Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalne stranke – „tražena roba”
G17 plus, socijalisti i Ljajićev SDP pokušavaju da uz sebe vežu manje regionalne partije iz Kragujevca, Pirota i Zaječara kako bi ojačali pozicije pre narednih izbora
Članice vladajuće koalicije koje su dosad međusobno „ratovale” oko zakonskih predloga, ali i oko podele izbornog plena, od jeseni bi mogle da se sukobe na još jednom frontu. Čak tri, od sedam stranaka koje imaju predstavnike u Vladi Srbije, (G17 plus, SPS i SDP) naime, nameravaju da se „prošire” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manjim regionalnim strankama. Regionalne stranke, sa druge strane, svesne toga da su „tražena roba”, ne žele da se olako prepuste većim partnerima, pokušavaju da sačuvaju svoju autonomiju na lokalnom nivou, a istovremeno žele prethodno da se povežu i sa drugim regionalnim strankama i koalicijama, kako bi ojačali pregovaračke pozicije.
Najdalje je u pripremama za „proširenje” otišla G17 plus, koja je je već počela pregovore sa strankom Zajedno za Šumadiju, kragujevačkog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, Koalicijom za Pirot Vladana Vasića i Pokretom „Živim za Krajinu” Boška Ničića. Poslednji se tim razgovorima priključio i predsednik „Hemofarma” i lider Vršačke regije Miodrag Babić. Njih četvorica su nedavno večerali u Beogradu sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem, što za „Politiku” potvrđuje i portparol Zajedno za Šumadiju Zoran Palčić.
Prema nezvaničnim informacijama, Dinkić je bio u pregovorima i sa jagodinskim gradonačelnikom i liderom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom. Ta priča je, međutim, završena onog trenutka kad je Marković rekao da neće podržati izmene Zakona o informisanju na kojima Dinkić insistira. Lider G17 plus je, kako „Politika” nezvanično saznaje, predsednika JS o prekidu razgovora na tu temu obavestio SMS-om.
Kongres nove stranke trebalo bi da bude održan u novembru, a pripreme za njegovo organizovanje počeće već u septembru, do kada će biti poznato i ime nove stranke. Mada se spekulisalo da bi njen naziv mogao biti „Unija regiona”, verovatnije je da će u nazivu stranke ostati samo reč „unija”.
– To će biti stranka desnog centra, koja će se zalagati za evroatlantske integracije, a svojom strukturom i organizacijom pokazaće da je suštinski za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije – kaže za „Politiku” Vlajko Senić, poslanik G17 plus.
Na formiranju nove stranke socijaldemokratske orijentacije radi i Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije, ali on neće „kopirati” Dinkića i neće objedinjavati postojeće manje stranke. Nakon što je propalo spajanje SDP sa Demokratskom strankom u konfederaciju stranaka, Ljajić je, kako „Politika” saznaje, odlučio da novu stranku pravi oslanjajući se, pre svega, na privlačenje istaknutih pojedinaca. Njihova imena se, međutim, još drže u tajnosti, a javno se za svrstavanje uz Ljajića izjasnio samo Zoran Dragišić, predsednik Nezavisnih socijaldemokrata.
U „poteru” za novim partnerima dala se i Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića, koja je, baš kao i Ljajićev SDP i Dinkićev G17 plus, stupila u kontakt sa predsednikom Opštine Pirot i liderom lokalne koalicije Vladanom Vasićem koji se, međutim, kako kaže, još nije nikome obećao.
– Samo smo razgovarali. U Koaliciji za Pirot ima onih koji su za, i onih koji su protiv ovakve saradnje, kao i kada smo prošle godine odlučivali o koaliciji sa G17 plus. Potreban nam je strateški partner na nacionalnom nivou, a ne tutor. U ovom trenutku moramo da razmislimo da li hoćemo da se bavimo samo lokalnom politikom ili ćemo naći način da utičemo na centralni nivo preko saveza sa određenim strankama – kaže Vasić za „Politiku” dodajući da je srpskoj političkoj sceni neophodno ukrupnjavanje, ali da jake lokalne i regionalne stranke žele da ostanu autonomne.
Ni veće stranke još nisu sigurne kako će uspeti da se izbore sa „autonomaštvom” regionalnih lidera, kao što nisu sigurne ni da li će im se savez sa njima isplatiti na izborima. U većini stranaka koje bi da se „šire”, naime, svesni su da njihovi potencijalni partneri nose sa sobom određeni broj glasova, ali nisu uvereni da će se svi oni preliti i njima, ukoliko do fuzije dođe. A na pitanje zbog čega onda ulaze u takve projekte, kao po pravilu, odgovaraju da bi na taj način, pored ostalog, stvorili neku vrstu utočišta za pojedine jače lokalne predstavnike velikih stranaka koji bi u jednom trenutku mogli da se odmetnu od stranačkih centrala u Beogradu. A taj trenutak bi, prema njihovim procenama, mogao da nastupi onog trenutka kad se krene u regionalizaciju Srbije.
Nema sumnje, takođe, da sadašnji partneri demokrata u Vladi Srbije, žele da se na vreme pripreme i za neke buduće izbore, o kojima navodno niko ne razmišlja, kako bi u novoj podeli vlasti imali što veću ulogu, bez obzira na to ko bi im bio „stariji” partner.
Marko R. Petrović
-----------------------------------------------------------
Iz Šumadije na celu Srbiju
Iako je osnovana 2. maja ove godine, Zajedno za Šumadiju, stranka nastala iz Zajedno za Kragujevac, već ima svoje odbore u Rekovcu, Smederevskoj Palanci, Batočini, Kniću, Sokobanji, Trsteniku, Čačku, Kruševcu, Gornjem Milanovcu, Aleksandrovcu, Topoli i Rači, a u završnoj fazi osnivanja su i ogranci ove partije u Aranđelovcu, Velikoj Plani, Mladenovcu i Svilajncu. U povoju su i politički odbori u Paraćinu, Kraljevu i Smederevu, a portparol Zajedno za Šumadiju Zoran Palčić u razgovoru za „Politiku” otkriva da se širenje stranke, čiji je lider gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, neće zaustaviti samo na centralnoj Srbiji.
– Uskoro putujem za Sremsku Mitrovicu i Šid, gde bi trebalo da razgovaram sa predstavnicima Zajedno za Srem. Namera Zajedno za Šumadiju je da sa Sremcima potpiše neku vrstu obligacionog ugovora o zajedničkom nastupu na sledećim republičkim izborima – kaže Palčić i dodaje da ih trenutno ne zanimaju samo Niš i jug Srbije.
Pod „kapu” Zajedno za Šumadiju, prema Palčićevim rečima, mogu ući sve one lokalne i regionalne političke organizacije, ili udruženja građana, koja su sposobna da sačine plan ekonomskog razvoja svojih opština. Ekonomski razvoj Srbije, navodi Palčić, predstavlja prioritet „prve autentične šumadijske stranke”. On naglašava da zbog dijametralno suprotnog stava po pitanju regionalizacije i decentralizacije saradnja nije moguća sa SRS, SNS, DSS i NS.
B. K.
-----------------------------------------------------------
Svi bi Piroćance
Konačnu odluku o tome da li će prihvatiti poziv Mlađana Dinkića, Ivice Dačića ili Rasima Ljajića, u Koaliciji za Pirot daće „kad situacija postane jasnija”, ali to neće biti pre septembra. Tako kaže lider Koalicije i predsednik Opštine Pirot Vladan Vasić. On očekuje da buduće partnerstvo bude regulisano ugovorom.
– Tek će se razgovarati o svim detaljima saradnje, ali kad nam se ponudi nacrt sporazuma o zajedničkom delovanju, onda ćemo se o njemu izjasniti – kaže za naš list Vladan Vasić.
„Koalicija za Pirot” je, inače, isključivo lokalni pokret koji je Vasić osnovao sa prijateljima, nezavisnim stručnjacima i nekadašnjim članovima stranaka socijaldemokratske orijentacije. Vladan Vasić je prvi predsednik opštine izabran na neposrednim izborima 2003. godine kada je Koalicija osvojila 10 odborničkih mandata i uz pomoć SPS-a, SPO-a i radikala formirala vlast. Do prošlogodišnjih izbora nisu podržali nijednu stranku na nacionalnom nivou. Najpre su u drugom krugu predsedničkih izbora podržali Tadića, a na parlamentarnim izborima Listu za evropsku Srbiju što im je donelo više od 13.000 glasova.
U drugom mandatu „Koalicija za Pirot” od 56 ima 26 odbornika, a na listi su i članovi SPO-a i G17 plus. Odmah je napravljena koalicija sa SPS-om i DS-om.
M. P.
-----------------------------------------------------------
Tesna Timočka krajina
Pokret „Živim za Krajinu” zaječarskog gradonačelnika Boška Ničića, od maja prošle godine, sa mnoštvom koalicionih partnera, među kojima zvanično nisu samo DS, DSS, SRS i LDP, ima apsolutnu vlast u Zaječaru, ali i svoje odbornike u Knjaževcu (11) i u Boru (3).
Ničić je Pokret „Živim za Krajinu” zvanično osnovao pre tri godine sa ambicijom da preko njega i njegovih „filijala” osvoji vlast u svih osam timočkih opština. Ali, Ničić nije imun ni na pozive Mlađana Dinkića da mu se pridruži.
Uz Pokret „Živim za Krajinu” su i SPO, PSS Bogoljuba Karića, SDP Nebojše Čovića, sa kojima je bio i pre izbora, kao i postizborni partneri SPS, PUPS i G17 plus. Svi zajedno imaju 32 odbornika u parlamentu sa 50 odborničkih mesta. Često je na Ničićevoj strani i osam radikala i šest demokrata. U opoziciji, koja praktično i ne postoji, još su stvarno samo dva odbornika DSS i dva odbornika LDP.
Sam Ničić je bio dugogodišnji poslanik Nove demokratije, a potom i funkcioner liberala Srbije. Potom je oformio Pokret „Živim za Krajinu”, sa kojim je prvo bio partner SPO-u na republičkim izborima, a potom je na predsedničkim izborima 2008. godine podržao kandidata SRS Tomislava Nikolića.
S. T.
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
