Izvor: Blic, 11.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspušteni parlament ne može da uvede vanredno stanje
Sudija Ustavnog suda Svetozar Čiplić izjavio je danas da parlament, ukoliko bude raspušten, ne može da uvede vanredno stanje u Srbiji.
Čiplić je agenciji Beta rekao da, u slučaju raspisivanja izbora i raspuštanja parlamenta, eventualno vanredno stanje mogu zajednički da uvedu predsednik Republike, predsednik vlade i predsednik parlamenta.
Prema njegovim rečima, najava uvođenja vanrednog stanja od strane predsednika parlamenta Tomislava Nikolića je neustavna, a cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toga je samo da se spreči raspuštanje parlamenta koji nije izabrao vladu.
On je ocenio da bi eventualna rezolucija Saveta bezbednosti UN o nezavisnosti Kosova mogla u Srbiji da se protumači kao ispunjavanje ustavne odredbe o "ugrožavanju države" i da posluži kao povod za uvođenje vanrednog stanja.
Čiplić je rekao da su formulacije o uvođenju vanrednog stanja, poput postojanja "javne opasnosti" i "ugroženosti države", u Ustavu Srbije "veoma široko postavljene".
Objasnio je da u vanrednom stanju određene slobode i prava, poput prava na život, nikada i ni u kom slučaju ne mogu biti ograničene, ali je dodao da postoji širok spektar prava i sloboda koje, po ustavu, mogu da budu ograničene.
Precizirao je da je reč o pravu na obaveštavanje, slobodi medija, slobodi kretanja, slobodi političkog organizovanja, slobodi okupljanja, slobodi štrajka, privatnosti stana, tajnosti pisama.
"Sve su to stvari koje mogu da se ograniče ili suspenduju", kazao je Čiplić.
Prema njegovim rečima, ukoliko parlament Srbije bude raspušten, on ne može da donosi zakone i on je "praktično" van funkcije.
Čiplić je ocenio da su političke stranke, a "posebno pojedine", pokazale neverovatan stepen neodgovornosti i nesposobnosti, jer ne sprovode ustav koji su donele.
"Nametnuli su sebi pravilo, a onda to pravilo ne mogu da ispoštuju", kazao je Čiplić i dodao da se Ustavni zakon uopšte ne sprovodi, što praktično znači da ustav jeste na snazi, ali ga nema u realnom životu.
Kao primer, on je naveo činjenicu da, iako ustavni zakon kao krajnji rok nalaže 31. decembar, pokrajinski i lokalni izbori, kao i izbori za predsednika Republike, ne mogu da se održe, jer ne postoje odgovarajući zakoni za sprovođenje tih izbora, čije je donošenje takođe naloženo Ustavnim zakonom.
"Na primer, Ustavni zakon je predvideo da zakon o predsedniku Republike bude donet na prvom redovnom zasedanju skupštine, koje je počelo 1. marta. Rok za donošenje zakona je 90 dana, odnosno do 29. maja", kazao je Čiplić.
On je upozorio da bi, nakon eventualnih novih parlamentarnih izbora, sadašnja tehnička vlada dobila i drugi saziv parlamenta iz kojeg ta vlada ne proističe.
"To bi, dakle, bio drugi saziv parlamenta koji nema svoju vladu, što su skandalozne stvari, koje postavljaju pitanje da li smo mi sposobni da imamo državu", rekao je Čiplić.
On je još podsetio da kršenje ustavnih i zakonskih obaveza, koje se sada dešava, predstavlja krivično delo.
