Izvor: Blic, 26.Mar.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalnim planom do rešenja krize na Balkanu
Regionalnim planom do rešenja krize na Balkanu
BEOGRAD - Naša zemlja ulazi u povoljniju fazu u vezi sa rešenjem krize na jugu Srbije. Koncept koji je vlada napravila dobio je podršku međunarodne zajednice, koja je sa verbalne podrške, koju smo do sada imali, prešla na pružanje one konkretne. Naša vlada je umesto krivca postala partner u rešavanju krize u celom regionu - rekao je u intervjuu za 'Blic' Zoran Žižić, predsednik Savezne vlade.
Koje ingerencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Savezna vlada ima na jugu Srbije i kakvi su vaši kontakti sa Koordinacionim timom za jug Srbije?
- Mi smo u svakodnevnom kontaktu sa predsednikom tog tela Nebojšom Čovićem, kao i sa drugim ljudima iz republičke i savezne administracije koji se nalaze na terenu. Oni nas obaveštavaju o svim detaljima na terenu. O svim važnijim pitanjima u vezi sa ovom krizom raspravlja Savezna vlada, odnosno Savet za nacionalnu bezbednost.
Ali ne raspravlja Vrhovni savet odbrane.
- Vrhovni savet odbrane nije zasedao povodom krize na jugu Srbije, ali moguće je da ova kriza bude tema sednice VSO. Međutim, ja nisam član VSO, već samo kao predsednik Savezne vlade prisustvujem tim sednicama. Za više detalja treba pitati članove tog tela - predsednike republika i predsednika savezne države. Ja nemam informacije o tome da li bi i kada mogla da se održi sednica VSO.
Savezna vlada je iznela inicijativu da Savet bezbednosti UN napravi regionalni plan za rešenje krize.
- Kriza koju izazivaju albanski teroristi nije više problem samo naše zemlje. Postoji inicijativa da se izradi regionalni plan kojim bi se kriza rešila, a najbolje mesto za izradu tog plana je Savet bezbednosti, koji je najdirektnije umešan u samo žarište krize - a to je Kosmet. U pokrajini se ne poštuje Rezolucija 1244, međunarodne snage tamo su 18 meseci i ništa nisu uradile. Sada vide da Kosovo predstavlja značajan problem, jer se sa njega kriza prelila na jug Srbije, a kasnije i u Makedoniju. Nama je važno da se u najskorije vreme funkcije savezne države prošire na Kosmet, odnosno da vežemo pokrajinu za naš državni integritet i suverenitet. Plan za vraćanje poverenja i saveznih funkcija podnet je SB i dobili smo podršku svih važnijih zemalja. Naša zemlja postaje značajan činilac i bez nje se ne mogu rešavati problemi u regionu.
NATO je odobrio da VJ i MUP uđu u deo zone bezbednosti prema Crnoj Gori. Zbog čega baš u taj deo, a ne, na primer, prema Preševu?
- Namera je da se spreči širenje krize na druge teritorije i, u tom cilju, vrlo je bitno da se sami krajevi zone - deo u koji su već ušle naše snage prema Makedoniji i deo prema Crnoj Gori 'zapuše'. Postoje informacije da bi terorističke akcije mogle da se prošire i na delove Crne Gore. To, naravno, niko ne želi, ali opasnost postoji i pravim reagovanjem to treba sprečiti.
Da li će budući zakon o saradnji s Haškim sudom podrazumevati ekstradiciju naših građana?
- Naša zemlja kao članica međunarodnih institucija treba da sarađuje s Haškim sudom. Mi već na neki način ostvarujemo saradnju, a sada je u toku izrada Nacrta zakona o saradnji sa Tribunalom. Dogovorli smo se da u ovaj posao ne unosimo politiku, već da pustimo eksperte, pa da vidimo šta će oni predložiti.
Neki u DOS zalažu se za stavljanje moratorijuma na rešenje odnosa između Srbije i Crne Gore.
- Jasno je da sadašnja vlast u Crnoj Gori, naročito nakon sklapanja koalicije sa SDP, ide ka otcepljenju Crne Gore. Ako bi se odlaganje rešenja pokazalo kao delotvorno i ja bih bio za to, ali sumnjam da bi to dalo rezultate. Sadašnja crnogorska vlast ide ka secesionizmu i ne verujem da je s njima moguć bilo kakav dogovor o zajedničkoj državi. Međutim, verujem da će koalicija stranaka koje zagovaraju opstanak zajedničke države pobediti na izborima 22. aprila. Lj. Begenišić
