Izvor: Blic, 09.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmotriti predlog Srbije
Brisel i Vašington moraju da pronađu treće rešenje za status Kosova i Metohije koje bi bilo između nadzora Ujedinjenih nacija nad pokrajinom i momentalnog priznavanja njene nezavisnosti, piše u novom broju američki magazin „Njuzvik".
Prema „Njuzviku", treće rešenje podrazumeva da bi kosmetskim Albancima bila data puna autonomija, ali bi, istovremeno, Srbija formalno zadržala svoj teritorijalni integritet. Po njujorškom magazinu, već postoje primeri takvog rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << statusa, poput Portorika, „delimično nezavisnog protektorata SAD" koji bi se mogao pokazati dobrim.
Zanimljivo je da je ovo rešenje „Njuzvika" praktično identično onome koje predlaže zvanični Beograd. Ovo je prvi put da se u nekom od uticajnih američkih medija predlaže rešenje za Kosmet koje bi Beograd prihvatio.
Međutim, po „Njuzviku," za bilo kakav izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka biće potrebno vreme. Izuzimanje Kosmeta iz sastava Srbije, piše dalje „Njuzvik", moglo bi među Srbima izazvati i osećaj kolektivne kazne, dok većina njih smatra da su zbog zločina Slobodana Miloševića već platili visoku cenu, uključujući operaciju vazdušnih udara NATO i oštre međunarodne sankcije. „Istovremeno, država je u poslednje vreme načinila napredak hapseći i izručujući glavne ratne zločince. Novo kažnjavanje Srbije će kod najvećeg broja Srba izazvati osećaj duboke nepravde", piše „Njuzvik".
Magazin ocenjuje da bi insistiranje Zapada na nadgledanoj nezavisnosti, kako je to predložio izaslanik Marti Ahtisari, dovelo do političke nestabilnosti u Srbiji čija je politička scena krhka još od ubistva premijera Zorana Đinđića 2003, te najverovatnijeg rasta popularnosti „ultranacionalista" iz Srpske radikalne stranke.
Konačno, „Njuzvik" navodi da je Rusija, razumljivo, nervozna zbog mogućeg uticaja rešavanja statusa Kosmeta na separatističke sukobe unutar njene teritorije, zbog čega „nikada neće dozvoliti podelu Srbije". „Sve to plan UN čini mrtvoređenčetom. Takođe, održavanje statusa kvo je neodrživo", zaključuje „Njuzvik".
Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Danijel Frid rekao je u Podgorici da SAD i članice Kontakt-grupe smatraju da je plan Martija Ahtisarija za Kosovo dobar za nastavak pregovora Beograda i Prištine, ali ako bi to bio konkretan dijalog koji bi trajao još šest meseci. Nakon toga usledila bi implementacija plana ako se u pregovorima ne dode do drugog dogovora. Frid je ocenio da je nezavisnost Kosova, „kao poslednji čin dezintegracije SFRJ", neminovna.
Danijel Frid danas putuje u Prištinu gde će razgovarati sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom i kosovskim pregovaračkim timom. Frid će iz Prištine doputovati u Beograd, gde će sutra razgovarati sa predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom.
Reagujući na izjavu Danijela Frida, savetnik srpskog premijera Srđan Đurić je rekao da je Srbija odbacila Ahtisarijev plan o Kosovu i da je on neuopotrebljiv za nove pregovore.
U međuvremenu, danas će u Savetu bezbednosti UN biti razmatran redovan tromesečni izveštaj šefa Unmika Joahima Rikera.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun najavio je da će na sednici upozoriti da dalje odlaganje rešavanja statusa Kosova i Metohije negativno utiče na celokupnu političku i bezbednosnu situaciju u pokrajini. „Iako je broj ozbiljnih međunacionalnih incidenata tokom protekla tri meseca ostao na relativno niskom nivou, politička nesigurnost koja preti proces određivanja statusa nastavlja da proizvodi negativan efekat na bezbednosnu percepciju unutar srpske zajednice", naveo je Ki Mun u izveštaju koji je objavljen na internet stranici svetske organizacije.
Reagujući na ocenu generalnog sekretara UN, Dušan Proroković, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ocenio je da narušavanje međunarodnog prava i brzo rešenje statusa Kosmeta može ugroziti političku i bezbednosnu situaciju u regionu u celini, a ne samo u pokrajini. Proroković je kazao da mogućnost ugrožavanja bezbednosne i političke situacije u čitavom regionu „moraju imati na umu svi u UN" i dodao da bezbednosna situacija u pokrajini „nije ni danas sjajna".
Organizacija veterana Oslobodilačke vojske Kosova zatražila je juče od kosovskog pregovaračkog tima da ne prihvati odlaganje rešavanja statusa Kosova i nove pregovore i upozorili da će, u suprotnom, oni delovati kao „vojnici OVK". „Pregovarački tim ni u kom slučaju ne treba da prizna odlaganje niti nove pregovore, koji donose nove rizike", piše u saopštenju organizacije koje objavljuje štampa u Prištini. Od međunarodnih institucija se traži da ne postanu prepreka za rešavanje statusa Kosova. „U suprotnom, mi, veterani rata OVK, bićemo prisiljeni da delujemo kao vojnici OVK, a posledice će snositi institucije" kaže se u saopštenju.
Šef ruske kancelarije u Prištini Andrej Dronov izjavio je da je govoriti o mogućnosti izbijanja nasilja ukoliko odmah ne bude priznata nezavisnost Kosmeta „nepošteno i čak neka vrsta ucene".
„Koha ditore": Polovična rezolucija ozbiljna opcija
Situacija na Kosovu je ocenjena kao mirna, ali se uprkos tome u NATO i EU oseća uznemirenost zbog neke vrste paralize u procesu definisanja statusa, piše prištinski dnevni list „Koha ditore". Neke diplomate EU, piše dalje list, počele su da veruju da će tokom jula možda biti odobrena neka polovična rezolucija Saveta bezbednosti UN, koja ne bi ispunila sva očekivanja ni kosovskih Albanaca niti EU, ali bi stvorila uslove da se kasnije pređe na drugu fazu, piše „Koha ditore". List piše da iako to niko javno ne kaže, u Briselu veruju da se može doći do rešenja koja bi posle prelazne faze omogućilo odlazak Unmika i prenos novih ovlašćenja na kosovske institucije, dok bi EU počela sa dislokacijom svoje misije na Kosovu, u oblasti javnog reda i zakonodavstva. „Pitanje pravnog statusa Kosova bi se ostavilo za kasnije", piše list i dodaje da ni ova varijanta nema široku podršku.
„Špigl": Nezavisnost Kosova daleko
Nezavisnost Kosova je postala još dalja posle susreta predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džordža Buša, na kojem nije došlo do dogovora o statusu pokrajine, ocenjuje nemački politički nedeljnik „Špigl". „Stotine raketa za vatromet i više od 2.000 predloga za državnu zastavu je spremno. Kosovskim Albancima za slavlje nedostaje samo još jedno - nezavisnost", piše list, i dodaje da Rusija i Srbija i dalje odbijaju nezavisnost Kosova. „Proglašenje nezavisnosti u parlamentu u Prištini se zbog toga čini verovatnijim", ocenjuje se u tekstu i prenosi izjava publiciste Vetona Suroija da su „ne samo Kosovo, nego i cela Evropa postali talac Rusije".
