Izvor: Politika, 20.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pun kofer izazova
Prilika za spoticanja između budućih partnera u vlasti ima napretek – od kosovskog pitanja, preko haških problema, do privrednih tema
Kosovo će nesumnjivo biti problem broj 1 s kojim će se nova vlada suočiti na samom startu, a verovatno će se njime baviti kroz ceo mandat – pogotovo ako taj mandat ne bude pun četvorogodišnji. A poznavaoci političkih prilika u Srbiji skloni su da veruju da bi međunarodno rešenje za južnu pokrajinu budućoj vladi, ma ko je obrazovao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moglo drastično da skrati boravak u Nemanjinoj 11.
Marti Ahtisari najavio je obelodanjivanje svog predloga za rešenje statusa Kosova i Metohije za početak februara. Međutim, malo je verovatno da će do tog roka stranke uspeti da se dogovore oko toga ko će u vlast, a ko u opoziciju, pa bi upravo pomenuti čin međunarodnog pregovarača mogao bitno da odredi dalji tok pregovora o formiranju Vlade Srbije. Naravno, uvek postoji mogućnost da Ahtisari opet odloži objavljivanje svog plana za Kosmet, ali kako god da bude – ovo je pitanje na koje će buduća vlada, na ovaj ili onaj način, morati da odgovori. Ahtisarijev plan je, naime, samo predlog, koji će razmatrati najpre članice Kontakt grupe, pa onda i Savet bezbednosti UN, tako da će zvanični Beograd još imati prostora da deluje.
Ne treba isključiti ni mogućnost da stranke koje uđu u parlament ne uspeju da u ustavnom roku od tri meseca od dana konstituisanja skupštine postignu dogovor o formiranju vlade, što bi dovelo do novih izbora.
Ovaj februar bi lako mogao da bude mesec loših vesti za Srbiju. Ako se Međunarodni sud pravde u Hagu oglasi nadležnim za spor koji je pokrenula Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije (sada samostalnih država Srbije i Crne Gore) za navodni genocid, presuda će biti saopštena u februaru. Ako presuda bude nepovoljna po nas, BiH će imati pravo da traži nadoknadu štete, a to će, naravno, imati i političke konsekvence. To bi, naime, bilo prvi put u istoriji da neka zemlja bude osuđena za genocid. Vrlo je verovatno da u trenutku izricanja ove presude još nećemo znati ko će sesti u fotelju Vojislava Koštunice, odnosno, ko će sastavljati vladu, ali, ako se to i bude znalo – neće mnogo značiti. Presuda će biti konačna i Srbija će morati da se pomiri s pravdom koju joj razreže sud u Hagu.
Pored ovih problema, na koje više i ne može, ili ne može mnogo da utiče, nova vlada moraće da rešava jedan koji uglavnom samo od nje zavisi – saradnju sa Haškim tribunalom. Još šest haških optuženika je u bekstvu, ali kost u grlu je – general Ratko Mladić. Nova vlada će, preko nadležnih službi, morati da se potrudi da ga pronađe i uhapsi, ili da na neki način uveri glavnog tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte da čini sve da bi taj zadatak ispunila.
Ako to ne uradi – vrata Evropske unije mogla bi i dalje da ostanu zatvorena za Srbiju, iako sve druge pretpostavke za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ispunjavamo, ili možemo relativno lako da ispunimo. Pregovori su prekinuti početkom maja prošle godine i sve proevropske partije su u svojoj predizbornoj agendi za jednu od glavnih tačaka imale upravo što skoriji nastavak pregovora o SSP. Ovo utoliko pre što je šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom preuzela Nemačka, a naši najistaknutiji zagovornici evropskog puta Srbije ističu da nam je Nemačka u ovom poslu naklonjena, te da njeno predsedavanje ne bi smelo biti propušteno bilo zbog nemogućnosti formiranja vlade, bilo zbog nedovoljnih dokaza o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ustav više nije tema u političkim kampanjama, ali je zato doveo do nekoliko novih (doduše, ne tako velikih) problema – posle formiranja nove vlade red je da se razmišlja o raspisivanju izbora za predsednika Srbije, za Skupštinu Vojvodine i za lokalne organe vlasti.
Ustavni zakon za sprovođenje ustava nalaže da se ti izbori održe do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona koje je neophodno usvojiti pre određenih izbora. U slučaju pokrajinskih izbora reč je samo o zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije (za čije je usvajanje potrebna dvotrećinska većina u Skupštini Srbije), ali da bi se raspisali predsednički izbori potrebno je doneti zakone kojim se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
Za raspisivanje lokalnih izbora potrebno je usvojiti zakone kojim se uređuju teritorijalna organizacija, lokalna samouprava, lokalni izbori i položaj glavnog grada. Sada, neki od ovih zakona već su pripremljeni u nadležnim ministarstvima, ali pitanje je da li će ih nova vlada prihvatiti i brzo poslati u skupštinsku proceduru, dok drugi tek treba da se napišu. Prema mišljenju nekih pravnih stručnjaka, međutim, odredba o rokovima za pomenute izbore, iako laicima deluje sasvim precizna, ostavlja mogućnost za različita tumačenja i, naročito pošto nisu predviđene nikakve sankcije za probijanje roka i pošto zavise od dobre volje (čitaj: interesa) najjačih stranaka, sasvim je moguće da neki od pomenutih izbora (a možda i svi) ipak ne budu održani u 2007. godini.
U toku prvog zasedanja skupštine posle formiranja vlade moraju biti izabrani zaštitnik građana (koji je po zakonu trebalo da izabere još aktuelni skupštinski saziv), poverenik za informacije od javnog značaja, guverner Narodne banke i organi Državne revizorske institucije. Sve su to, dakle, prilike za nova pogađanja među strankama pobednicama ovih izbora.
I ambasadorska mesta biće prilika za odmeravanje snaga i spoticanja među budućim koalicionim partnerima. Upražnjena mesta posle odlaska crnogorskih kadrova pre više od pola godine još nisu popunjena, među njima i veoma važni diplomatski centri – Moskva, London, Rim, ali i susedna Podgorica.
Uz sva ova politička pitanja, nova vlada mora da se postara za nastavak, pre svega, privrednih reformi. Do kraja 2007. godine trebalo bi da se završi privatizacija preostalih više od 1.000 društvenih i javnih preduzeća (taj posao će zavisiti i od toga ko bude u vlasti), kao i da se obezbedi sprovođenje Nacionalnog investicionog plana (ukoliko oni koji nasleđuju posao Vojislava Koštunice i njegovog kabineta ne budu smatrali da sredstva opredeljena za NIP treba preusmeriti na druge potrebe).
Biljana Baković
[objavljeno: 20.01.2007.]
