Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikalski flert sa radikalizmom
Većina građana Srbije bi se možda odrekla Evrope zarad Kosova, ali pogrešan je proračun radikala da bi to uradili zarad Ratka Mladića
Akcija lepljenja plakata sa imenom Ratka Mladića u Novom Beogradu, koju je Srpska radikalna stranka najavila za danas, a kojoj je juče posvećen i dobar deo rasprave u parlamentu, tumači se pre kao provokacija nove koalicije na vlasti nego kao izražavanje podrške haškom optuženiku koji se već 12 godina nalazi na međunarodnoj optužnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ratne zločine. Najnovije zaoštravanje radikalske retorike, kojoj je kao povod poslužilo privođenje odgovornih za lepljenje plakata sa Mladićevim imenom sredinom protekle nedelje, samo je nagoveštaj onoga na čemu će, kako predviđaju analitičari, radikali bazirati svoje buduće opoziciono delovanje. Današnja akcija pojedinačno najjače stranke u Srbiji trebalo bi da demonstrira snagu političke opcije čiji idejni tvorac Vojislav Šešelj već četvrtu godinu čeka suđenje pred sudom za ratne zločine u Hagu.
Kako "Politika" nezvanično saznaje, vlast nema nameru da reaguje na ovu provokaciju radikala, osim ako ne dođe do otvorenog nasilja, iako bi policija trebalo da privede sudiji za prekršaje sve koji bez dozvole lepe plakate, kao što su učinili i pre nekoliko dana. Vlast je, ovog puta, odlučila da radikale ostavi sudu javnosti.
A javnost bi, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković, ovoga puta trebalo da reaguje.
"Pred tom stihijom možda bi trebalo da prestanemo da se povlačimo da bismo pokazali da u Srbiji ima puno onih koji ne odobravaju takve stavove. To što rade radikali jeste zaoštravanje retorike, ali i promena temperamenta i ponašanja koje vuče na sukob. Njima je sada, posle svega što se događalo oko formiranja vlade, potrebna nova priča koja bi ih vratila u igru. Oni testiraju homogenost koalicije na vlasti i pokušavaju da poentiraju. Ukratko, vraćaju se u kampanju", objašnjava Stojiljković.
Radikali, koji su posle političkog manevra Vojislava Koštunice ne samo istisnuti iz podele vlasti, nego su čak iskorišćeni za formiranje nove vladajuće koalicije, sada nastoje da ojačaju svoje pozicije. To čine radikalizacijom javnih nastupa i demonstracijom moći. Sociolog Jovo Bakić misli da su dovoljno moćni da mogu da "prave probleme", što će i činiti narednih godina.
"Provokacijom žele da pokažu svoju snagu i da poruče proevropskim strankama da im one ne mogu ništa. Oni će koristiti svaku situaciju da dovedu vlast u škripac", kaže Bakić.
Radikalskoj popularnosti, na šta upućuju i brojna istraživanja javnog mnjenja, na ruku ide svaka nepromišljenost zapada u vidu oštrih izjava ili pretnji Srbiji. Radikalizacija prema Srbiji radikalizuje Srbiju. Ovu činjenicu radikali koriste u političkoj borbi. Manipulacija nacionalnim osećanjima i opštim osećanjem poniženosti, usled dugogodišnjih pritisaka i ucena, plodno je tle za svaku vrstu radikalizacije.
"Svoju retoriku radikali zaoštravaju i ublažavaju zavisno od ciljeva koje imaju. Što su bliže vlasti oni su, kako smo videli, umiveniji, što su dalje od nje, ili ona od njih, oni svoju retoriku zaoštravaju. Tako i sada", objašnjava Bakić.
Taktiku "umivanja radikalizma" srpskim radikalima je svojevremeno, prilikom posete Beogradu, preporučio i nekrunisani kralj evropskih nacionalista Žan Mari Lepen. Još od 1998. godine Lepen zastupa stav da radikalne snage u Evropi treba da "krote svoju retoriku" a prilikom susreta sa srpskim radikalima rekao im je da, iako su "dobri", treba da budu "civilizovaniji". Oni su taj savet poslušali više puta do sada, obično onda kada su bili nadomak vlasti koje, uprkos sve boljim izbornim rezultatima, nikako da se domognu.
Analitičari, međutim, upozoravaju da jedna trećina Srbije ipak čvrsto podržava stavove radikala, pa i onaj da je Ratko Mladić junak. To je, ističe Bakić, društveni problem u prvom redu, pa tek onda politički. Tome su dobrim delom doprinele i proevropski orijentisane stranke koje za proteklih sedam godina nisu uspele da poboljšaju život u Srbiji. Ovim tvrdnjama u prilog idu i istraživanja javnog mnjenja, koja pokazuju da radikale najvećim delom podržavaju ljudi iz nižih socijalnih slojeva, siromašni i manje obrazovani.
"Nezadovoljstvo i gubitak samopoštovanja kao posledica svega što nam se događalo proteklih godina &leči' se identifikacijom sa nekakvim kvazijunacima, kao što je Arkan, ili pravim junacima kao što je Novak Đoković, na primer. Time radikali manipulišu", dodaje ovaj sociolog.
U manipulaciji tim osećanjima, ističe naš sagovornik, treba tražiti i opravdanje za reakciju javnosti u ovakvim slučajevima. Front koji se u Srbiji stvara svaki put kada se radikali opasno približe polugama vlasti, ili pragu koji bi njihovoj popularnosti dao neki viši smisao od opozicionog delovanja, nije, smatra Bakić, gaženje principa demokratije.
"Osuda radikala nije nedemokratski čin, jer demokratija podrazumeva poštovanje prava drugih ljudi. Radikali će morati da se suoče sa činjenicom da žive usred Evrope i da promovišu nedemokratske stavove", kaže on.
Radikali, međutim, za sada flertuju i sa Evropom, i sa nacionalizmom koji se graniči sa šovinizmom. Svaka jasnija i eksplicitnija politika glasače bi mogla da gurne u suprotni tabor. Jer, činjenica je da istraživanja pokazuju kako 70 odsto Srbije želi da uđe u Evropsku uniju. Radikali eksploatišu strah građana da će Brisel jednog dana Srbe staviti pred holbrukovski izbor: Kosovo ili Evropa. Ista statistička istraživanja, naime, pokazuju da bi se u tom slučaju daleko manji broj građana Srbije odlučio za Evropu. To je karta na koju radikali sada igraju.
Ovog puta su se možda preračunali. Većina građana Srbije više se ne može pridobiti za ideju da je Ratko Mladić iz Srebrenice izašao kao junak.
Dragana Matović
--------------------------------------------------------------------------
Protest "Familije srpskih navijača"
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da će se danas sa početkom u 18.00 časova na Novom Beogradu održati protestni skup u organizaciji "Familije srpskih navijača", u znak podrške aktivistima organizacije "1389" i da će policija snimati i fotografisati učesnike ovog događaja.
U saopštenju se precizira da će se skup održati u Bulevaru AVNOJ-a br. 64, ispred zgrade Televizije B92. "U skladu sa članom 69. st. 3. 3akona o policiji, policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova snimaće video-kamerama i fotografisati učesnike ovog događaja, jer postoji opasnost da prilikom održavanja javnih skupova može doći do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine", navodi se u saopštenju.
Fonet
[objavljeno: 26.05.2007.]
