Izvor: B92, 26.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljeni ostaju da prenoće
Rudnica, Beograd -- Oko 10.000 raseljenih Srba sa Kosova koje se okupilo na administrativnoj liniji s Kosovom, ostalo je večeras da tu i prenoći.
Potpredsednik Asocijacije udruženja prognanih kosovskih Srba Goran Savović je agenciji Beta rekao da nije moguće odrediti koliko ljudi se nalazi na prostoru između Jarinja i Rudnice, jer je pala noć i hladno je pa su se ljudi već povukli u šatore, autobuse i automobile u kojima će prenoćiti.
Savović je rekao da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nemaju informacije da li će Misija saveta bezbednosti UN, koja je danas posetila Beograd, a večeras doputovala u Prištinu, u petak doći da razgovara sa njima i dodao da lično veruje da do toga neće doći.
"Mi smo cilj postigli, slika je obišla svet i pokazali smo da je naša želja za povratkom iskrena", istakao je on.
Prema njegovim rečima, u slučaju da delegacija Saveta bezbednosti ne dođe na administrativni prelaz, raseljeni i prognani će im svoje
zahteve predati u Kosovskoj Mitrovici.
Organizatori tvrde da se na administrativnoj liniji sa Kosovom okupilo oko 12.000 raseljenih koji su došli iz raznih gradova centralne Srbije, ali i iz Crne Gore.
Za skup vlada i veliko interesovanje medija, naime, odatle je došlo da izveštava oko 80 novinarskih ekipa.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović rekao je danas da je zadovoljan odzivom raseljenih, koji su dolaskom u Jarinje jasno poručili da žele da se vrate u Pokrajinu i na svoja radna mesta i da im se vrati oduzeta imovina.
Na autobuse i automobile postavljeni su transparenti na kojima piše "Hoćemo kući" i "Hoćemo na svoja radna mesta".
U Jarinju je postavljen i veliki broj šatora s poljskim krevetima. Na nekoliko punktova postavljene su cisterne s vodom i toaleti.
Organizatori skupa su se obratili okupljenima s molbom da budu strpljivi i tolerišu eventualne greške u organizaciji. Jedan od lidera kosovskih Srba Marko Jakšić ponovo je pozvao Misiju SB UN da poseti skup.
"Ostanimo ovde danima da vidimo da li će ovi iz SB UN doći da čuju pravi glas naroda, zaštitimo žene i decu, a nama muškarcima kako je bog naložio, pod vedrim nebom", rekao je Jakšić.
Okupljeni su posle nešto više od pola sata mitinga počeli da se razilaze po šatorima, autobusima i automobilima kojima su došli u Jarinje.
Organizatori skupa u Jarinju najavili su da će sutra u 11.00 organizovati protestni "marš za povratak do UNMIK-a", odnosno do administrativne linije s Kosovom.
Najavljeno je i da će sveštenici Srpske pravoslavne crkve biti na čelu kolone.
Nedaleko od punkta Kfora na administrativnoj liniji nalazi se nekoliko pripadnika međunarodnih snaga na Kosovu.
UNMIK će uputiti dodatno osoblje granične službe na administrativni prelaz Jarinje, kako bi prelazak administrativne linije bio olakšan, izjavila je Tanjugu predstavnica UNMIK-ove kancelarije za saradnju s medijima Dženet Mekdonald.
Ona je kazala da za vreme boravka Misije Saveta bezbednosti na Kosovu generalno neće biti povećavanja broja policijskih snaga na terenu.
"Bezbednost najveći problem"
Raseljeni navode da ne mogu da se vrate na Kosovo, a da im je najveći problem pitanje bezbednosti.
Prizrenac Zoran Savić sa troje dece i suprugom živi u Rušnju kraj Beograda, a kaže da bi se vratio u svoj grad, u kome nije bio osam godina, ukoliko bi mu se garantovali bezbednost, posao i normalan život.
"Sa Albancima i muslimanima iz Prizrena živeli smo mirno, ali sve se okrenulo kada su stigli neki drugi ljudi, koji o zajedničkom životu pre nisu znali ništa", rekao je Savić.
Julijana Mladenović (43), koja živi u Ćupriji, sa suprugom i dvoje dece, kaže da je u Istoku nekada lepo živela i da joj je kuća porušena godinu dana posle dolaska Kfora.
Njen komšija Nenad Antić, koji sa dvoje dece i suprugom živi u izbegličkom kampu kraj Beograda, spreman je da se vrati u Istok, gde ima 45 ari zemlje i dve kuće.
Marija Popović iz sela Verić, kod Istoka, živi u kolektivnom centru u Hotelu "Srbija" u Boru. Kako kaže, vratila bi se u svoje selo, ako bi se vratili i njeni sunarodnici i ako bi joj bila garantovana bezbednost.
"Imam petoro dece. Svi smo rastureni i živimo po kolektivnim centrima u Srbiji. Jedna ćerka u Zaječaru, druga u Rakovici, kod Beograda, sin u Boru...U našem selu sada žive Albanci i nema više Srba. Vratila bih se, dole su mi i kuća i imanje... Ali, na Kosovo i Metohiju ne možemo, jer nam niko ne garantuje bezbednost", kaže ona.
Vera Denić živi u Podgorici sa šestoro dece u kolektivnom centru Ribnička vrela na Koniku. U Podgoricu je došla iz opštine Klina 1999. godine.
"Muž mi je nestao i ne znam ništa o njemu od kada smo izgnani. Sa šestoro dece živim u kolektivnom centru, radi samo sin. Vratili bismo se, samo kada bi nam neko garantovao sigurnost", kaže Denićeva.
Protest i ispred Vlade Srbije
Oko 70 članova Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, tražeći da ih primi premijer Vojislav Koštunica ili neko od članova Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja boravi u Beogradu.
Članovi Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u zgradu Vlade uvedeni su na sporedni ulaz, tako da nije bilo kontakta sa okupljenim demonstrantima ispred zgrade Vlade.
Nakon toga, okupljeni su se podelili i blokirali oba ulaza u zgradu Vlade - jedan u Nemanjinoj i drugi u Ulici kneza Miloša, kako bi sreli članove Misije Ujedinjenih nacija na izlasku.
Okupljeni ispred zgrade Vlade nose slike nestalih ili ubijenih rođaka, kao i veliki transparent na kome na engleskom jeziku piše: "Srpski generali idu u Hag, lideri OVK dobijaju državu Kosovo. Zašto?" Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodice nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova i Metohije, kazala je da demonstranti traže prijem kod premijera ili predsednika Republike Borisa Tadića.
Prema njenim rečima, okupljeni takođe traže da se sazna sudbina nestalih članova njihovih porodica, odnosno da se hitno oslobode oteti ili predaju posmrtni ostaci 650 ljudi o kojima porodice još ništa ne znaju.
Verica Tomanović je najavila da će, ako ih Koštunica ne primi, nastaviti protest ispred belgijske ambasade.
