Izvor: B92, 15.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava o Balkanu u Senatu SAD
Vašngton -- U Komitetu za spoljne poslove Senata SAD održana je rasprava o Balkanu, a jedna od dominantnih tema bila je Srbija.
Kako javlja dopisnik B92 iz Vašingtona Helena Đorđević, na skupu u sredu uveče, kojim je predsedavao senator Džordž Vojnovič, prevladavao je optimizam da se Srbija, kao i druge zemlje regiona, kreće ka ostvarenju zajedničkog cilja, ulasku u Evropsku uniju i NATO. Učesnici diskusije posebno su govorili o pobedi Borisa Tadića na predsedničkim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izborima i približavanju trenutka kada će biti otvoreno pitanje statusa Kosova.
Zvaničnik Stejt departmenta Ketlin Stivens izjavila je da je pobedom Borisa Tadića Srbija načinila veliki korak napred, ali je podsetila da administracija SAD očekuje pomak u ispunjavanju obaveza Beograda, pre svega u saradnji s Haškim tribunalom. "Mislim da je poruka koju su poslali srpski birači, izborom Tadića za predsednika, vrlo snažna. Tadićeva platforma obuhvatala je saradnju s Hagom, a kao ministar odbrane on je načinio mnogo kontroverznih poteza u reformi vojske. Dakle, srpski narod znao je za šta glasa. Važno je reći i da Srbija ima iskustvo u preduzimanju hrabrih koraka kada treba izručiti najodgovornije za zločine u regionu. Oni to mogu da ponove i završe posao. Od premijera Vojislava Koštunice smo čuli da oni to razumeju", rekla je ona.
Govoreći o Kosovu posle martovskog nasilja, Ketlin Stivens je ponovila stav Stejt departmenta da je neophodno govoriti o efikasnoj lokalnoj upravi, ali da ne treba ubrzavati razgovore o konačnom statusu pre ispunjenja standarda.
Nasuprot tome, Džejms Dobins, predstavnik uticajne korporacije RAND, ocenio je da je neophodno što pre definisati status Kosova kako bi Srbi i Albanci imali jasnu predstavu šta ih očekuje u budućnosti. Predstavnik grupacije "Olbrajt", bivši specijalni izaslanik predsednika SAD za Kosovo Džejms O' Brajan, napomenuo je da se na Kosovo više ne može primenjivati ista strategija kao pre pet godina. "Realno, nema nade za ozbiljnu promenu u međunarodnoj politici prema Kosovu do 2005. Čekaju nas izbori u SAD, Evropska komisija prolazi ozbiljne promene, tu su izbori na Kosovu, a mislim da će biti izbora i u Srbiji početkom sledeće godine. Zato je pitanje šta treba da uradimo do sledećeg leta da bi 2005. bila godina odluke. Ako ne preduzmemo korake sada, 2005. biće godina za novo odlaganje, a bojim se i novo nasilje", rekao je O'Brajan. On smatra da treba okončati misiju UN i dati punu samoupravu kosovskim institucijama, čiji prioritet, prema njegovim rečima, treba da bude ekonomija.
Veton Suroi, osnivač prištinskog lista "Koha Ditore", rekao je da međunarodna zajednica treba da pošalje jasnu poruku da neće tolerisati podelu Kosova, bilo zbog želja Beograda, ili akcija albanskih ekstremista.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ukazao je na odmerenu reakciju vlade u Beogradu na dešavanja na Kosovu kao primer pozitivnih tokova u Srbiji. Treba slediti umerene ideje kako bi bila obezbeđena mirna budućnost za sve građane Pokrajine, rekao je on.
Svi učesnici složili su se da je pre svega ključno upostavljanje iskrenog dijaloga Beograda i Prištine, obezbeđivanje povratka izbeglica i garantovanje poštovanja ljudskih prava i slobode kretanja za sve stanovnike Kosova.
