, taktičkog poteza.
"S jedne strane, ta izjava predstavlja opasnu igru za Srbiju, a sa druge, to bi mogao da bude koristan taktički potez i da podseti neke ljude u Kontakt grupi i regionu da ne bi samo kosovski Albanci mogli da pribegnu nasilju ukoliko ne budu zadovoljni budućim statusom Kosova, već da bi i Srbi mogli da reaguju na isti način, što potvrđuje i njihova istorija", rekao je Slecinger u intervjuu Glasu Amerike.
Nezavisnost Kosova bi, prema Slecingerovim rečima, mogla da podstakne formiranje srpskih paravojnih grupa, što bi izazvalo nestabilnost u regionu.
Komentarišući izjavu srpskog državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića da je Srbija spremna da preduzme niz oštrih mera u slučaju proglašenja nezavisnosti svoje južne pokrajine, što su pojedini američki listovi protumačili kao pretnju upotrebom sile, Slecinger je ocenio da je to upozorenje i da takav stav ne dolazi od Vojske Srbije.
"Mada ova izjava možda predstavlja taktički potez, to ne bi bila dobra politika, pre svega zbog nastojanja Srbije da uđe u evropske i evro-atlantske institucije", smatra Slecinger.
"To bi uznemirilo Vašington i Brisel i usporilo evropsku intergraciju Srbije, što je, siguran sam, njen glavni cilj."
Govoreći o kosovskom problemu, Slecinger je ocenio da bi nametnuto rešenje bilo kontraproduktivno i da bi trebalo raditi na postizanju sporazuma koji bi prihvatile obe strane.
On je, takođe, upozorio da pitanje nezavisnosti Kosova nije stvar samo Beograda i Prištine, već da bi moglo da ima regionalne posledice.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je razmotriti i mogućnost modifikacije granica pošto, kako je rekao, teza da se granice Srbije mogu menjati, a Kosova ne, nije održiva.
Analizirajući uloge SAD, Rusije i Evropske unije u rešavanju kosovskog pitanja, Slecinger je rekao da je politika velikih sila deo problema, a ne rešenja na Balkanu, i da se to odnosi i na SAD i na Rusiju.
"Vašington je pokušao da se predstavi kao objektivan i nepristrasan igrač, što nije, jer već dugo vremena nastupa pristrasno prema kosovskim Albancima. S druge strane, Rusija želi da igra daleko veću ulogu od regionalne i da potvrdi svoje međunaronde pozicije kao svetska sila", ocenio je Slecinger.
EU je, kako je primetio, promenila stav i već više puta ponovila da su sve opcije otvorene i da je za nju prihvatljivo svako rešenje oko kojeg se dogovore Srbi i kosovski Albanci, uključujući eventualnu promenu granica.
