Izvor: Akter, 03.Jan.2016, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Region i dalje nestabilan, epicentar u BiH
Na izmaku godine, novinar i pofesor na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije Zoran Ćirjaković kaže da turbulenta 2015. neće biti poslednja takva na ovim prostorima
, jer je, primećuje, region i daje politički nestabilan, sa BiH u centru "bureta baruta".
U intervjuu Tanjugu Ćirjaković, međutim, tvrdi da takvo stanje stvari treba da posMatramo kao "našu normalnost", koja zakonito ima gomilu posledica po našu budućnost, te da bilo koje vlasti ne bi lako >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << našle drugačija rešenja.
"Ova 2015. nije izuzetak i treba da je doživljavamo kao neku vrstu pravila...Nije ni neka sudbina, nešto što je dato, ali su naše mogućnosti da se krećemo ka boljem životu ipak ograničene mnogim faktorima", uveren je Ćirjaković.
Region je, kaže, i dalje politički nestabilan, jer nema jasne granice, što je temelj stabilnosti, a u njemu je sasvim posebna Bosna, koja se, kao duboko podeljeno društvo, nije pomerila ka samoodrživosti.
Tu je, dodao je, i samoproglašena nezavisnost Kosova kao veliki problem, kao i izbeglička kriza, koja je u ovom trenutku nešto malo usporenija, ali njen kraj se ne vidi i sigurno je da ćemo se s prosleća ponovo suočiti sa ogromnim problemima, koje nije lako rešavati.
"Plus, globalno ekonomsko usporavanje, i, kada se sve to stavi na gomilu, ne bih bio preveliki optimista, ali je i bilo kakav ogroman pesimizam sasvim neopravdan", naveo je Ćirjaković.
Upitan šta je to što bi građani eventualno mogli da učine u ovom trenutku, Ćirjaković kaže da narod na prostoru bivše Jugoslavije ima brojne bliskosti, ali su i udaljeni, jer, na žalost, kao siromašnija društva u Evropi i regionu, nismo u mogućnosti da putujemo.
Mi delimo neki zajednički prostor, ali i animozitete, koji su jako duboki, istakao je Ćirjaković navodeći kao primer odnose između Srbije i Hrvatske koji, kako kaže, više nikada ne mogu biti onakvi kakvi su bili.
"Da li će premijer (Aleksandar) Vučić uspeti sada da te odnose stavi u neki položaj da bi svi građani Srbije mogli da imaju korist od toga je veliko pitanje i ne zavisi samo od njega. Ovo nije repriza hladnog rata, odnosi su komplikovani i ta igra koju je Srbija prinuđena da igra neće biti jednostavna", uveren je Ćirjaković.
Smatra da bi Srbija i Hrvatska mogle da reše svoje odnose po modelu Francuske i Nemačke, ali su to, podseća, te dve evropske zemlje uspele da učine tek kada su postale bogata društva.
Kao nekadašnji izveštač sa prostora bivše Jugoslavije, Ćirjaković kaže da je Balkan ponovo nestabilan, te da nije prorok da bi mogao da predvidi neki sukob, ali da cela serija nekih problema govori da region jeste i dalje "bura baruta", ma kako to stereotipno zvučalo.
U centru tog "bureta baruta" je BiH koja, kada bi bila prepuštena lokalnim političkim akterima, rat bi, tvrdi, krenuo sutra.
"Na sreću, to se neće dogoditi u biskoj budućnosti, ali i dalje postoji taj animozitet, ne samo BiH", rekao je sagovornik Tanjuga.
Ima tu, kaže, i ekonomskih interesa i pozicioniranja na tržištu tih malih zemalja. "Neki problem su ipak rešeni, a tome je primer Hrvatska, koja je u nekom smislu postala normalna zemlja tek kada je etnički očistila svoju srpsku manjinu. Ono što je tragična lekcija balkanske istorije je da što su zemlje etničke homogenije to su bogatije i, ako čak posmatramo Kosovo kao teritoriju koju je priznao veliki broj zemalja, i ono ima veliki broj problema, ali ne koliko BiH", objašnjava Ćirjaković.
Ne čudi se, kaže, tome što Crna Gora teži da bude članica NATO, jer mnoge zemlje oko nas ne vide altirnativu evroatlantskim integracijama.
"I kada bi Crna Gora stvarno bila demokratska zemlja, ona je jedina koja nije doživela tranziciju. Vrlo često napadaju ruskog predsednika Vladimira Putina, a taj model sedenja s jedne na drugu stolicu je razvio upravo (Milo) Đukanović", smatra Ćirjaković.
