Izvor: B92, 26.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava o tužbi Hrvatske
Beograd -- Međunarodni sud pravde odbio je zahtev Hrvatske u kome je traženo da se Srbiji naredi da preda određene dokumente pravnom timu Zagreba.
Danas je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela je preliminarna rasprava u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid u ratu od 1991. do 1995. godine. Predsednica suda Rozalin Higins saopštila je da je zahtev Hrvatske stigao sa "veoma velikim zakašnjenjem" kao i da nije relevantan za sud, u ovoj fazi postupka. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Hrvatski pravni tim tražio je da se Srbiji naredi da obelodani poverljive transkripte sa sednica vojnog i državnog vrha SRJ koji bi, navodno, pomogli u dokazivanju odgovornosti Beograda za zločine u Hrvatskoj i Bosni a glavni zastupnik Ivo Šimonović tvrdio je čak da će ti transkripti biti glavni adut Zagreba pred Međunarodnim sudom pravde.
Podsetimo, Međunarodni sud je, u procesu koji je vođen po tužbi BiH za genocid, smatrao da pomenuti dokumenti nisu od presudne važnosti za utvrđivanje odgovornosti SRJ odnosno Srbije za genocid koji je izvršen u Srebrenici.
Pravni tim Srbije inače tvrdi da taj sud Ujedinjenih nacija, nije nadležan da presuđuje po tužbi Zagreba, jer u vreme kada je podneta, 1999. Srbija odnosno bivša SRJ nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti potpisnica Konvencije o genocidu na kojoj se bazira nadležnost.
Za razliku od procesa sa Bosnom i Hercegovinom, u kome je Sud odluku da jeste nadležan doneo 1996. godine i to na osnovu tvrdnji Beograda da je pravni naslednik bivše SFRJ, suđenja sa Hrvatskom ne bi trebalo da bude jer je, u međuvremenu, pred Međunarnim sudom pravde utvrđeno da je SRJ, odnosno Srbija, postala članica UN-a tek 2000. godine, a potpisnica Konvencije o genocidu godinu dana kasnije.
Na osnovu tog zaključka Sud je odbacio tužbu Srbije protiv NATO-a, koja je podneta 1999. godine i zbog toga bi, smatra pravni tim Beograda, sud trebalo da odbaci i hrvatsku tužbu podnetu u isto vreme.
"U ovom sporu mislim da su šanse da se Sud proglasi nenadležnim znatno jače nego u sporu sa Bosnom. U sporu sa Bosnom 1996. tadašnji pravni tim Jugoslavije nije osporavao kontinuitet, a upravo kontinuitet je tada bio moguća baza za nadležnost. U međuvremenu, ispostavilo se da kontinuiteta nema, prema tome, naše šanse su mnogo jače da dokažemo da Jugoslavija nije ostala vezana Konvencijom o genocidu niti je ostala zemlja članica statuta Suda", kaže Tibor Varadi.
Profesor Varadi objašnjava da će nakon razmatranja ovih pravnih pitanja Sud zauzeti stanovište o nadležnosti.
"Lično mislim da bi bilo dobro da se učini kraj ovim suprotstavljanjima između država i nacija, a ovo je poslednji u nizu sporova koji je još u toku. Nadam se da će naši argumenti ovoga puta odneti prevagu, mada je to teško sa sigurnošću reći jer se radi po izuzetno složenom pitanju", naveo je on.
Pravni tim Srbije podsetiće da su se neki događaji navedeni u hrvatskoj tužbi dogodili za vreme postojanja SFRJ, odnosno mesecima pre nego što je tužena SRJ nastala kao država.
Kao i tokom suđenja sa Bosnom, profesor Varadi i ovoga puta ističe da sporove između bivših jugoslovenskih republika treba rešavati van suda.
"Odluka u 'NATO' sporovima je odluka na koju ćemo se mi, svakako, oslanjati, dok se hrvatska strana oslanja na odluku iz spora sa Bosnom. Videćemo kako će sud uspeti da ostane konzistentan. Mi mislimo da postoji put ka konzistentnosti, ali treba da sačekamo da vidimo šta će reći kolege iz Hrvatske", navodi profesor Varadi.
Pred Tribinalom, inače, nije podignuta nijedna optužnica kojom su zločini u Hrvatskoj okarakterisani kao genocid.
Zastupnik Srbije Vladimir Đerić rekao je da se, u hrvatskoj tužbi, SRJ a danas Srbija, optužuje za neke događaje koji su se dogodili pre njenog stvaranja, u aprilu 1992. godine. Odbacujući navode iz tužbe da je JNA, i tokom 1991. godine, bila srpska vojska, Đerić je podsetio da su glavnokomandujući te vojske bili generali iz Hrvatske kao i da su u isto vreme na čelu, još postojeće zajedničke države, bili Hrvati, predsednik Stjepan Mesić i premijer Ante Marković.
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, gostujući u emisiji Poligraf TV B92, ocenio je da bi odgovornost bi tužba protiv Srbije izazvala neke neočekivane posledice.
"Tužiti samo Srbiju za to znači na čudan način prihvatiti tezu Slobodana Miloševiću i njegove supruge da je Srbija jedini naslednik SFRJ", rekao je Dimitrijević.
Inače, rasprava u "Palati mira” trajaće pet dana i biće posvećena isključivo pitanju nadležnosti tog suda. Hrvatska je 1999. godine tužila tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju za genocid, navodno izvršen u periodu od 1991. do 1995. godine.
Ukoliko bi Međunarodni sud pravde odlučio da je nadležan da vodi spor, u nastavku procesa sudije bi se bavile navodima hrvatske optužbe po kojima je Srbija odgovorna za genocid nad Hrvatima i drugim nesrbima tokom rata od 1991. godine do 1995. godine.
Pravni tim Srbije predvodi Tibor Varadi, a o pitanju nadležnosti, osim Vladimira Đerića, govoriće i profesor iz Berlina Andreas Cimerman.
.jpg)
