Izvor: Blic, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum na Kosovu posle rezolucije SB UN
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija neće proglasiti budući status Kosova, ali će novom rezolucijom stvoriti uslove da se do toga dođe. Rezolucija bi, posle usaglašavanja stalnih članica SB UN, trebalo da ima tri osnovna elementa. Kako za „Blic" kaže diplomata blizak Kontakt grupi, to su: stavljanje van snage postojeće Rezolucije 1244 koja predviđa suverenitet Srbije, prihvatanje paketa predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i usvajanje mandata nove međunarodne misije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Kosovu.
- Na SB UN neće biti određen status Kosova. Može se dogoditi da se na zasedanju čak nijednom rečju to ne pomene. Ali, SB praktično će stvoriti uslove za proglašenje statusa. Stavljanjem van snage postojeće Rezolucije 1244 koja poštuje teritorijalni suverenitet i integritet Srbije, stvara se zakonska mogućnost za proglašenje statusa Kosova - kaže „Blicov" sagovornik.
Eksperti u Moskvi o Kosovu
Sergej Romanjenko, naučni saradnik Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka: Rusija će u SB postupiti zavisno od sopstvenih interesa na postsovjetskom prostoru. Ukoliko Rusija stavi veto, Albanci će verovatno jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova. Upotreba veta imala bi i negativne posledice i po odnose Rusije sa EU, koju pokušava da odvoji od Amerike.
Artjom Umunjan, naučni saradnik Instituta za svetsku istoriju: Ahtisarijev plan u SB biće predmet trgovine između Rusije s jedne, i SAD i Velike Britanije sa druge strane. Nije isključeno da će Rusija iz sopstvenih interesa smekšati poziciju.
Konstantin Nikiforov, Institut za slovenske zemlje: Rusija, osim ljubavi prema Srbima, ima i sopstvene interese u Abhaziji, Južnoj Osetiji. Delu ruske elite ne bi smetala nezavisnost Kosova. Amerikanci neće dozvoliti da situacija dođe do toga da Rusija iskoristi pravo veta. Moguće je da Ahtisarijev plan bude izmenjen kako bi bio pogodniji za Rusiju, kako bi ona sačuvala lice i ne bi ušla u svađu sa Zapadom.
Postojeća Rezolucija 1244 onemogućava bilo kakvo menjanje trenutnog stanja u statusnom smislu. Tako će kosovska priča, ako nova rezolucija prođe na SB, biti rešavana bilateralnim priznavanjem. Naš sagovornik ne želi da zalazi u detalje kako bi se to moglo i uraditi, ali dodaje da nova rezolucija neće pominjati pravo naroda na izjašnjavanje, ali samim tim neće ga ni sprečavati. Otuda se može pretpostaviti da na Kosovu može biti sproveden referendum koji bi odrazio volju tamošnjeg stanovništva ili bi, kako se odavno najavljuje, Skupština Kosova mogla da proglasi nezavisnost.
- Sve je manje zemalja koje bi prve priznale nezavisnost Kosova, pa čak i među zagovornicima te ideje. Niko se za sada ne ističe željom da bilateralno prizna nezavisno Kosovo. U poslednje vreme preovladava ideja da bi to trebalo konsenzusom da učini Evropska unija. Evropska unija je 12. februara imala sastanak na kojem je podržan Ahtisarijev paket. Ali, i pored toga već sada je jasno da neće biti lako usvojiti zajedničku odluku o priznavanju nezavisnosti - kaže „Blicov" sagovornik.
Niko za sada ne može precizno da navede kada bi se rezolucija mogla naći na sednici SB. „Blicov" sagovornik kaže da je rano i da se precizira da li će nova rezolucija sadržati taksativno sva tri elementa ili će samo poništiti postojeću 1244, a potom uslediti i izjava SB sa ostalim elementima.
- Deo rezolucije ili rezolucija kojom će postojeća biti stavljena van snage neće biti ogroman dokument. Ona će jednostavno reći da se stavlja van snage 1244 - pojašnjava „Blicov" sagovornik.
Novom rezolucijom biće dat i mandat novoj međunarodnoj misiji pod vođstvom EU.
Na pitanje „Blica" kakav se stav očekuje od Rusije, naš sagovornik kaže da je izvesno da se Rusija trudi „da se odloži status i da se još jednom da prostor za razgovore". Ahtisarijev paket, međutim, gotovo je sigurno da će biti prihvaćen. U prilog tome ide činjenica da ni na Kontakt grupi ruski predstavnik nije bio prezadovoljan Ahtisarijevim tehničkim rešenjima, ali nije bio ni protiv. Uz paket rešenja glavnog pregovarača, na adresu UN treba da ode i Ahtisarijevo propratno pismo u kojem on iznosi kakav status smatra najboljim rešenjem za Kosovo. I to je, po nezvaničnim najavama, nadgledana nezavisnost.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid izjavio je u Vašingtonu da status kvo za Kosovo nije održiv i dodao da je neophodno rešiti pitanje statusa. „Ne možemo se vratiti na situaciju pre 1999, ne možemo ostati tu gde smo sada. Status kvo nije održiv. Moramo gledati napred i rešiti pitanje statusa", rekao je Frid. Prema Fridovim rečima, preovlađujući stav u Kontakt grupi i američkoj vladi je da stanovništvo Kosova, posle osam godina, zaslužuje jasnu situaciju i naglasio da dalje odlaganje neće doneti više stabilnosti, već sasvim naprotiv, novu nestabilnost. Frid je, takođe, rekao da situacija na Kosovu nije presedan koji bi se mogao primeniti na druge oblasti, poput Abhazije, Južne Osetije, Čečenije, ili Korzike.
I generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je u izveštaju SB UN da je neophodno što skorije okončati proces utvrđivanja finalnog statusa Kosova i naći održivo rešenje. „Posle osam godina privremene administracije UN, Kosovu i njegovom narodu je potrebna jasna budućnost", navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN.
Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je za zagrebački „Vjesnik" da će Kosovo biti nezavisno do kraja maja, na osnovu rezolucije UN u tri tačke kojima će biti ukinut suverenitet Srbije, prihvaćen Ahtisarijev plan i određeno međunarodno prisustvo.
Fejt šef misije EU
Šef misije EU na Kosovu trebalo bi da bude holandski diplomata Piter Fejt, u javnosti poznat kao vođa misije NATO u Preševskoj dolini i Makedoniji. Fejt je bio i na čelu misije EU u Indoneziji. Kako je „Blic" ranije pisao, njegov zamenik biće Amerikanac. Šef misije EU imaće pravo veta na moguće odluke kosovskog Parlamenta, za koje se smatra da su u suprotnosti sa rešenjem o statusu. Takođe, imaće pravo i da razreši dužnosti političare za koje smatra da ometaju sprovođenje rešenja o statusu.
