Izvor: B92, 05.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Redžepi: Ako se usvoji preambula, proglasićemo nezavisnost
Brisel -- Premijer prelazne vlade Kosova Bajram Redžepi izjavio je u utorak na donatorskom sastanku u Briselu da bi kosovska skupština proglasila nezavisnost pokrajine ako bi Evropska unija i medjunarodna zajednica "priznale" ustav Srbije i Crne Gore, s preambulom u kojoj se navodi da su Kosovo i Vojvodina pokrajine u sastavu Srbije. Redžepi je rekao da je dobio uveravanja od zvaničnika Evropske unije i šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera da evropska petnaestorica i svetski činioci to neće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prihvatiti. Njihovo obrazloženje je, dodao je on, da je Rezolucijom 1244. Saveta bezbednosti UN određeno da će o konačnom statusu Kosova biti odlučeno naknadno u Savetu bezbednosti UN.
Štajner je rekao da uključivanje Kosova u preambulu ustava buduće zajednice Srbije i Crne Gore "nije srećan potez" i da je za status pokrajine odlučujuća Rezolucija 1244. Saveta bezbednosti UN, na temelju koje misija UN upravlja Kosovom. Redžepi i Štajner su se pozvali na izjavu Kristine Galjak, portparola visokog predstavnika EU Havijera Solane, da Rezolucija 1244. ima veću pravnu težinu od bilo kojeg nacionalnog zakona ili akta. A štogod bilo uneseno u preambulu ustava Srbije i Crne Gore, na kojoj radi Ustavna komisija, ne utiče na sudbinu Kosova, jer će to biti određeno u Savetu bezbednosti svetske organizacije.
Redžepi je u posebnoj izjavi agenciji Beta ocenio da je "napravljena greška, jer nije trebalo u preambuli uopšte da se definiše Kosovo kao deo Srbije". "To je moglo da se ostavi kao nešto neodređeno, dok se ne utvrdi status, što bi, možda, bilo optimalno rešenje za sadašnji trenutak", kazao je on. "Jer", dodao je Redžepi, "mi ćemo ionako i dalje biti pod odredbama rezolucije 1244. Ako bi takva preambula i ustav bili priznati od Evropske unije i međunarodnih institucija, onda bismo mi došli u veoma nezavidan položaj i morali bismo da menjamo sadašnju našu politiku". "Mislim da je to vrlo umerena politika i na liniji s UNMIK-om. A u tom slučaju, i to je samo preventivno, mi smo rekli da bismo onda morali da reagujemo na radikalniji način nego dosad", zaključio je premijer u vladi prelazne autonomije Kosova.
Predstavnici Evropske unije i Svetske banke, organizatori koordinacionog sastanka donatora, rekli su novinarima da očekuju da će Kosovu ipak biti obezbeđena dodatna sredstva od 500 miliona evra, za razdoblje od 2003. do 2005. godine. To je znatno manje nego između 1999. i 2003, kada su donatori pokrajini "obećali" 2,3 milijarde evra. Od toga bi, kako je navedeno u zaključcima sastanka, do kraja ove godine trebale da budu utrošene dve milijarde evra, a ostatak u 2003.
