Izvor: B92, 24.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RIK utvrdila ukupan broj birača od 6.525.660
Beograd -- Na predsedničkim izborima 8. decembra glasaće 6.525.660, što je za oko 30.000 manje nego na prethodnim neuspelim izborima. Ovu brojku u nedelju uveče je utvrdila Republička izborna komisija. Utvrđeno je i da će broj biračkih mesta biti 8.630. Članovi proširenog sastava komisije iz Demokratske stranke Srbije glasali su protiv odluke o broju birača. Oni su bili nezadovoljni što ministar za državnu upravu Rodoljub Šabić nije došao na sednicu da saopšti u kojoj meri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je realizovano obećanje da će birački spiskovi biti ažurirani i da će broj birača biti smanjem. Na te prigovore, odgovorila je sekretar Republičke izborne komisije Ljiljana Benać Šantić: "Šta je urađeno i koliko je urađeno, ali verujte, spisak birača da se u ovom momentu smanji - ne može. Ja samo mogu da navedem primere nekoliko opština gde se vrlo detaljno i pažljivo proveravalo zdravstveno stanje i uopšte život naših stanovnika preko 90 i preko 100 godina i mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da imamo veliki broj birača i biračica preko 90 i preko 100 godina", rekla je Benać Šantić.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić nije isključio da i njegova stranka podrži kandidaturu Vojislava Koštunice i pozove svoje članove da izađe na izbore. Za dogovor sa Demokratskom strankom Srbije dovoljno je pola sata. Potrebna je samo volja, rekao je Đinđić za Radio-televiziju Srbije: "Mi smo otvoreni za podršku ne podršku bez ikakvih uslova, ne podršku sa teškim uslovima, ali ipak uz određeni dogovor. Ako do toga ne dođe, sami će naši birači da ocene šta je najbolje za njih da učine", kazao je Đinđić.Iz Demokratske stranke Srbije za sada nema odgovora na ovu izjavu. Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin očekuje da će, pored redovnih glasača, Vojislava Koštunicu na izborima podržati i oni koji su na prethodnim glasali za Miroljuba Labusa, kao i svi koji u drugom kandidatu vide opasnost od povratka poraženih snaga na izborima 2000. godine. Maršićanin je izjavio da predsednički izbori predstavljaju nastavak borbe za uspostavljanje demokratije, pravne države i nastavak rada na sistemskim promenama. On je ocenio i da bi se neuspehom izbora Evropi uputila loša poruka: "I danas kao i prilikom prethodnih izbora u septembru, u Srbiji postoje političke snage i lideri koji žele da srbija ostane bez predsednika, kojima nije u interesu da se reši ova institucionalna kriza. Na ovim se izborima pojavljuju zapravo dva jasno suprotstavljena kandidata po političkim opcijama koje zastupaju, jedan koji je oličenje zalaganja za uspostavljanje demokratskog poretka i sa druge strane kandidata koji oličava prethodni režim", izjavio je Maršićanin.
.jpg)
