Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprava ispred seoske prodavnice
Poslednje dve nedelje uobičajena verbalna agresija naglo je učestala za skupštinskom govornicom što nije neuobičajeno, ali i među članovima vlade što jeste neuobičajeno (spor Velje Ilića sa Draganom Đilasom preko njegove sekretarice). Deo javnosti se zabavlja i pravda počinioce verbalnog delikta stresom i viškom posla (kao da oni koji ćute ne rade), a deo sa prezrenjem gleda na sve to. Godine prolaze a naša politička kultura se ne manja nabolje. Zašto se kod nas verbalno nasilje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smatra normalnim, zašto ga toliko ima i da li može da se sankcioniše.
"Verbalno nasilje predstavlja kontaminaciju javnog života i prostora, a problem je što većina političara smatra da u javnom životu može da priča kao kod kuće ili u komšiluku pa se tako svojim kolegama obraćaju kao da se rasprava vodi ispred seoske prodavnice a ne da se rešavaju važna politička pitanja od kojih zavisi sudbina države i društva", kaže mr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka. "Najveći problem je što većina političara ne ume da razdvoji privatno od javnog pa ako im neko nije privatno simpatičan to ih blokira da rade u timu."
Ratko Božović, kulturolog, kaže da je paradoks to što se obilje gluposti neumerenošću poništava. "Što je više gluposti manje se primećuju. Kada se ne ubijamo oružjem onda to radimo verbalno. A to je zato što se frustracija pretvara u agresiju, i zato što su ljudi izgubili osećaj da čuju druge. Ta ružna tutnjava reči je kompenzacija za prethodne jade koje smo preživeli."
Profesor dr Branko Prnjat sa FPN-a, kaže da ekspanzija prostakluka u našem političkom govoru ima duboke društvene i kulturne korene. "Epicentar ove pojave koja se kao pošast nezaustavljivo širi i napreduje, nalazi se ne samo u sveopštoj zapuštenosti društva, već i u onom tradicionalnom odvajanju politike od svake kulture i duhovnosti. Politika u svom vidokrugu i nema sferu kulture, ona je duboko ignoriše i potiskuje. Ona se stoga kreće, neretko, nekim slepim kolosekom kao osamostaljena društvena sila i moć iznad čoveka i društva. I ta moć može da ignoriše sve kulturne standarde, da negira ustaljene civilizacijske norme ponašanja i elementarnu uljudnost i pristojnost. Ona se u nekim slučajevima ponaša kao razularena slepa sila kojoj je sve dopušteno. To nije demokratija niti vodi ka njoj, već sušta suprotnost demokratije. Primitivizam i demokratija su nespojivi pojmovi."
Prnjat kaže da bi analiza političkog govora pokazala oskudnost svake vrste: oskudnost i siromaštvo jezika, misaonu skromnost, odsustvo produktivnih ideja i vizija. A iznad svega više nego skromno elementarno obrazovanje pojedinih političkih aktera. Umesto razložnih rasprava koje uvažavaju ličnost sagovornika, u javnim debatama, često se lansiraju uvrede, psovke i epiteti kojima imaju za cilj da diskvalifikuju sagovornika. Takvim govorom se ne dolazi do istine, činjenice se zamagljuju, negira se duh tolerancije."
Cvetićanin kaže da je nemoguće sankcionisati verbalno nasilje jer bi pretila opasnost da se ljudima sudi za verbalni delikt što bi bilo opasno po slobodu mišljenja. "Svako bi trebalo da kaže ono što misli, čak i po cenu verbalnog nasilja koje neće ostati nekažnjeno, jer ipak opstaju mudriji i razboritiji od ovih koji lupetaju. Političarima sklonim jezičkim nestašlucima ni najgora sankcija ne bi bila kazna. Najveća kazna je ta što ih neće ponovo birati jer ih se građani zasite. Ukoliko građani nekome ko se tako ponaša ukažu poverenje tu se ništa ne može.
Božović kaže da ljude koji su verbalno agresivni treba sankcionisati tako što će biti isključeni iz "igre". "Balkanski bon-ton ne može doveka da bude ovde prisutan. U skupštini pričaju mimo dnevnog reda i to treba sankcionisati jer su neodgovorni. A kada neko počne da vređa trebalo bi novčano da se kažnjava. Predsedavajući u parlamentu ne bi trebalo da bude sramežljiv, tu nema milosti, jer takvi uvažavaju samo sankcije. Velimir Ilić prolazi nekažnjeno, jer održava vladu. Razlog za to što nema sankcija nije razumevanje za njegov poslovni stil. I on zloupotrebljava tu činjenicu."
Božović kaže da je naš problem što smo u pretpolitičkom stanju. "Morali bismo biti kulturni da bismo imali političku kulturu. Mi smo iz ratne opcije ušli u provincijalni vulgarni govor. A rezonuje se da je neprijatelj ako ne misli isto pa ga treba baciti u blato. Misli se iz grla, a ne iz glave."
[objavljeno: ]
