Izvor: Blic, 05.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikali nisu nikog pobedili
Radikali nisu nikog pobedili
Odlučio sam da se kandidujem za predsednika Srbije, jer želim da Srbija bude evropska i demokratska država. Ne smemo dozvoliti izbor radikalskog predsednika Srbije. Moramo da odbranimo demokratske vrednosti ovog društva i da zaštitimo ono što smo ostvarili 5. oktobra. U slučaju da pobedi radikalski kandidat ili kandidat SPS, Srbija bi bila izolovana i ne bi mogla da reši nijedan svoj problem - rekao je u intervjuu za 'Blic' lider DS Boris Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objašnjavajući zbog čega je odlučio da se kandiduje za predsednika Srbije.
Da li očekujete podršku stranaka koje čine Vladu?
- Ja sam kandidat DS. Nisam tražio njihovu podršku, a ona je dobrodošla samo od onih stranaka koje se zalažu za vrednosti evropske Srbije. Razumljivo je da ne očekujem podršku SRS i SPS, a što se tiče demokratskih stranaka u Vladi, na njima je da se izjasne. Njihovo je legitimno pravo da mi daju ili ne daju podršku za predsednika. Očekujete li da bi Vlada mogla da se podeli i da neke stranke podrže vas, a neke eventualnog kandidata Vlade?
- Čuo sam da G17 plus razmišlja da podrži kandidata Vlade. Ali nije na meni da o tome govorim. Svako će sada pokazati svoju političku orijentaciju. Da li će predsednik Srbije biti izabran u prvom krugu ili očekujete da se to pitanje razreši u drugom krugu izbora?
- Videćemo da li će stranke koje čine Vladu imati svog kandidata. Ja verujem da hoće i mislim da to neće biti niko od njihovih političkih lidera, već nestranačka ličnost. Ako Vlada bude imala svog kandidata, verovatno će doći do drugog kruga izbora. A ukoliko u drugi krug prođe jedan od kandidata demokratskog bloka, ako kojim slučajem to ne budem bio ja, DS će dati podršku onome kandidatu koji će se suprotstaviti radikalskom i socijalističkom kandidatu.
Da li su uopšte vođeni razgovori o tome da vi budete zajednički kandidat celokupnog demokratskog bloka?
- Da. Vodio sam razgovore sa Miroljubom Labusom i Vojislavom Koštunicom i nijednog trenutka u tim razgovorima ja nisam figurirao kao potencijalni zajednički kandidat celog demokratskog bloka. Vođeni su razgovori o nastupu na izborima i mogućnosti da demokratski blok ima jednog kandidata. Labus je rekao da ne želi da se kandiduje, očekujući da ćemo Koštunica i ja naći rešenje. Koštunica je rekao da ni on ne želi da se kandiduje i da smatra da demokratski blok treba da ima dva kandidata. Posle su korigovali stav i rekli da treba da ima jednog kandidata, ali da to ne bude niko od lidera stranaka. Ja se sa tim nisam složio, jer je to neodgovorno. Smatram da bismo takvim rešenjem otvorili put pobedi Srpske radikalne stranke. Ne može se u ovu političku utakmicu protiv lidera drugih stranaka poslati neko iz NVO ili univerzitetskog sektora. Ovo je oštra politička borba koja zahteva veliko iskustvo i profilisanu političku poziciju u javnom mnjenju. Na čemu temeljite optimizam da možete da pobedite Nikolića, naročito ako ne budete imali podršku celog demokratskog bloka?
- Pre svega, radikali nikoga nikada nisu pobedili. Oni i socijalisti su politička manjina u Srbiji. Atmosfera koja se pravi da oni bez problema mogu da pobede je potpuno nerealistična. Nikolić nema onoliko glasova koliko se misli. To što su radikali pojednačno bili prvi na parlamentarnim izborima, drugo je pitanje. Taj defetistički duh izmenićemo u kampanji. Očekujete li podršku stranaka bivšeg DOS?
- Očekujem podršku svih onih koji se zalažu za evropske vrednosti i Srbiju kao modernu državu. Tu ne spadaju samo stranke, već i pojednici, NVO i neke druge institucije.
Funkcija predsednika Srbije je vrlo važna, jer on predstavlja zemlju u međunarodnim institucijama. On mora da koncipira osnovna pitanja odbrane kao član VSO i mora da komunicira i sa međunarodnim odbrambenim institucijama. Po Ustavu, predsednik kontroliše zakonitost rada parlamenta i predstavlja svojevrstan kontrabalans radu Vlade. Ali postoji mogućnost da se promeni Ustav i da se ovlašćenja predsednika bitno smanje.
- Ukoliko bi se promenile nadležnosti predsednika tokom izborne kampanje, to bi bio politički skandal. Nemoguće je raspisati izbore pod jednim okolnostima, a onda menjati pravila. Postoji li mogućnost da DS uđe u rekonstruisanu Vladu?
- Sada ništa ne vodi u tom pravcu. Rekao sam da će za tri meseca od formiranja vlade Srbija imati jednu potpuno drugačiju sliku i to se već vidi. Doneti su zakoni koji dovode u pitanje kredibilitet naše zemlje u svetu i sa kojima se ni naši građani ne slažu. Zakon o finansiranju Slobodana Miloševića i njegove 'siromašne' porodice, zatim ideja o ukidanju specijalnih sudova pred kojima se sudi za ubistvo Zorana Đinđića su vrhunski skandal. Vlast u Srbiji je potpuno dezorijentisana. S druge strane, mi želimo da im damo jedan razuman period da se dokažu. Ali, kada prođe sto dana Vlade, nećemo imati milosti. A da li će ikada biti rekonstrukcija Vlade? Ja ne želim da porušim mostove saradnje, ali ovako koncipirana Vlada nas udaljava od ulaska u nju. Mi ne možemo ući na mesta koja se za nas oslobađaju. Vlada u koju bi u nekoj budućnosti mogao ući DS morala bi biti sasvim nova vlada sa jasnom reformskom orijentacijom, vlada koja nas približava, a ne udaljava od evropskih institucija. Da li ćete podneti ostavku na mesto ministra odbrane i zbog čega to do sada niste uradili?
- Da sam kojim slučajem podneo ostavku, što mi je bila namera pre kosovske krize, osećao bih se veoma krivim. Sa razvojem kosovske krize, država se suočava sa ogromnim bezbednosnim problemom i moja ostavka ovog trenutka bila bi bekstvo od odgovornosti. Ne pretendujem da večno budem ministar odbrane, niti da nekome zauzimam poziciju, ali istovremeno ne mogu da se ponašam neodgovorno. Sproveli smo jednu izuzetno snažnu inicijativu kroz diplomatske aktivnosti Ministarstva odbrane da se promeni politički stav prema Srbima na Kosmetu, da se Albanci apostrofiraju kao krivci, a Srbi kao žrtve i da se odnos prema Srbiji dramatično izmeni. Ta akcija je u toku i dok ona ne bude završena neću podneti ostavku. To bi bilo neodgovorno sa stanovišta odbrambenih interesa ove zemlje. Ako neko misli da bi to bilo dobro, neka pokrene inicijativu za moju smenu u Skupštini SCG. Ali ja svakako nemam nameru da dugo, ukoliko DS nije deo vladajućeg sistema u Srbiji, budem ministar. Šta naša zemlja konkretno radi na rešenju problema na Kosmetu i kada će Srbi u pokrajini osetiti poboljšanje prilika u kojima žive?
- Rezolucije koje su usvojene u Senatu, koje će narednih dana biti usvojene u Kongresu, SAD i koje prvi put u istoriji osuđuju etničko čišćenje Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosmetu, baš kao i paljenje crkava, ne samo danas, već od 1999. godine do sada, usvojene su zahvaljujući koordiniranoj akciji ministarstava odbrane i spoljnih poslova i naše ambasade u SAD u lobističkim strukturama u Vašingtonu, kao i uz veliku podršku naše dijaspore. Ogroman posao smo uradili poslednjih dana na obezbeđenju zaštite naših sunarodnika na Kosmetu i taj posao mora da se završi. Konkretne rezultate našeg rada Srbi u pokrajini su osetili drugog dana kosmetske krize, kada su američke snage ušle u Čaglavicu u okršaj sa albanskim teroristima. Tog trenutka se situacija izmenila u svim oblastima gde je bio Kfor. Dok je Unmik vodio akciju, Srbi su bežali iz svojih mesta. U Rezoluciji koju je usvojio Senat uspeli smo da izdejstvujemo da Unmik bude apostrofiran kao krivac za slom bezbednosnog sistema na Kosmetu. Može li se očekivati da SB UN usvoji novu rezoluciju o Kosmetu ili eventualno izmeni Rezoluciju 1244 i da li će međunarodna zajednica pristati na decentralizaciju pokrajine?
- Savet bezbednosti neće usvojiti ništa, ako to prethodno ne usvoje Kongres ili Senat. To se, naravno, ne događa samo od sebe, na tome se mora raditi, ali najveći deo posla je završen. Takođe, ukoliko Brisel nešto ne podrži, to ne može da usvoji SB. Rezolucija koja je usvojena u Senatu ostavlja prostor za decentralizaciju KiM. Promena Rezolucije 1244 teško da se može očekivati, ali nova rezolucija je moguća. A pretpostavke za nju su već usvojene Rezolucije u Senatu i one koje će biti usvojene u Kongresu. Prvi put u istoriji našeg naroda imamo naznake organizovanog rada na zaštiti naših nacionalnih interesa u Kongresu i Senatu. I to je učinjeno naporima Ministarstva odbrane, našeg ambasadora u Vašingtonu i jednog tima koji je pre nekoliko meseci formiran, a koji stvara jednu snažnu lobističku strukturu. Ljiljana Begenišić
