Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikal sa osmehom
UPOZNAJ SVOG POSLANIKA
Tridesetogodišnji Nebojša Stefanović prvi put je postao poslanik u ovom sazivu srpskog parlamenta, mada je već deset godina vrlo angažovan član Srpske radikalne stranke. Stefanovića su mlade snage DS-a dočekale šalom: "Vidi čoveka, prijatan, odmeren, nasmejan, otkud u radikalima", a on je, uz smešak, uzvratio: "Slika i prilika pravog radikala!" On kaže da je SRS moderna stranka, koja neguje različitosti i u kojoj, svako na svoj način, brani stranačke ideje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da "narod to vidi, uprkos nastojanju pojedinih medija da nam stvore loš imidž".
Stefanović je rođen u Beogradu u novembru 1976. godine, otac mu je diplomirani ekonomista, majka administrativni radnik u Agenciji za lekove, ima mlađeg brata, koji "radi sa mamom". Kaže da njegovi nisu bili bogati. "Mi smo prosečna porodica, a roditelji su mene i brata vaspitavali da budemo relativno skromni, nikad nismo imali neke specifične prohteve, ali smo rasli u okruženju punom ljubavi i radosti".
Završio je Devetu beogradsku gimnaziju, pa potom Fakultet za poslovne studije na Megatrend univerzitetu. Po okončanju studija, radno iskustvo je sticao radeći u privatnim firmama različitih delatnosti – od onih koje su se bavile distribucijom računarske opreme do onih marketinških. Prvi novac je, ipak, zaradio kao student: "Prijateljima mojih roditelja bio je potreban administrativac u firmi, pa sam otišao da, kako su moji rekli, vidim kako izgleda zarađivati novac. Bio je super osećaj. Radio sam oko dva meseca i, mada to nije bio neki veliki novac, za mene je bio značajan. Roditelji su se smejali gledajući kako sam ponosan na svoju zaradu, veliki biznismen (smeh), koji je, posle došao kod njih po džeparac, jer sam platu brzo potrošio."
Prvi posao dobio je već sa dvadesetak godina, ali "to je bilo po ugovoru o delu, kao što je i većina mladih ljudi radila". "Nažalost, i danas je tako, teško je naći posao, a gazde vas ne prijavljuju, ne ide vam staž..." Stefanović kaže da nije želeo da se pomiri s takvim načinom života: "Ako niste nečim zadovoljni ne smete da ćutite i trpite, morate da se borite, da menjate stvari." To je, praktično, bio razlog da se uključi u politiku, a "odlučio sam se za SRS, jer me je privukla ta ideja i to što su se borili za građane i svoju državu". Kaže da je otišao u mesnu organizaciju na Novom Beogradu, počeo da radi, "primetili su taj moj rad, onda sam polako napredovao, pa sam stigao do posla u Generalnom sekretarijatu kod Aleksandra Vučića, posle sam postao zamenik generalnog sekretara, pa odbornik u Skupštini grada..."
Roditelji mu se nikada nisu bavili politikom, i "nisu bili, da tako kažem, srećni što sam ja izabrao taj put, jer su, kao i većina ljudi, doživljavali politiku kao nešto loše". Ali, ističe, sve zavisi od ljudi: "Ušao sam u politiku da nešto promenim i ni za šta na svetu ne bih menjao osmeh kojim su me nagradili ljudi kojima sam, u nekim situacijama, uspeo da pomognem." Roditeljima je, kaže, laknulo kad je diplomirao. I prijatelji, koji su "bili apolitični, začudili su se mom angažovanju, ali su uvek, kao i moj brat, bili uz mene, sada su i oni, ako ne članovi, a ono glasači SRS-a".
Kaže da politika dosta utiče na privatni život, pa ni mladim političarima i političarkama nije lako da nađu partnera. On je, kaže, imao sreću da upozna devojku koja mu odgovara i "kojoj, valjda, ja odgovaram – još me nije ostavila (smeh) ". Ona je, dodaje, student, a "ja je požurujem da završi fakultet, ona se, za sada, ne bavi politikom, ali ukoliko to poželi podržaću je, jer mislim da žene treba da imaju mnogo veću ulogu, pogotovo što su, u mnogim stvarima, bolje od muškaraca."
Stefanović kaže da se ranije dosta bavio sportom – trenirao je aikido i plivanje. "Sada nemam mnogo vremena za to, mada čim vidim da nisam u formi nađem vreme da odem u teretanu." Stefanović živi u iznajmljenom stanu od 30-ak kvadrata u Zemunu i najčešće izlazi u obližnje kafiće, najdraži mu je "Kontakt", a voli da prošeta Dunavskim kejom – "reka opušta, uz nju čovek najbolje sabere misli". Na odmor ne voli da ide, kaže, svuda mu, posle tri-četiri dana dosadi: "Ne mogu da sedim dokon i zato biram mesta iz kojih brzo mogu da stignem do Beograda, svima bih preporučio da putuju Srbijom, toliko toga ima da se vidi."
Nebojša Stefanović je i predsednik skupštinskog Odbora za trgovinu i turizam.
[objavljeno: ]
