Izvor: B92, 30.Mar.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Različito o odnosu crkve i države
Beograd -- Predstavnici verskih zajednica i civilnog društva izneli su na konferenciji u Beogradu suprotne stavove o odnosima države i verskih zajednica.
Nepun mesec dana otkako je, zbog Zakona o borbi protiv diskriminacije, izbio spor na relaciji država - crkva, Centar za demokratiju i Fondacija "Fridrih Ebert" pokušali su na jednom mestu da okupe predstavnike verskih zajednica i vlasti.
Učinak je, međutim, samo delimičan, jer se na skupu nije pojavo ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ali ni pozvane vladike Srpske pravoslavne crkve.
Umesto njih, teolozi, profesori, predstavnici verskih zajednica i civilnog sektora, pokušali su da daju odgovor na pitanje kako da se odnos države i crkve poboljša.
Na debati "Država, društvo i verske zajedinice", strane koje se ne slažu oko toga kakvu bi ulogu crkva trebalo da ima u društvu, svoje stavove, iako oprečne, uspeli su da iznesu u mirnom tonu.
Glavna polemika vodila se oko toga da li je način na koji su crkve reagovale na Predlog zakona o borbi protiv diskriminacije bio primeren.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović smatra da crkva, kao deo društva, ima pravo da kaže šta misli.
"Ne vidim zašto je to smrtni greh i zašto je to zlo. Država, naravno, ne mora to apsolutno da usvoji i najčešće ne usvaja i nije dužna da usvaja, ali ne vidim zašto crkve i verske zajednice ne bi mogle da kažu stav o nekim pitanjima. Ako bismo to jednoj grupi osporavali, verujućim ljudima, to bi jednostavno bila diskriminacija”, smatra on.
Isti stav izneo je i poglavar Jevrejske zajednice u Srbiji rabin Isak Asijel.
"Ja smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću - nemoj stajati po strani dok se krv tvoga bližnjeg proliva. To znači - svaka moguća šteta koja može da se desi, mi smo obavezni”, kaže Asijel.
"Mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Svaka šteta koja se desi, a vi stojite po strani i običan ste posmatrač, vi ste odgovorni. To polako ulazi u neka zakonodavstva”, navodi on.
Sociolog Zagorka Golubović, iako smatra da je i te kako nužan dijalog države i crkve, mešanje crkve u državna pitanja naziva nedopustivim. Kaže da Zakon o borbi protiv diskriminacije nije jedini primer.
"Ja postavljam vrlo opravdano pitanje - da li je sekularna država ipak ugrožena ili, ako ne ugrožena, ono podrivena, jer uzmite sve slave crkvene svud, mešanje crkve u sve sfere društva. Ne samo prisustvo, nego i mešanje”, navodi ona.
Profesor teologije Radovan Bigović rekao je da u svetu postoje primeri sekularnih država u kojima crkva ipak ima veoma važnu ulogu.
"Evo, nedavno smo imali priliku da vidimo slučaj u Americi. Američki predsednik polaže zakletvu pred sveštenikom nad Biblijom, zatim u parlamentu svako zasedanje počinje molitvom, na dolaru se pominje bog”, podseća on.
Iako je ideja Centra za demokratiju i Fondacije "Fridrih Ebert" bila da na istom mestu okupe najviše predstavnike verskih zajednica i vlasti, na današnjem skupu nije se pojavio ministar Svetozar Čiplić, ali ni episkop bački Irinej.
