Izvor: S media, 29.Mar.2010, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat tajkuna za Bijeljinu
Ako potraje ovakva razlika u ceni goriva između Srbije i Bosne biće opet šverca na veliko, konstatuju na večernjem mini samitu seoski analitičari pograničnih poslova u Badovincima.
Selo na samoj granici na Drini nekada je bio švercerska meka tokom rata u Bosni i možda još neko vreme posleratne tranzicije, kada su puške, cisterne i jaganjci utihnuli. Ko je tada kupio bicikl i vozio se preko Pavlovića ćuprije, tamo-vamo, postao je milioner. Sada nema krupnih poslova: >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << države su se uozbiljile, granica je ozbiljna, uveden je PDV, pa se sećanja na tovare benzina i akcizne robe, doba kada je Drina bila Rio Pekos, samo prepričavaju među mladićima koji su potpuno pacifikovani.
Astronomske cene benzina u Srbiji ipak primoravaju momke koji su odrastali na legendama srpskih špageti vesterna o bahatom i brzom bogaćenju da opet gotovo svakoga dana odlaze u Bijeljinu. Ali, niti će se oni obogatiti, niti je Bijeljina Kazablanka na Drini, epicentar crne berze. To je grad u kome niču novi hipermarketi, benzinske pumpe i stambene zgrade. Vrhunac mahinacija je kada dva momka u starog „fiću” ćutljivo i namršteno pune dve kante benzina od po 20 litara.
Ispred pumpe „Nešković”, na ulazu u grad, ređaju se vozila sa šabačkom i sremskomitrovačkom registracijom.
„Niko iz okolnih mesta više ne toči gorivo u Srbiji”, to je opšti zaključak penzionera pored 37 godina stare žute „bube”, lepe Katarine, koja radi na pumpi, ili vozača autobusa, koji je doveo turističku turu penzionera iz Obrenovca. Benzin je u Bosni u proseku jeftini za 20 dinara po litru i njihova računica je logična. Na pun rezervoar ostane im 15 ili 20 evra čiste zarade, zavisi da li voze onog „fiću”, „bubu” ili „audija”, pa za tu razliku skoknu do jednog od osam hipermarketa i vrate se s punim kesama.
Na pumpi važe sve valute, konvertibilne marke, evri, dinari. Ako imate dolare, neće vas poslati u menjačnicu. Ova subota je, ipak, slab dan za pumpadžije i trgovce. Kraj je meseca. Penzioneri iz Beograda su pazarili tek nekoliko stonih lampi i napunili kese toalet papirom.
Dobro, da li je zaista istinita fama da je Bijeljina novi Trst za građane Srbije?
Jedna od prodavačica u FIS-u, megamolu bez prehrane, ali punom jeftinog tekstila, školskog pribora i opreme za domaćinstvo, tiho kaže:
– Mi živimo od Srbije.
Dragan Jovanović, menadžer FIS-ovog hipermarketa, čiji je vlasnik Pero Gudelj iz Viteza, jedan od bosanskih bogatih veletrgovaca, kaže da vikendom 30 do 40 odsto ljudi iz Srbije kupuje u njegovom marketu.
Razlog je jednostavan. Magična formula za trgovce u Bijeljini glasi: „povraćaj PDV-a”.
– Za svaki račun za robu vredniju od 100 konvertibilnih maraka, koja nije akcizna, vrši se povraćaj novca od 17 odsto. Ako kupe našu potrošačku karticu dobiju još pet odsto popusta. Dakle, na 100 maraka uštede 22 marke. Zato El-Ce-De televizori idu k’o alva. Na jednom može da se uštedi 150 evra. Usput ljudi natoče gorivo do vrha i eto zarade – objašnjava Jovanović. Zato je parking ispred FIS-a ispunjen do poslednjeg mesta. Jovanović tera konobara da nam pokaže picu od 3,5 maraka (oko 175 dinara).
– To ima samo u Bijeljini – tvrdi on.
On, ipak, smatra da je koncentracija ovoliko hipermarketa u jednom gradu suluda. Odmah pored FIS-a je beogradski „Maksi”. Parking poluprazan. Ili polupun, kako hoćete.
U Bijeljini vlada još jedna fama – da su proizvodi iz Srbije ovde mnogo jeftiniji. Za keks „plazmu” od 150 grama, to je tačno. U „Maksiju” Miroslava Miškovića u Beogradu ona košta 75,90 dinara. U bijeljinskom je – 1,35 konvertibilnih maraka (oko 67 dinara). I jaja su jeftinija u bijeljinskoj ekspozituri najbogatijeg Srbina: 10 komada, „premija A”, košta 2,09 km (oko 104 dinara), dok u „Maksiju” u Beogradu, ona staju – 122,90 dinara.
Ali, zato je „Imlekov” jogurt „kravica” u bijeljinskom „Maksiju” skuplji (oko 98 dinara), za razliku od Beograda (79,90 dinara). Isto važi za „Vitalovo” ulje. U Bijeljini je oko 105 dinara, u Beogradu – 87,5.
Za kupce iz Srbije u Bijeljini se zapravo vodi pravi rat regionalnih trgovačkih bosova. Kombinacijom cena, negde više, negde manje, pokušavaju da privuku osiromašene građane preko Drine, usput ih zbunjujući različitim kombinacijama. Koliko god ljudi mislili da će proći jeftinije, kada plate račun, samo će jedan profitirati. Onaj s druge strane kase.
Menadžer „Intereksa”, francuskog trgovačkog lanca, svestan je toga kada pravi analizu takozvanih psiho-artikala, neophodnih proizvoda za preživljavanje. „Intereks” slovi za najjeftiniji mol, a konkurencija pokušava da ga potkopa pričom da je glavni zastupnik za BiH Bakir Izetbegović, sin Alije Izetbegovića.
– To nije tačno, ali mislim da građanima to i nije važno. Važno im je da prođu jeftinije. I da im se vrati PDV.
Slučaj „Intereksa” potvrđuje osnovno trgovačko pravilo da s cenama nema ama baš nikakvog pravila. Iako, čim uđete u Bijeljinu, slušate ovo: „U FIS za garderobu, u ’Intereks’ za klopu”, videćete da je keks „plazma” od 150 grama skuplji od onog u bijeljinskom „Maksiju”, a jeftiniji od beogradskog – košta, baš, negde između – oko 72 dinara.
Ako je jedna od fama o Bijeljini neosporna, to je ona da je ovaj grad trgovački Eledorado bivše Jugoslavije. Pre nešto više od dve nedelje, Bijeljina je dobila nov hipermarket „Robot”. Njegov vlasnik je Selver Oruč, jedan od glavnih finansijera SDA, a otvaranju je prisustvovao i Mićo Mićić, načelnik opštine Bijeljina.
Sledeće nedelje u Bijeljinu stiže još jedan krupan regionalni igrač. Najbogatiji Hrvat Ivica Todorić otvara supermol. Tako će tajkuni svih naroda i narodnosti biti na okupu, u krugu od nekoliko kilometara: Mišković, Todorić, kao i najbogatiji Slovenac Mirko Tuš, koji je već otvorio istoimeni hipermarket pored „Intereksa”. Uz bosanske novobogataše, Oruča i Gudelja, tim je kompletiran.
Aleksandar Apostolovski
