Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Račak gurnut pod tepih
Događaj koji je poslužio kao povod za bombardovanje Srbije neće postojati na suđenju srpskom političkom i vojnom vrhu koje počinje danas u Hagu
Šestoricu bivših visokih državnih i vojnih funkcionera Srbije i Jugoslavije, kojima u Hagu počinje suđenje po optužnici za zločine na Kosovu 1999. godine, strana štampa već je proglasila "utešnom nagradom" za sud kome je Slobodan Milošević izmakao iz ruku ne osuđen. Grupa Miloševićevih saradnika, Milan Milutinović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić, samo četiri meseca posle smrti svog pretpostavljenog odgovaraće na optužbe za slične zločine za koje je bio optužen i Milošević. Sudije su odlučile da na suđenju neće biti reči o tri stavke iz optužnice, o zločinu u Padalištu, zatvoru Dubrava i događaju koji je poslužio kao direktan povod za bombardovanje Srbije, ubistvo 45 Albanaca u selu Račak 15. januara 1999. godine. Škotski sudija Ijen Bonomi je odluku da se na suđenju više ne raspravlja o Račku obrazložio "potrebom suda da smanji broj incidenata o kojima će tužioci izvoditi dokaze".
O Račku se, kako je rekao portparol Tribunala, Aleksandar Nikiforov dovoljno čulo tokom Miloševićevog suđenja. A oni koji su pratili Miloševićevo suđenje znaju da je njegova odbrana u slučaju Račak bila, na momente, frustrirajuća za tužilaštvo koje nije uspevalo da odgovori na očigledne nelogičnosti i nedoumice.
Bez zvanične optužnice Milošević je, izvodeći dokaze za tvrdnju da u Račku nisu stradali civili već borci OVK, ozbiljno dovodio u sumnju zvaničnu zapadnu verziju Račka. Francuski "Mond" je čak pisao da je zločin kojim je opravdan početak bombardovanja možda bio "malo presavršen", nešto poput izveštaja o iračkom oružju za masovno uništenje.
Vilijam Voker je posle Račka izjavio da su "nenaoružane Albance ubile srpske i jugoslovenske vojne snage" i da je reč o "masakru civila" ubijanih tako što su im srpske snage "pucale u potiljak", ali ništa slično nije uneto u zvaničnu optužnicu protiv Miloševića u kojoj je pisalo: "Na dan ili oko 15. januara 1999. godine, u ranim jutarnjim satima, selo Račak (opština Štimlje) napale su snage SRJ i Srbije. Posle granatiranja, snage SRJ i Srbije ušle su u selo tokom jutra i počele pretres kuća. Seljaci koji su pokušali da pobegnu od snaga SRJ i Srbije ubijani su po celom selu. Grupa od 25 muškaraca pokušala je da se skloni u jednu zgradu, ali su ih snage SRJ i Srbije otkrile. Pretučeni su i odvedeni u obližnje brdo, gde su ubijeni. Ukupno su snage SRJ i Srbije ubile oko 45 kosovskih Albanaca u Račku i oko njega". U aneksu optužnice navedena su imena žrtava, među kojima i jedan četrnaestogodišnji dečak i jedna žena.
Tužilaštvo se našlo u nevolji kada je Milošević dokazao da se imena 30 osoba ubijenih u Račku nalaze na spiskovima ilegalne OVK prema policijskim izveštajima iz 1998. godine. Zatim je profesor Slaviša Dobričanin, bivši šef prištinskog Instituta za patološku medicinu, posvedočio da u Račku žrtve nisu ubijane izbliza, već sa razdaljine od najmanje dva, a neke i do 50 metara. Milošević je u više navrata prilično uspešno ukazivao na nelogičnosti i nepodudaranje dokaza koje je iznosila tužba. On je u dokaznom postupku u slučaju Račak naterao tužilaštvo da se odrekne jednog od svojih svedoka u procesu protiv Fatmira Ljimaja. Najs je bio prinuđen da ruši kredibilitet srpskog policajca koji je svedočio protiv Ljimaja, i tako je verovatno doprineo kasnijoj blagoj sudskoj presudi Albanca.
Druga verzija
Ni pokušaji tužilaštva da povrate ravnotežu izgubljenu u slučaju Račak puštanjem u etar priče o snimcima telefonskih razgovora koji dokazuju komandnu odgovornost za zločine nisu uspeli. Naime, iako se više puta pominjalo da bi tužilaštvo trebalo da izvede svedoka Skota Bredoka da svedoči o razgovoru Nikole Šainovića i Sretena Lukića, u kome se, navodno njih dvojica dogovaraju da se zataška zločin u Račku, do toga nikada nije došlo. Informacija o ovom navodnom razgovoru je, pretpostavlja se, obaveštajnim kanalima puštena u javnost preko jednog američkog lista, ali tužilaštvo nikada nije pozvalo nijednog svedoka koji bi potvrdio ove optužbe niti se pozvalo na te razgovore.
Slučaj Račak za tužilaštvo Haškog tribunala jedna je od neprijatnijih epizoda. Milošević je, i po mišljenju nekih pravnih stručnjaka inače naklonjenih Tribunalu, na slučaju Račak uspeo da uzdrma navode optužnice. Za razliku od nekih mesta u optužnici koja je Milošević pokušavao da opovrgne dugim i zamornim političkim govorima u sudnici, incident u Račku je pravnički vešto iskoristio da pokaže da postoji i druga verzija događaja koja ozbiljno dovodi u pitanje delove optužnice.
Za srpske optuženike u Hagu sve ovo nije velika uteha. Glavne optužbe protiv njih odnose se na proterivanje albanskog stanovništva sa Kosova za vreme bombardovanja. A presuda o slučaju Račak ionako je doneta bez suđenja, onoga časa kada su avioni NATO poleteli iz baze u Avijanu ka Srbiji.
Dragana Matović
[objavljeno: 10.07.2006.]
