Izvor: Blic, 27.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum neće spasiti izbore
Referendum neće spasiti izbore
Institucije Srbije neće se bitno drugačije angažovati oko pripreme predsedničkih izbora raspisanih za 16. novembar, dok bi vladajuća koalicija ovaj put trebalo da uđe u ozbiljnu predizbornu kampanju koja bi građanima objasnila da izbor predsednika predstavlja korak ka uvođenju fer izbornih pravila za predstojeće parlamentarne izbore, procenjuju naši sagovornici šanse za uspeh novog kruga predsedničkih izbora.
Tokom prošle predizborne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kampanje javnost je merila nivo ozbiljnosti koji je DOS pružio svom predsedničkom kandidatu Miroljubu Labusu, lideru G17 plus. Ovaj put, partneri u vladajućoj koaliciji otišli su korak dalje i pismeno se obavezali da 'maksimalno' podrže svog kandidata Dragoljuba Mićunovića, lidera DC.
Kao opcije koje bi osigurale uspeh izbora u javnosti su spominjani ukidanje cenzusa od 50 odsto, koji je predviđen Zakonom o izboru predsednika Srbije, ili raspisivanje parlamentarnih ili lokalnih izbora. Ukidanje cenzusa se do sada isključivalo zbog principa da se uoči izbora ne menjaju izborna pravila. Parlamentarni izbori mogući su samo ukoliko Vlada Srbije izgubi poverenje parlamentarne većine, za čim opozicija nije posezala. Dragana Jovanović, portparol Liberala Srbije, ranije je za naš list najavila i da se u vladajućoj koaliciji razmišlja o tome da se uporedo sa predsedničkim izborima raspiše referendum o srpskim državnim simbolima - grbu i himni. Ranije je, na inicijativu Ministarstva pravde, radna grupe sastavila predlog koji predviđa da se za grb uzme grb Kraljevine Srbije iz 1882. godine, a da himna bude 'Bože pravde'. Potpredsednik Vlade Srbije i lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov za 'Blic' kaže da bi izbor predsednika Srbije bio korak u pravcu stvaranja uslova za opšte izbore.
- U tom pravcu bi trebalo da ide kampanja, da se građanima objasni da je neophodno da se izabere predsednik jer to znači i korak ka usvajanju novog ustava i novih izbornih zakona, što znači i uspostavljanje fer pravila pred izbornu utakmicu za mesta u parlamentu - kaže Isakov. On ističe da bi manipulacija izjašnjavanjem o državnim simbolima mogla da ima kontraefekat.
- Ne treba građane namamljivati nekakvim drugim potezima, potrebna je samo kampanja koja će im objasniti šta znači izbor predsednika za stabilizaciju prilika u Srbiji - kaže Isakov. On je, inače, na sednicama DOS predlagao opciju da se uz predsedničke izbore raspišu i lokalni izbori.
- Za takvu opciju je sad kasno jer nije moguće raspisati lokalne izbore koji bi se poklopili sa datumom održavanja predsedničkih izbora - kaže Isakov.
Đorđe Vukadinović, urednik 'Nove srpske političke misli', tvrdi da DOS 'neće biti mnogo ucveljen' ako izbori ne uspeju i da će im to biti adut za izmenu načina izbora predsednika Srbije u novom ustavu i da zato i ne razmišlja o mogućnosti ukidanja ili smanjenja izbornog cenzusa.
- Tačno je da demokratska praksa ne dozvoljava izmenu izbornih pravila uoči izborne utakmice, ali vladajuću koaliciju takva praksa nije sprečavala da u nekoliko navrata prekrši i Ustav i zakone ako je to smatrala svrsishodnim - objašnjava on. Vukadinović se slaže sa idejom da bi izbori uspeli samo u slučaju da se uz njih raspišu još neki izbori - lokalni ili čak parlamentarni.
- Nikakav referendum o simbolima tu neće ništa promeniti. Uspeh izbora ne bi bio izvesniji čak ni u situaciji da DSS i G17 plus odluče da učestvuju na njima. Neuspeh izbora će DOS, odnosno DS iskoristiti da odgovornost svali na opoziciju koja ih je bojkotovala, u prvom redu na DSS i G17 plus - smatra Vukadinović ponavljajući tezu da su predsednički izbori raspisani da bi se smanjila tenzija oko raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Na prošlogodišnjim decembarskim izborima u biračke spiskove bilo je upisano ukupno 6.525.760 građna Srbije, a DSS je tvrdio da u biračkim spiskovima ima oko pola miliona nepostojećih birača, što su iznosili u prilog tvrdnji da je njihov lider i predsednički kandidat pobedio na decembarskim izborima prošle godine. N. M. J. Greške u spiskovima
Rodoljub Šabić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u ostavci, tvrdi da ukupan broj birača neće biti bitno drugačiji u odnosu na podatke iz decembra prošle godine.
- Jeste utvrđeno da je bilo oko pola miliona grešaka, ali to ne znači da je bilo i toliko nepostojećih birača. Jedno je da li je uredno uneta nečija adresa ili matični broj, a drugo da li se radi o nepostojećim ljudima. Iz spiskova smo pred drugi krug predsedničkih izbora izbrisali oko 10.000 ljudi, ali je približno toliko i upisano. Broj će, bez namere da uzurpiram nadležnost RIK, ipak biti oko šest i po miliona - procenjuje Šabić.
