Izvor: B92, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Putin traži nastavak pregovora"
Njujork, Strazbur -- Vladimir Putin će u susretu sa Džordžom Bušom zahtevati nastavak pregovora o statusu Kosova, kaže savetnik ruskog predsednika.
"Naš cilj je da u Savetu bezbednosti UN iskoristimo šansu koja i dalje postoji da se obnove pregovori Beograda i Prištine, na izbalansiranoj osnovi, kako bi našli takav kompromis o statusu pokrajine, koji bi mogao biti odobren u Savetu bezbednosti UN i ne bi stvarao negativne presedane u rezličitim regionima sveta", naveo je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Putinov savetnik za međunarodnu politiku Sergej Prihodko.
On je kazao da se Moskva ne može složiti sa situacijom u kojoj "jednu zemlju kažnjavaju za greške prethodnog režima, rasparčavajući njenu teritoriju, uprkos njenim željama".
Prihodko je, međutim, odbio da komentariše mogućnost da Rusija upotrebi veto u Savetu bezbednosti UN ako joj tekst rezolucije o Kosovu ne bude odgovarao.
Narednih nekoliko dana u Savetu bezbednosti ne očekuju se aktivnosti oko Kosova, a kao glavni događaji u vezi sa rešavanjem kosovskog problema najavljuju se sastanak Džordža Buša i Vladimira Putina početkom jula, kao i početak predsedavanja Kine toj instituciji 1. jula.
Simić: Zbog istorije 1999, ne danas
Moskva je juče odbila najnoviji, četvrti predlog nacrta rezolucije o Kosovu, koji su juče SAD, Velika Britanija i Francuska predstavile u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Iako se u novom nacrtu navodi da je Kosovo "zbog istorije" specifičan slučaj, Moskva je odbacila predlog, uz objašnjenje da se i dalje protivi automatizmu po kojem bi Kosovo posle 120 dana pregovora dobilo nezavisnost.
Ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić za B92 kaže da bi taj argument možda imao smisla 1999, ali je neodrživ nakon demokratskih promena u Srbiji.
"Ono što je novina u ovim predlozima rezolucije jeste da se prihvata produžetak pregovora, ali se još od samita G8 insistira na automatizmu - da se, po njihovom završetku, ako ne dođe do napretka, donese odluka o povlačenju rezolucije 1244, a samim tim otvaranju puta proglašenju nezavisnosti Kosova", smatra Simić.
"Očigledno je, po mom mišljenju, da Zapad nije uspeo da nađe odgovor na pitanje presedana, koji bi se učinio sa nematanjem nezavisnosti jedne pokrajine, jednoj demokratskoj državi, koja u ovom trenutku nije samo član UN i drugih međunarodnih organizacija, nego i predsedava Savetom Evrope", kaže Simić.
"Bezuspešan pritisak"
Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost kaže za B92 da nacrt nove rezolucije predstavlja još jedan bezuspešan diplomatski pritisak na Moskvu.
Interesantan je podatak, kaže Reljić, da je Moskva u januaru prošle godine, u saopštenju posle sastanka Kontakt-grupe u Londonu, prihvatila stav da je Kosovo specifičan slučaj zbog represije u pokrajini za vreme Miloševićevog režima, da bi samo posle nekoliko nedelja povukla svoj potpis sa tog saopštenja.
Od tada su se stavovi zaoštrili, a sastanak Putin–Buš, koji počinje za dva dana, biće zapravo prva prava prilika da se postigne kompromis velikih sila o Kosovu.
Na sastanku sa Bušom, u američkoj državi Mejn, Putin će predstaviti i nove ideje Beograda, koje je nedavno u Sankt Peterburgu premijer Srbije Vojislav Koštunica predao ruskom predsedniku.
Tek posle sastanka u Mejnu, sa novim idejama Beograda će biti upoznata i javnost u Srbiji, rekao je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, još jednom izbegavajući da otkrije sadržinu tih ideja.
Komentari na belgijski predlog
U međuvremenu, jedan od predloga iz Evropske unije jeste da pregovori traju 120 dana, ali bez unapred utvrđenog ishoda.
Takav predlog belgijskog šefa diplomatije Karela De Guhta ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je kao pozitivan pomak.
"Dobro je što je ministar spoljnih poslova Belgije dao jedan takav nagoveštaj, jer Belgija, kao budući predsedavajući Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, može da utiče na tok pregovora", ocenio je Samardžić juče u Gračanici.
"Mislimo da ima prostora da ruska strana ubedi američku da se mora pristupiti na mnogo osetljiviji način toj stvari i da će posle toga biti otvoren jedan proces koji će biti normalan, ne tako predestiniran i predodređen kao 2005, u novembru, kada su odobreni pregovori srpske i albanske strane", kaže on.
"Prosto, imajući u vidu sve te ciljeve, mi smo sa ruskom stranom neprekidno u vezi. Deo tog procesa je i taj papir koji je dat ruskoj strani", objašnjava Samardžić, komentarišući dokument koji je nedavno zvanični Beograd dostavio Rusiji.
Samardžić je rekao i da, ukoliko predstojeći sastanak Džordža Buša i Vladimira Putina uspe, to znači da je dokument uspeo i da nije važno šta u njemu piše, a "ako ne uspe, još je manje važno šta u njemu piše".
Samardžić je naveo i da nikome, pa ni SAD-u ne odgovara blokada pregovaračkog procesa, kao ni preki i nagli potezi.
Kada je reč o trajanju pregovora, ministar Samardžić je ocenio da unapred određen četvoromesečni rok ne predstavlja dobru pregovaračku metodologiju, pošto pregovori takve vrste obuvataju velike probleme koji ne mogu biti rešeni za kratko vreme.
Samardžić je ponovio i da podela Kosova nije opcija Srbije, "pošto ima mnogo boljih rešenja od nje".
"Kad me pitate za podelu Kosova, ja odmah imam refleksno razmišljanje o podeli nekih drugih teritorija širom bivše Jugoslavije, tako da to nije nikakva ozbiljna opcija, bar ne na našoj strani", kaže Samardžić.
"To je javnom mnjenju jako zanimljiva tema i možda je to, apstraktno gledano, neko najbolje rešenje za Kosovo, ali teško bi se došlo do toga i teško bi se uveli neki objektivni kriterijumi", smatra on.
"To bi bila jedna laboratorijska situacija gde se sad Kosovo izdvaja iz konteksta", smatra Samardžić.
Jeremić: Nastavićemo dijalog
O stavovima SAD-a govorio je i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je u Strazburu rekao da ta zemlja ima potpuno suprotan stav od Srbije po pitanju rešenja statusa Kosova.
"To ne znači da nećemo nastaviti dijalog sa svim članicama Kontakt-grupe i Saveta bezbednosti", kaže on, navodeći da to uključuje i SAD.
"Sadašnja situacija se razmatra u Savetu bezbednosti i mi u ovom trenutku razgovaramo sa svim članicama Saveta bezbednosti jer smatramo da je bolje da sve odluke u procesu rešavanja statusa Kosova budu donete u organima Ujedinjenih nacija", rekao je Jeremić.
Jeremić je rekao i da bi nasilna promena granica Srbije i priznavanje nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti predstavljalo ozbiljnu pretnju za demokratski razvoj i bezbednost Srbije, regiona i Evrope.
Ministar Jeremić je ponovio i da su zahtevi Srbije zasnovani na Povelji Ujedinjenih nacija i Završnom aktu iz Helsinkija.
"Ko god odluči da ignoriše te temelje i međunarodno pravo i da prizna suvereni deo naše teritorije, u konkretnom slučaju južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu, u bilateralnom odnosu s tom zemljom moraćemo da razmotrimo da li ćemo biti ili ne u prilici da nastavimo kvalitet i nivo bilateralnih odnosa kao što je bio pre nekog takvog eventualnog akta", kaže on.
"Ne verujem da bi ijedna druga zemlja bila u prilici da reaguje na neki drugi način", kaže Jeremić.
.jpg)
