Izvor: Blic, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: Dijalogom do statusa Kosova
Iako se vodeće svetske sile još nisu složile oko donošenja nove rezolucije o statusu Kosova i Metohije, intenzivna diplomatska aktivnost pokazuje koliko je ova odluka važna za stabilnost na prostoru Balkana. O budućnosti Kosmeta danas su razgovarali predsednici Rusije i Austrije, Vladimir Putin i Hajnc Fišer, koji smatraju da se do rešenja može doći samo dogovorom Beograda i Prištine. Njihov stav podržava i češki predsednik Vaclav Klaus, koji je upozorio da rešenje ne sme da bude rezultat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << igre moćnika, odnosno SAD i Rusije. S druge strane, zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo kaže da ne veruje da nastavak pregovora može da približi dve strane.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas u Beču da budući status Kosova i Metohije mora da bude rešen dogovorom Beograda i Prištine, u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije.
"Naš stav se oslanja na međunarodne principe, kao što su princip teritorijalnog integriteta države i ranije rezolucije UN, pre svega Rezolucija 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije", istakao je Putin, posle razgovora sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom.
Ruski predsednik je rekao da je stav Rusije otvoren i jasan.
"Ako strane smatraju da treba menjati te principe, to je moguće, ali nikakvo rešenje ne sme da bude nametnuto, već mora uslediti dijalog i rešenje prihvatljivo za obe strane", naglasio je Putin.
Napominjući da se uspostavljeni principi moraju poštovati, Putin je izrazio nadu da će biti pronađeno zajedničko rešenje sa svim zainteresovanim stranama. Fišer je istakao da je budućem statusu Kosova posvećena velika pažnja u razgovoru sa Putinom. On je rekao da postoje razlike u viđenju kosovskog pitanja i da "za 20 minuta razgovora ne mogu biti rešeni problemi sa kojima se EU, UN, i druge organizacije bave dugo godina".
"Svi misle da je najbolje rešenje koje bi bilo dogovoreno i prihvatljivo za obe strane. Pitanje je, međutim, šta će uslediti ako se ne dođe do tog rešenja putem dogovora", upitao je austrijski predsednik.
Fišer je podvukao da je za Austriju zapadni Balkan veoma važan i da je zvanični Beč zainteresovan da taj region postane zona mira u kojem bi vladao prosperitet i ekonomski razvoj.
"Nerešeni problem Kosova je prepreka na tom putu i rana koja mora zaceliti", rekao je on, ocenjujući da je predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija "fer, izbalansiran i da ide u pravom smeru".
Austrijski predsednik je rekao da su mu poznati argumenti da je opasno da se usvoji rešenje na koje ne pristaju obe strane, ističući da je po ovom pitanju "lopta sada u dvorištu UN".
Dikarlo: Vreme za odluku o stutusu Kosova
SAD smatraju da je sada vreme za donošenje odluke o budućnosti Kosova i ne veruju da nastavak pregovora može da približi dve strane, izjavila je zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo.
"Naša namera je da se rezolucija (o Kosovu) usvoji u tekućem mandatu Saveta bezbednosti i imamo dosta široku podršku za plan (izaslanika UN Martija) Ahtisarija", izjavila je Dikarlova radiju Slobodna Evropa.
Dikarlova je rekla da je postignuto onoliko kompromisa koliko je to bilo moguće.
"Ne verujemo da nastavak pregovora može da približi dve strane i zato smatramo da je sada vreme da međunarodna zajednica deluje, da se nešto promeni", istakla je američka zvaničnica.
Ona je navela da članice Saveta bezbednosti UN uvažavaju Ahtisarijeve napore, njegovo nastojanje da se premoste razlike između dve strane, kao i to što sadašnji plan predviđa čitav niz zaštitnih mehanizama za srpsku manjinu na Kosovu. Dikarlova je takođe rekla da je nedavna poseta misije Saveta bezbednosti regionu bila od izuzetnog značaja zato što je to bila i šansa članovima misije da na licu mesta stvore svoje lične utiske o Kosovu.
"Većini članica postalo je jasno da je osnova Ahtisarijevog plana kao i onog što je pre dve godine zaključio izaslanik UN Kaj Ejde, a to je neodrživost onog što zovemo 'status quo'", ukazala je ona.
Povodom protivljenja Rusije usvajanju rezolucije zasnovane na Ahtisarijevom planu, Dikarlova je rekla da se razgovori SAD i Rusije nastavljaju i pored, kako je navela, "izvesnih razlika u stavovima", izrazivši nadu da će ipak biti postignut sporazum.
"Rusija deli naše mišljenje da je najvažnije postići mir i stabilnost u tom delu Balkana tako da zemlje iz regiona mogu da se priključe Evropi", dodala je američka zvaničnica.
Klaus: Status Kosova ne sme da bude igra moćnika
Češki predsednik Vaclav Klaus upozorio je danas da je sadašnji kosovski status kvo neodrživ ali da rešenje ne sme da bude rezultat igre moćnika, SAD i Rusije, već dogovora samih ljudi koji u regionu žive.
"Nešto mora da se desi, ali ja bih jako želeo da to bude za pregovaračkim stolom tamo, a ne za pregovaračkim stolom u Vašingtonu ili Moskvi", rekao je danas Klaus u intervjuu nacionalnom radiju.
Češki predsednik upozorio je povodom spora oko nezavisnosti Kosova da je vrlo komplikovano "stvarati dalju novu državu sa malim brojem stanovnika i sa granicama koje nisu istorijske, ali s druge strane status kvo je neodrživ". "Apsolutna nesreća bi bila kada bi o njima bez njih odlučivala jedna ili druga velika sila. Želeo bih da o tome mogu da odluče sami ljudi tamo, da se niko od nas ne meša i ne izgirava pametnog, ne savetuje im", rekao je Klaus.
On je podsetio da se svet u problem Kosova već umešao toliko da će mu biti "vrlo teško da se izvuče."
Klaus je upozorio da stvari ne stoje tako da su SAD za, a Rusija protiv nezavisnosti Kosova, već da je protiv nezavisnosti više zemalja, isto kao što je brojna i grupa onih koji zagovaraju nezavisnost te pokrajine.
Klaus je najavio da će Kosovo biti jedna od tema na predstojećem samitu 18 šefova država Srednje Evrope, od 24. do 26. maja u Brnu.
"Kao prvo, u Brnu će biti i predsednik Srbije koji je još uvek predsednik Kosova", naglasio je Klaus.
On je dodao da je, takođe, logično što će i o Kosovu biti reči, kada su u Brnu i predsednici susednih zemalja kojih se pitanje Kosova neposredno tiče", rekao je predsednik.
Prema rečima češkog predsednika, veće interesovanje pred samit vlada za raspravu u petak o problemima regiona, dakle i o Kosovu, nego završnog dana kada je na dnevnom redu budućnost Evropske unije.
Roan: Ne treba menjati preporuke Ahtisarija
Zamenik glavnog pregovarača za status Kosova Alber Roan izjavio je da preporuke Martija Ahtisarija ne treba da se menjaju, jer se na taj način kvari cela struktura paketa u kojem se kaže da je nadzirana nezavisnost jedino rešenje koje se može implementirati.
U intervjuu za "Koha ditore" Roan je rekao da se u Savetu bezbednosti, od kojeg očekuje da što pre donese odluku, o predlogu Ahtisarija ne može voditi rasprava.
On je kazao kako UNOSEK nema plan B u rešavanju statusa Kosova niti mogućnost povratka nazad.
"Dali smo predlog koji se zasniva na rezoluciji Saveta bezbednosti UN i verujemo da je nova rezolucija Saveta bezbednosti najbolji način da se dalje rešava ovaj problem", kazao je Roan.
On je izrazio nadu da će "Savet bezbednosti preuzeti na sebe odgovornosti koje mu pripadaju".
"Šta će se dogoditi ako se to ne desi ili bude kašnjenja to mi ne znamo i nije naš posao, jer smo mi naš posao završili", izjavio je zamenik glavnog pregovarača za status Kosova.
Odgovarajući na pitanje da li izostanak nove rezolucije Saveta bezbednosti onemogućuje uspostavljanje misije EU na Kosovu, Roan kaže da se ne isključuje mogucnost uspostavljanja buduće misije EU, kako je predviđeno planom Ahtisarija i ako se u Savetu bezbednosti UN ne donese nova rezolucija o Kosovu i ističe kako ovu ideju treba razraditi.
"Zemlje EU imaju pravo na suverenu odluku o tome. Sigurno je da je njihovo planiranje zasnovano na pozivu, odnosno rezoluciji Saveta bezbednosti, međutim ako se to ne desi biće mnogo teže da se uspostavi takva misija", ocenio je Roan.
On je dodao da, međutim, postoji još jedan aspekt, da će "ukoliko ne bude nove rezolucije Saveta bezbednosti, UNMIK ostati na Kosovu. EU ne može da zauzme mesto UNMIK-a dok je on ovde. To će zavisiti od mnogih drugih faktora i budućih kretanja".
