Izvor: Politika, 04.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikalno cepanje
Skupštinska bruka i sramota u kojoj učestvuju i šešeljevci i nikolićevci ipak će naneti više štete prvima
Psovke, kletve, tuče, polivanje vodom, čupanje mikrofona, pljuvanje u lice i šamaranje pred prolaznicima, deo je radikalskog skupštinskog arsenala koji opstaje uprkos tome što rad parlamenta plaćaju građani i što poslanici imaju sve lošiji ugled čemu su najviše doprineli članovi Srpske radikalne stranke. Prema septembarskom istraživanju „Strateškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << marketinga” polovina građana ima negativno mišljenje o skupštini, a samo 15 odsto misli da ona dobro radi. Zato ipak čudi što su stari i novi radikali rešili da se javno razvedu uz vađenje zlatnih zuba.
Milan Nikolić, politički analitičar, kaže da se Šešeljevo krilo radikala ponaša loše u Skupštini Srbije, i da će obrazovaniji radikali odlaziti kod Tomislava Nikolića u novu stranku koja će ovog meseca imati osnivačku skupštinu. „Manje pismeni, manje fleksibilni i stariji ostaće u Srpskoj radikalnoj stranci, i njima ne smeta ovakvo ponašanje. Ni njihovim biračima ovo neće smetati. Ali, radi se o meri. Dosta je prostota i zasmetaće im ako se ovako nastavi.”
Milan Nikolić kaže da je preterao i Tomislav Nikolić i da mu nije bila potrebna priča o ljubavnicama. „Trebalo je da se održi na visini, jer on dobija i sve što SRS radi njemu povećava broj pristalica zato što kvalitetniji ljudi sigurno ne mogu biti zadovoljni ovakvim ponašanjem radikala.”
Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da će javno mnjenje, racionalan i informisan deo koji je većina, kritički prihvatati ovakav način rada parlamenta. „Zbog mitingaške atmosfere ne mogu se doneti antikorupcijski zakoni. To je set zakona koji Evropskoj uniji treba da daju do znanja da smo deblokirali institucije i da intenziviramo reformistički kurs. Na osnovu toga treba da dobijemo 600 miliona evra od EU.”
Komšić kaže da će deo u stranci koji je nastrojen proevropski (po jednom istraživanju 39 odsto pristalica radikala je za ulazak Srbije u EU) i racionalniji deo pristalica SRS-a ovakvo ponašanje doživeti kao vrstu politikantske galame koja je u stvari opstrukcija parlamenta. „Ova politička taktika, a možda i strategija što ćemo tek videti, možda će odvući Šešeljeve radikala ka ekstremizmu i učiniti ih antisistemskom strankom. Kada se sa time suoče i njihove pristalice možda neće glasati za njih nego za novu stranku Tomislava Nikolića, koji je za normalizaciju Srbije. Ali poznato je da naši birači glasaju za lidere a tek posle za ideje, pa ćemo videti.”
Ipak, njegova je procena da će Dragan Todorović, predsednik Poslaničkog kluba SRS u Skupštini Srbije, teško zadržati i polovinu birača sa ovim vidom opstrukcije i primitivizma. Komšić misli da se samo lumpenproletarijat može radovati nasilju u političkom životu. „To je deset do dvadeset odsto nezaposlenih, frustriranih i neprilagođenih matricama političke kulture. Oni mogu da podrže političku batinu i pljuvačinu.”
Ovaj sociolog politike podseća da se partije obično nisu krunile kada je dolazilo do preloma, da su birači ostajali uz stranku i da nisu odlazili za otpadnicima, ali da SRS sa ovakvim tipom politike, daje šansu onima koji su zbunjeni da biraju i to između ljudi u istom dvorištu.
Branko Radun, politički analitičar, kaže da SRS nema mnogo manevarskog prostora u medijima i da zato govore u parlamentu. On kaže da je Nikolićevo krilo dobijalo više prostora u medijima. „Razumljivo je zato što SRS koristi Skupštinu, ali ako to potraje biće kontraproduktivno. Biće teško i za Tomislava Nikolića jer se stalno pominje u negativnom kontekstu. Ni priča oko mandata nije jasna ali je važno kako će to narod percipirati – da li je ovo sada realno stanje ili ne.”
Radunu nije jasno zašto Tomislav Nikolić ima medije na svojoj strani, zašto se njemu daje više prostora. U tome je sigurno prednost „naprednjaka”. Međutim, ni to ne mora da donese birače Nikoliću jer „ovo što se događa u Skupštini štetno je i za jednu i za drugu stranu. SRS ide sa rizikom gubitka i emocionalno i racionalno, ali svakako hoće da nanesu štetu Nikoliću. Cilj im je da ga ugroze”, kaže Radun.
„Birače radikala, barem neke od njih ovo malo nervira, ali ih zanima koja je od dve strane u pravu. Od toga ko je pravedan, i ko ima pravo na mandate zavisiće ko je dobio a ko izgubio. Ali, to još ne znači da će birači glasati za ono krilo koje je u pravu ali je i gubitnik. To će biti početak njihovog pozicioniranja. I ostala javnost, ona koja ne glasa za radikale, slično gleda. Jer, kod nas nije važno da li će se zakoni doneti za dva-tri dana ili za dve-tri nedelje ili kasnije. Važnije je u ovom sporu kako će građani shvatiti ko je tu pošten a ko manje pošten. A i do toga se dolazi više emotivno”, kaže Radun.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 05/10/2008.]
