Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2015, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radosavljević: Samo ravnoteža straha
Pomirenja između Demokratske stranke, Lige socijal-demokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara neće biti, nego samo ravnoteže straha, zato što bi sve tri partije trebale da izađu na neke izbore, koji bi trebali da budu vrlo uskoro, a koji bi mogli da budu iznenađujući, možda čak i loši za sve tri partije, izjavio je politikolog Duško Radosavljević.
Radosavljević je, gostujući u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine, ocenio da u političkom životu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << postoji gradacija "mržnje", koja ide od malog neprijatelja, preko velikog, do koalicionog partnera. On objašnjava da niko nije ušao u koaliciju da bi ispunio svoj politički program, te u njoj svako mora da se odrekne jednog dela političkog programa, da bi koalicija mogla da opstane.
"Kada bi se delovanje Demokratske stranke, Lige socijal-demokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, u poslednjih 15 godina upravljanja AP Vojvodinom, podvrglo oštroj analizi, videli bi da njihovi politički sukobi nisu programskog tipa, jer bi u nekim drugim vrstama demokratije ove tri partije bile jedna jedinstvena partija, sa tri frakcije, a DS, LSV i SVM se tako i ponašaju", navodi on.
Radosavljević ističe da najveći problem koji ove tri partije imaju u poslednje dve godine jeste pizma određene partije na ljude iz neke druge partije i da tu nije bilo nekih velikih zađevica oko programa.
"Kada uđete u koalicije, morate ostaviti deo prostora za saradnju, ali i kada se svađate, morate da kažete koje su to stvari preko kojih ne možete da pređete. Sigurno da izbor jednog direktora ili isključenje jednog člana Pokrajinske vlade nije principijelna stvar koja se podiže na tako visok stepen i zbog koje se preti rušenjem koalicije", navodi on.
Radosavljević kaže da je DS u zadnje tri godine izgubila deo političkog uticaja u Vojvodini, a da je izgubila i deo svojih poslanika u Skupštini AP Vojvodine, te da jetu situaciju u zadnje dve godine htela da kapitalizuju LSV, što je kroz rekonstrukciju vlade i uspela. Sa druge stane, SVM se u rekonstrukciji držao naglašeno rezervisano, verovatno zbog dogovora kojeg je na nivou republike postigao sa Srpskom naprednom strankom.
On podseća da u Vladi Srbije SVM aktivno participira sa pet državnih sekretara, što, kako kaže, nije beznačajna stvar.
"Zbog te situacije, ja sam bio ubeđen da će SVM ove tri godine koristiti da bude medijator odnosa između vlasti i opozicije na republičko-pokrajinskom nivou, ali Pastor tu ulogu nije želeo da prihvati. Razlike između pokrajine i republike uopšte nisu takve i strogo su zasnovane na ustavu i zakonima… tu nema prostora za lično neprijateljstvo u odnosu na nekoga. Pastor sada nastupa veoma oprezno, ne želeći da se dobije ocenu čoveka koji čuva Pokrajinsku vladu, a da sa druge strane bude shvaćen kao neko ko suviše izlazi u susret republičkoj Vladi", ocenjuje on.
Radosavljević kaže da, po logici stvari, ako imaš poziciju da sediš u obe grane vlasti, čime dobijaš poziciju da kontrolišeš neke velike gradove, kao partija imaš interese da bude konstruktivan na raznim nivoima vlasti.
"Očekivao sam da Pastor dovede stvari do podnošljivijeg stanja. Od DS i LSV se nije očekivalo toliko, jer se znalo da demokrate moraju da čuvaju političku imovinu koju imaju u Skupštini Vojvodine, a znalo se da LSV ima takav nivo ponašanja, po kojem ako želiš u koaliciju sa njima, moraš ga tolerisati. Čudi me da se određene političke provokacije Lige shvataju kao razlog da se napušta koalicija i da se prave veliki izlivi pomirenja", ocenjuje on.
Obeležavanje tvrdih partijskih birača i opcija
Radosavljević kaže da je u ovakvoj situaciji bolje sačekati da se veliki balon popularnosti SNS izduva, za šta ima naznaka da će da se dogodi, pa onda videti kako vratiti "čvrste" birače, kakve sve tri stranke imaju.
On ocenjuje da DS jeste oslabljena i u Vojvodini, ali da nije dobro potcenjivati stranku koja postoji 20 godina.
"DS je utemeljena u Vojvodini, kao i LSV i SVM, zato one toliko liče jedna na drugu, imaju biračka tela koja se preklapaju i zato je čudno da se troše u međusobnim trzavicama koje neće dobro donete ni jednoj od njih", objašnjava on.
Radosavljević ukazuje na činjenicu da je SVM još od sredine '90-ih postao monopolista kada su u pitanju vojvođanski Mađari, ali podseća da je od 2008. godine veštom politikom privukao ka sebi tradicionalne autonomaše nemađarskog porekla, te da podrška ulasku naprednjaka "na mala vrata" u pokrajinsku vlast ne bi bila dobro dočekana kod ovih glasača.
Radosavljević ocenjuje da trzavice u odnosima tri partije predstavlja "obeležavanje tvrdih partijskih birača i opcija", s tim da, u tom "udaranju ispod stola" najveću zainteresovanu za očuvanje koalicije ima DS, jer Pajtiću, koji je postao lider opozicije na nacionalnom nivo, ne odgovora da ima destabilizaciju, ali i da će on ako se nastavi sa prepucavanjima, morati da izađe sa rigoroznijim stavovima.
Sve partije se finansiraju preko javnih preduzeća, neki primaju 4-5 plata
Komentarišući neposredni povod za ove konflikte, smenu kadra SVM Marte Takač sa mesta direktora u JP "Vojvodinašume", Radosavljević se pita da li je to bila smena, u svetlu komplikovanog sudskog procesa i uz mnogo detalja koji su pogodovali ovakvom razvoju situacije.
Odgovarajući na pitanje da li smo prvi put svedoci javnog priznanja da smo zatočenici "koalicione partokratije", on kaže da, za razliku od Nemačke, gde je u koalicionom sporazumu Angele Merkel stajala agenda za usvajanje zakona, koalicioni sporazumi u Srbiji isključivo se bave pitanjima koje javno preduzeće ide kojoj političkoj partiji na upravljanje.
"U našim koalicionim ugovorima piše kome šta ide, a svaki ugovor na republičkom nivou do sada je počinjao rečenicom da mora da se menja guverner Narodne banke. Vojvođanski slučaj je samo kopija onoga što se radi u republici od uspostavljanja višestranačja 1990. godine", ukazuje on.
Radosavljević objašnjava da se sve partije finansiraju preko javnih preduzeća, ustanova i institucija, te da se Srbija po tom pitanju ni malo ne razlikuje od drugih zemalja u tranziciji, a po nekim praksama, ni od razvijenih demokratija.
"To obično služi da se jedan deo partijske nomenklature situira, da zaradi, da se nekome zahvali, potkoži… to su vrlo lukrativna zanimanja, jer se imenovanjem na jednu funkciju stiče po 4-5 plata, čime se stvaraju ljudi koji su do koske vezani za partiju, to su oni branitelji vrednosti i zbog toga se vodi krvava borba, da se 'naš čovek' instalira na određeno mesto", ukazuje on.
Pozicija za dovođenje stotina saboraca
On dodaje da, pri tom, čelna funkcija u nekom velikom javnom preduzeću, poput onih koja se bave vodama, šumama, aerodromima i putevima, otvara poziciju za dovođenje stotina svojih saboraca, "koji sa sigurnim platama mnogo lakše mogu da rade za vas i da pričaju da je situacija bolja nego što jeste".
"Prošle godine, u junu i julu mesecu, republička vlada je, po rečima Kori Udovički, zaposlila 3.700 novih radnika. Da nije njih zaposlila, ne bi prosvetarima morali da skidaju 10 odsto sa plate. To su pravi partijski vojnici, koji su u stanju da jednog dana stanu na put nekim progresivnim stremljenjima, pa čak i da se na miran način usprotive promeni vlasti", ukazuje on.
Radosavljević navodi da je do 2005. godine, dok je on bio potpredsednik Izvršnog veća APV, u toj instituciji bilo zaposleno oko 700 ljudi, a da sada čuje da u pokrajinskim institucijama ima 1.500 ljudi.
On ukazuje da se do departizacije stiže kroz zakone, a da ćemo do zakona koji će zabraniti da javna preduzeća budu plenovi političkih partija stići uz pomoć Evropske unije, koja je jedan od gospodara političkog života u Srbiji, jer nam nameće teme koje mi ne bismo mogli.
Radosavljević ističe da suština zahteva za promenom vojvođanske vlasti nije ni legitimnost, ni legalnost, ni uspostavljanje biračke volje, nego to što Pokrajinska vlada još uvek kontroliše par stotina dobrih radnih mesta.
"Da ne misli ljudi da će nakon što dođe Igor Mirović, u Vojvodini procvetati investicije ili da će republika prebaciti neke novce… tih para nema. Nije suština promene vlasti da neko iz pokrajina na ličnom planu bude dobar sa nekim u Beogradu. Suština je da viša vlast poštuje nižu i obrnuto. Ova vlast, koje je dobila do sada najveću podršku od 1990. godine, ima mnogo veću obavezu da decentralizuje državu i donese zakone", kaže on.
"U rukama republičke vlade su i nož i pogača i nema veze da li će predsednik Pokrajinske vlade biti Pajtić ili Mirović", zaključuje on i dodaje da se čini da koalicioni partneri u pokrajini prave cirkus i sprovode predizborne aktivnosti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
