Izvor: Politika, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Radikalno pomeranje" srpskog javnog mnjenja
Danijel Frid, pomoćnik državnog sekretara SAD dao je intervju zameniku glavnog urednika internet publikacije uticajne američke nevladine organizacije Savet za spoljnopolitičke odnose u kome je istakao važnost jedne kolumne u "Politici"
Izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari predložio je plan kojim se srpskoj pokrajini Kosovo omogućava nezavisnost u fazama. Izvestan broj zapadnih političara se nada da će tako biti razrešen i poslednji problem bezbednosti na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Balkanu. Vodeći srpski zvaničnici osudili su ovaj plan, ali još nisu odlučili ništa u vezi s taktikom pregovaranja, jer se nalaze u fazi formiranja nove vlade.
Pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid, visoki zvaničnik odgovoran za američku politiku u ovom regionu, ocenjuje da je bez obzira na zvanične proteste došlo do "radikalnog pomeranja" srpskog javnog mnjenja u odnosu na Ahtisarijev plan za status Kosova i poziva Beograd da iskoristi poziv UN na pregovore o statusu Kosova, koji će biti održani ovog meseca, pre nego što to stigne do Saveta bezbednosti UN. Bez uključenja Beograda, smatra Frid, "Srbija egzistira u nekoj vrsti spoljašnje orbite u sumornoj izolaciji, a to niko ne želi".
Plan UN za Kosovo izazvao je snažnu reakciju u Srbiji. Traže još vremena da ga razmotre, dok ne formiraju novu vladu. Međutim, imajući u vidu trenutnu situaciju u Srbiji, kako je to moguće?
– Drago mi je da mogu da vam kažem da su vaše informacije malo bajate. Reakcija srpske štampe nije jednoglasno neprijateljska. Upućujem vas na fascinantan tekst koji se juče pojavio u "Politici" (kolumna spoljnopolitičkog novinara Boška Jakšića), glavnom dnevnom listu. U stvari, reč je o vodećim srpskim dnevnim novinama – još od pre Prvog svetskog rata – koje kažu "vreme je da se pridružimo Evropi i prebolimo Kosovo". Jutros su reakcije na ovaj tekst bile različite; drugim rečima, ne jednoglasno neprijateljske. Ono što hoću da kažem jeste da se mišljenje javnosti u Srbiji radikalno menja. Očigledno je da je podeljeno. Međutim, mnogi, uključujući i one koji se sa tim ne slažu, pretpostavljaju da je srpsko mišljenje ono koje se poklapa sa željom radikala – odnosno, ekstremnih nacionalista – što nije slučaj.
Ipak, mnogi reaguju na izjavu odlazećeg premijera Vojislava Koštunice o tome da treba prekinuti odnose sa zemljama koje budu priznale nezavisno Kosovo.
– Da, to je rekao. Isto tako je prošle nedelje izjavio da uopšte nemaju nameru da razgovaraju sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem dok ne bude formirana nova vlada. Danas su, međutim, očigledno rekli nešto drugo i nagovestili da imaju nešto drugačiji pristup i da će im parlament, onda kada bude konstituisan, možda dati mandat da pregovaraju. Stoga je ovo prilično drugačiji stav od onoga sa kojim smo bili suočeni pre nekoliko dana i pri tome uliva mnogo više nade. Ali, da li to znači da znamo kakav je konačan stav Srbije u odnosu na procedure ili konačan ishod? Ne znamo. Pogrešno je, međutim, navoditi stavove Srbije i očekivati da se neće promeniti. Oni su se već promenili i to značajno za samo nekoliko dana.
Pomenuli ste kosovske Srbe i srpsku zajednicu. Kad se imaju u vidu mere zaštite koje ste istakli, šta oni još mogu postaviti kao obavezu ukoliko dođe do realizacije plana, na primer, o odvajanju severa?
– Mi ne podržavamo odvajanje, a Kontakt grupa, u kojoj su Sjedinjene Države, Evropska unija, Nemačka, Britanija, Francuska, Italija i Rusija, odbacili su mogućnost odvajanja, jer to nije dobra ideja. Jasno nam je da ona privlači mnoge Srbe koji žive severno od Ibra, ali je odvajanje loša ideja. Naravno da smo prihvatili stanovište da je nacionalistički plan za Kosovo, bez obzira na to o kom nacionalizmu je reč, takođe neprihvatljiv. Možda će biti nagoveštaja da Srbi žele da organizuju opštine, obezbeđenje, a od njih zavisi da li će se uključiti u ovaj proces. Ahtisari već godinu dana pokušava da ih uključi, ali nije uspeo. Ali ni u ovoj krajnjoj fazi, sa zadovoljstvom mogu da kažem, nije kasno da to učine. Nadamo se da će Srbija i kosovski Srbi sesti da se dogovore. Nadam se da će Srbija dozvoliti kosovskim Srbima da se uključe, što je do sada bio problem. Kosovski Albanci su već izrazili spremnost i želju da razgovaraju sa Ahtisarijem.
Da li vas zabrinjava, kad govorite u ime SAD, postojanje mogućnosti da Rusija blokira ovaj proces u Savetu bezbednosti UN?
– Mislim da je u interesu svih nas, pa i Rusije, da se za Balkan nađe mirno i održivo rešenje. Nikome nije u interesu da prouzrokuje nestabilnost. Nadam se da će Rusija postupiti tako da bude omogućeno ostvarenje sporazuma koji će poštovati i štititi srpsko stanovništvo – što je od kritičnog značaja i za šta moraju da postoje jake garancije – ali i interese i konačnu želju 95 odsto stanovništva etničkih Albanaca. Mislim da o ovome treba da razgovaramo sa Rusima. Oni mogu da igraju veoma konstruktivnu ulogu, a njihovi stručnjaci za Balkan veoma su iskusni i dobro obavešteni ljudi.
Rusija je prošle godine istakla da bi nezavisnost Kosova mogla da predstavlja presedan za otcepljene regione kao što su oni u Gruziji, Abhaziji i tako dalje. Da li ima mesta zabrinutosti da bi moglo da dođe do stvaranja ovakvog presedana?
– Separatisti bi ovo mogli da nazovu presedanom, ali separatisti već dugo postoje. Činjenica je da Kosovo uopšte ne predstavlja presedan za druge konflikte. Ono to nije. S Kosovom je jedinstvena situacija, jer je NATO bio primoran da interveniše da bi zaustavio, a zatim sprečio etničko čišćenje. Savet bezbednosti je odlučio da Kosovom upravljaju Ujedinjene nacije, a ne Srbija. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN takođe se navodi da će konačni status Kosova biti predmet pregovora. Ovi uslovi ne odnose se na jedan konflikt koji se obično iznosi u ovakvom kontekstu. Ne može se primeniti na Abhaziju ili Južnu Osetiju, niti na Pridnjestrovlje. Ne odnosi se na Čečeniju, niti na bilo koji separatistički konflikt u Evropi.
Zašto je važno da se sada nađe rešenje?
– Zaključili smo, i to na teži način, da rat na Balkanu nije bio nešto što smo mogli da ignorišemo. Počeli smo 1991. i 1992. kada se Jugoslavija raspala. Zaključili smo da zbog bezbednosti u Evropi moramo da se uključimo i stabilizujemo situaciju u bivšoj Jugoslaviji, tako što ćemo prvo da pomognemo da se okonča rat u Bosni. Tu je Ričard Holbruk (bivši specijalni izaslanik SAD) odigrao značajnu ulogu vrednu pohvale došavši do rešenja u Dejtonu. Godine 1999. Madlen Olbrajt je povela NATO, a saveznici NATO-a doprineli su u kampanji koja je isterala razbojničku vojsku bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića sa Kosova. Činjenica je da je bezbednost Evrope važna za bezbednost Amerike. To nije teorija. To se potvrdilo u praksi.
Znači da Balkan i dalje može da bude "nezaštićeno mesto"?
– A, metafore. Sami odlučite. Ako problem Kosova bude rešen, biće rešeno poslednje nerešeno čitanje evropske bezbednosti. Onda Balkan može da postane neka vrsta nove centralne Evrope; to jest, oblast koja se brzo približava i naginje Evropi. Srbiji je potrebna evropska budućnost. U protivnom, Srbija egzistira u nekoj vrsti spoljašnje orbite u sumornoj izolaciji, a to niko ne želi. Narod Srbije zaslužuje evropsku budućnost. A da bi to postigli, Kosovo mora da bude rešeno. Zato, ako ove godine možemo da rešimo Kosovo, ceo Balkan može da krene prema Evropi, a mi ćemo imati rešen veliki problem ratova u čitavom dvadesetom veku i pretnje od ratova u dvadeset prvom. To je važno. Evropa i Sjedinjene Države odlučne su da to završe na način koji će biti u skladu sa našim bezbednosnim interesima i našim vrednostima, a imamo mogućnost da to i uradimo.
Da se vratimo na vašu prvobitnu napomenu. Ohrabreni ste što vidite znake da Srbi shvataju da je u njihovom interesu da usvoje ovo ili prihvate ono što ima konačno značenje evroatlantskih integracija?
– Ne želim da preuveličavam srpsku spremnost da se ozbiljno uključi. Moja poenta je na tome da sada razgovaraju o tome kakav stav treba da zauzmu. Posle dugog vremena, godinu i više, negiranja i odbijanja da se uključe, sada o tome razgovaraju. Mislim da mudri Srbi shvataju da nacionalizam Srbiji nije doneo ništa osim propasti i bede. I sada ponovo gledaju u tu jamu i slušaju iste umorne glasove nacionalizma koji iznose iste zamorne argumente. Ali bar neki Srbi to odbacuju. Već sam rekao da je nacionalizam kao jeftino piće. Od njega se čovek prvo napije, onda oslepi, a zatim umre. Mislim da su Srbi postali svesni te opasnosti ili bar neki od njih. Oni zaslužuju bolju budućnost. Živeo sam u Srbiji tri godine. Volim Srbe. Želim da pronađu evropsku budućnost. Oni zaslužuju evropsku budućnost. Ali, od njih zavisi, ne od nas.
Robert Meknehon
[objavljeno: 08.02.2007.]
