Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2012, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RUS štiti Ruse u Srbiji
29.08.2012. -
Osnivači Stranke Rusa Srbije nameravaju da brane interese ruske manjine. Zvanična skraćenica glasi RUS. Pre nekoliko dana ovu političku snagu registrovalo je Ministarstvo pravde zemlje.
Sada stranka na čijem čelu je Dragan Cvetković čeka zvanične podatke koliko ljudi je na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji napisalo reč „Rus“ u rubrici – nacionalnost. Zamenik predsednika Anatolij Stogov smatra da je Rusa u Srbiji desetine hiljada. U svakom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << slučaju, od 1850 potpisa sakupljenih u znak podrške novoj stranici, 1370 pripada upravo građanima ruskog porekla. Govori predsednik stranke Dragan Cvetković.
- Mi smo morali da dođemo do ovog cilja jer smo dugo razmišljali šta da radimo. Ukinut je ruski jezik u školama. Na primer, moja ćerka koja je išla u školu Maksim Gorki i učila je ruski, koji je ukinut, morala je da pređe na drugi jezik. A drugo, mi smo zapostavljeni. Nema nikog da se bavi našima koji su došli posle 1917. godine. Naš cilj je da brinemo o ljudima koji su poreklom Rusi, da se brinemo o njihovom standardu, jeziku, kulturi, obrazovanju, potrebama ....
Lider stranke i njegov zamenik imaju veoma različite priče. Majka Dragna Cvetkovića Nadežda Kornjijenko 1945. godine vratila se iz nemačkog zarobljeništva: ali u Srbiju, u SSSR joj je put bio zatovren. Tek 1986. godine pošlo joj je za rukom da prvi put poseti domovinu, grad Harkov. Još jedan zanimljiv detalj – njen brat bio je ranjen prilikom oslobađanja Beograda. Dragan Cvetković dobro razume ruski, a da bi govorio nedostaje mu prakse. Omiljeni pisac mu je Lav Tolstoj.
Zamenik predsednika Anatolij Stogov od ruskih pisaca daje prednost Ljermontovu, posebno poemi Mciri. Njegov otac je 1917. godine odbegao od boljševičke vlasti na Balkan, gde mu je život protekao sa usponima i padovima: nije bilo lako, na primer, posle isključenja Jugoslovenske Komunističke partije iz KomInformbiroa, zato što ništa nije smelo da se govori o Rusima.
- Tata mi je bio Rus i on je poreklom iz sela Doroševka, Nikolaevska oblast. Nikad nisam bio tamo, a voleo bih. On je završio poljoprivredni fakultet, bio je agronom. Ja imam dve ćerke, one su vezane za ruski narod i čule su od mene mnogo toga, ono što je moj otac znao. I one bi volele, kao sav mladi svet, da putuju, da dođu u Rusiju...
Rusi u višenacionalnoj Srbiji nisu zvanična manjina. Borba za ovaj status je takođe zadatak stranke, objašnjava Dragan Cvetković.
- Najmlađi, treba im objasniti, jer niko im do sada to nije objašnjavao - da li oni imaju pravo da se izjasne ili nemaju. Ako im budemo objasnili da ako su manjina, da nisu građani drugog reda, nego da je to njihovo pravo da se opredele za svoju drugu državu.
Za Stranku Rusa Srbije važna je ne toliko politička delatnost (nastupaćemo kao stranka, kada dođe vreme izbora, ističe predsednik), koliko kulturno-istorijska. Govori zamenik predsednika Anatolij Stogov.
- Naša je želja da se otvori kulturni centar u Sremskim Karlovcima. Dobio sam blagoslov od gospodina Vasilija Sremskog, da možemo ponuditi ruskoj državi i ruskim preduzećima da sudeluju u zakupu na 99 godina taj prostor od otprilike 3000 kvadratnih metara. Obavezno ćemo raditi sa ruskim emigrantima, bilo koje orijentacije - bilo da su oni „beli“ ili „crveni“, sa svima koji su nekad izbegli zbog revolucije i građanskog rata, pa i kasnije iz Sovjetskog Saveza.
U Sremskim Karlovcima treba da se pojavi centar koji će objediniti sve podatke o Rusima na Balkanu.
- Ako budemo našli sponzore, mi ćemo funkionisati tako. Već imamo doktora nauka, profesora, koji se bave prikupljanjem podataka. Taj centar će da obuhvati kompletno kulturu, ruski jezik i književnost. Mi želimo da budemo centar na Balkanu, jer smo prvi koji su osnovali partiju Rusa.
Takođe u planu srpskih Rusa je da organizuju školu za odrasle, da se sete ili nauče jezik, oni žele da se ruski vrati u srednje škole, jer pravo da uče na maternjem jeziku imaju sve zvanično priznate nacionalne manjine u Srbiji. Stranka Rusa Srbije takođe je zainteresovana da neke ulice Beograda ponovo dobiju stare nazive – na primer sovjetskog maršala Tolbuhina, Narodnog heroja Jugoslavije i oslobodioca prestonice. Član stranke može da bude svako ko poštuje njen program. U formatu stranke mnogo je lakše braniti svoje interese, nego na primer u formatu udruženja ili asocijacije, uveren je presednik Dragan Cvetković koji se u perspektivi nada da će dobiti podršku Jedinstvene Rusije.
Timofej Aleksejev,
Izvor: Golos Rossii
