Izvor: Politika, 13.Apr.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo glasanje Tamare Bibić
Tamara Bibić je tek izvadila ličnu kartu i ići će prvi put na biralište. „Želim da glasam zato što smatram da bi trebalo dosta toga da se promeni u državi – da bolje živimo, da mladi mogu lakše da pronađu posao, da imamo sigurniju budućnost… Smatram da je ovo jedna od retkih prilika kada mi kao građani imamo šansu da učestvujemo u toj promeni i zato je ne treba propustiti.” Tamara je učenica trećeg razreda Zemunske gimnazije i kaže da većina njenih prijatelja još nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postala punoletna tako da ne mogu da glasaju, a otprilike polovina onih koji imaju 18 godina hoće da izađe na izbore, dok druga polovina to ne želi, jer ne veruje da će glasanjem moći nešto da promeni.
Uverenje ili predrasuda da mladi nerado izlaze na birališta podstaklo je omladince političkih stranaka da ih pozovu na predstojeće izbore, kako bi se na taj način izborili za državu po svojoj meri. I internet-portal „Baterija” je pokušaj da mladi, razmenjujući ideje, poredeći partije i njihove programe, izgrade političke stavove i izađu na izbore.
„Mladi u Srbiji su došli u fazu u kojoj im nedostaje baterija – imaju sve manje interesovanja i entuzijazma da se bave društvom u kome žive i problemima na koje nailaze. Želimo to da promenimo – da mladi kažu koje teme i problemi su im važni, da traže reakciju nadležnih institucija, predlažu rešenja, razgovaraju jedni sa drugima i zajedno pokrenu akcije. Uključivanjem u „Bateriju” uključuju se u društveni i politički život i probleme čine vidljivijim na nov, svima dostupan način. Moći će da nametnu političarima teme koje smatraju važnim”, kaže Luka Bojović iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Prema istraživanjima, grupacija od 18 do 29 godina najmanje izlazi na birališta: 50 odsto muškaraca i 30 odsto žena. Zato su ranije Centar za razvoj Srbije, Beogradski fond za političku izuzetnost i Centar modernih veština pokretali kampanje za povećanje izlaznosti na izbore mladih ljudi koji prvi put glasaju. Više je razloga zbog kojih mladima politika nije zanimljiva, a evo kako to objašnjavaju političar, psiholog i sociolog.
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, kaže da u partijama generalno vlada seniorizam. „Nemamo mlade političare a u strankama gde ih ima su skrajnuti. Zato mladi tu ne vide svoje mesto.” Korać je u koaliciji sa Liberalno demokratskom partijom koja prema istraživanjima ima najviše mladih pristalica, a on to objašnjava ovako: „Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, po svemu pripada njima, i po ponašanju i načinu oblačenja. Ima malo radikalnije stavove a to mladi vole. On govori o mladima”.
Žarko Trebješanin, psiholog, kaže da je samo utisak da mladi ne izlaze na izbore. „U istraživanjima sam video da nije velika razlika između mladih i opšte populacije. Kada vide da je javnost za nešto zainteresovana, to i njih povuče. Ima i angažovanih u politici, i to je dobro jer se to tiče njihove budućnosti.”
Trebješanin kaže da su ljudi odgovorniji s godinama i da više izlaze na birališta. „Sećaju se vremena kada su se oni koji nisu izlazili na izbore nazivali neprijateljima. To je bilo u doba komunizma. Sada su mladi vrlo slabo zainteresovani za politiku. Nisu ni informisani, slabo prate informativne emisije i ne čitaju novine. Glasaju po simpatijama. LDP ima način prezentacije, spotove, muziku i lidera koji su im bliski.”
„Proporcionalno je malo mladih opredeljeno da uđe u stranku. Nije to više od pet odsto, a verovatno je i manje, što govori o negativnoj selekciji. Zato u strankama nema kvalitetnog obnavljanja”, kaže Trebješanin. Neizlazak mladih na birališta, što kako kaže i nije neki napor ali jeste aktivnost za koju treba motivacija, on vidi baš u tome što nemaju razlog, jer ne vide šta time dobijaju. „Ne vide svoju budućnost ovde i zašto bi onda glasali. Na njih dosta utiču i priče intelektualaca koji pričaju da je najpametnije ne izaći na izbore. A mladi su radikalni i to povezuju sa time da ovde niko ne vredi. Zato bi neko morao da im objasni šta se dobija a šta se gubi. Ako ne izađu na izbore, onda odlučuju samo stariji. Neizlaskom profitiraju oni koji imaju čvrsto jezgro. Mladi treba da budu upućeni šta znači dati glas jednoj ili drugoj stranci.”
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da je mladost sama po sebi lepa i da mladi imaju važnije stvari od politike kao što su ljubav i prijateljstvo. „Politika je suprotna jer ima mržnje i neprijateljstva. Vrednosti koje se promovišu u politici u suprotnosti su sa vrednostima mladih i zato oni sebe ne prepoznaju u politici. Teme koje političari otvaraju i njihova prepucavanja su im dosadni.”
LDP možda ima veću zastupljenost mladih među pristalicama od drugih stranaka i zato što je lider najmlađi, tako se ponaša i odvaja se od drugih. Radikalizam postoji i u drugim strankama, ali je njegov način i stil govora bliži mladima. Kod LDP-a je najprisutnija i otvorenost prema svetu i drugima.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 14.04.2012
