Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi susreti s Del Ponteovom bez izjava
Šture informacije posle jučerašnjih sastanaka glavne tužiteljke Haškog tribunala sa premijerom Koštunicom, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Ljajićem, sa ministrom spoljnih poslova Jeremićem i tužiocem za ratne zločine Vukčevićem
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte koja je juče doputovala u četvorodnevnu posetu zvaničnom Beogradu, razgovarala je sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. Nakon razgovora u zgradi Vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije, koji je trajao oko jedan sat, niko od učesnika sastanka nije davao izjave. U saopštenju iz kabineta premijera navodi se da je Koštunica u razgovoru sa Del Ponteovom podsetio da je okončanje saradnje sa Tribunalom u Hagu jedan od pet prioriteta rada vlade, te da ta činjenica "najbolje govori da postoji jasna politička volja i rešenost da se u najkraćem roku u potpunosti okonča saradnja sa Tribunalom".
Koštunica je, kako se navodi u saopštenju, ukazao i da će sa formiranjem Saveta za nacionalnu bezbednost biti pojačana aktivnost svih državnih organa kako bi se što pre završila saradnja sa Tribunalom i da je rešavanje slučaja Zdravka Tolimira važan korak u tom pravcu.
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte je na sastanku sa premijerom Srbije naglasila da je za Tribunal neophodna puna saradnja Srbije kako bi u što kraćem roku svi optuženi bili u Hagu.
Del Ponteova je susretom sa Koštunicom započela seriju razgovora u kojima će sa državnim vrhom Srbije razmotriti napredak u saradnji sa Haškim tribunalom.
U toku jučerašnjeg dana ona se sastala i sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Rasimom Ljajićem, sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
Kako je preneo B92, odmah po ulasku u kancelariju tužioca Vladimira Vukčevića, haška tužiteljka mu je stavila na sto plakat sa imenima i fotografijama petorice preostalih optuženih. Prema njenim rečima, svi se oni, sa izuzetkom Vlastimira Đorđevića, nalaze na teritoriji Srbije.
Prema najavama, Del Ponteova će se tokom boravka u Beogradu sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, šefovima VBA i BIA, kao i ministrima odbrane, pravde i unutrašnjih poslova nakon čega će podneti izveštaj o saradnji Beograda sa Hagom, posle čega bi trebalo da bude određen i termin za obnovu pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
Tokom jučerašnjeg sastanka Del Ponteove i Koštunice, pred zgradom vlade okupilo se oko 20 članova porodica Udruženja kidnapovanih, zarobljenih i ubijenih civila, vojnika i policajaca tokom rata na Kosovu, koji su nosili slike stradalih i nestalih članova svojih porodica i tražili da razgovaraju sa glavnom haškom tužiteljkom.
Kako su prenele agencije, pošto im je rečeno da Karla del Ponte nema vremena za sastanak, predstavnici Udruženja zatražili su prijem kod premijera Srbije.
Inače, članovi ovog udruženja protestovali su ispred Vlade Srbije i prilikom njene posete u februaru prošle godine.
Ova poseta Karle del Ponte Beogradu ujedno bi trebalo da bude poslednja, budući da joj u septembru ističe drugi mandat na mestu glavne haške tužiteljke. Tokom prethodnih sedam godina, njene ocene o saradnji Beograda sa tribunalom bile su različite.
U septembru 2001. godine, pošto je Slobodan Milošević par meseci ranije prebačen u Sheveningen, izašla je nasmejana pred novinare sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem i srpskim ministrom pravde Vladanom Batićem. "Veoma sam zadovoljna, što srpske vlasti, iz srpske vlade, imaju vremena da sa nama razgovaraju o saradnji...", rekla je tada.
Kako su objavili neki mediji, njoj je te nedelje bilo lepo u Beogradu, za razliku od prethodnog puta kada je u martu, iste godine, imala neugodan susret sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Ipak, oba DOS-ova tabora tada su odahnula kada se ispostavilo da ona nije došla po "glavu" tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, niti po bilo koju od 15 glava, koje je Hag tada tražio od jugoslovenskih vlasti.
"Nije bilo ultimatuma, pritisaka, nije pomenuto apsolutno ni jedno ime. Sve je bilo iznad naših očekivanja", izjavio je tada Batić.
U aprilu 2002. godine ponovo je došla u Beograd. Tada je Ratko Mladić bio jedna od glavnih tema razgovora, ali je odbila da o tome novinarima nešto više kaže.
O bivšem komandantu Vojske Republike Srpske je 20. novembra 2002. godine u Beogradu razgovarala samo sa predstavnikom Generalštaba VJ Brankom Krgom, koji, kako je rekla, nije negirao informacije da se Mladić slobodno kreće po Srbiji.
I 17. februara 2003. godine Del Ponteova odlazi nezadovoljna zbog odsustva saradnje vlasti Srbije i Crne Gore sa sudom u Hagu, iako su tada iz kabineta zvaničnika i Srbije i Crne Gore stizala saopštenja da je u razgovorima sa glavnim tužiocem Tribunala izražena spremnost na punu saradnju s Hagom.
A onda dolazi do njene radne posete 19. maja 2003. godine i, činilo se, pravog preokreta. "Danas verovatno možemo govoriti o novoj eri odnosa između Beograda i Haga", rekla je. Ona je tada dala i prvu zvaničnu izjavu o mogućnosti prebacivanja pojedinih sudskih procesa iz Haga u Beograd, uz uslov da se usvoji Zakon o ratnim zločinima.
Premijer Srbije Zoran Živković je najavio da će zakon ubrzo biti donet, i dodao da je Del Ponteova donela osam kutija dokumenata o zločinu nad hrvatskim zarobljenicima na farmi Ovčara kod Vukovara.
Analitičari su tada ocenili da njena poseta dokazuje da je u saradnji između "svetske prestonice pravde" i glavnog grada SCG došlo do značajnog pomaka otkad je akcijom "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića počela nezvanična saradnja i razmena podataka i obaveštenja.
Pre tog dolaska u Beograd Del Ponteova je u Ženevi izjavila da je želela da u Beogradu prisustvuje sahrani svog prijatelja Zorana Đinđića. Ali, "najpre mi je ministar Svilanović dao do znanja da nisam poželjna, a zatim je potvrda te informacije stigla i od vlade u Beogradu. Nije važno, Đinđića sam smatrala za ličnog prijatelja i na njegov ću grob otići sama kada budem u Beogradu", rekla je.
Predsednik SCG Svetozar Marović je tada najavio nova dela u narednim nedeljama i mesecima, kojima će vlasti u Beogradu "jasno pokazati" opredeljenje za punu saradnju sa Tribunalom.
"Budućnost će pokazati da li je to istina, ali ja u to ne sumnjam – mislim da će uskoro biti ostvareni pozitivni rezultati", kazala je Del Ponteova.
Ali, već prilikom njene naredne posete Beogradu, početkom oktobra 2004. godine, Del Ponteova je obavestila predsednika Srbije Borisa Tadića da je saradnja naših državnih organa sa Tribunalom dramatično loša i da se nalazi na najnižoj tački.
Od oktobra 2004. godine do njene naredne posete, 29. septembra 2005. godine prebačeno je 16 optuženika u tribunal i Del Ponteova je najzad izrazila zadovoljstvo saradnjom Beograda sa tim sudom. Ipak, ukazala je da se šest begunaca još uvek nalazi na slobodi i da su oni verovatno u Srbiji. A već tri meseca kasnije, prilikom njene posete 8. decembra 2005. godine, izjavila je da je skandalozno Mladić i Radovan Karadžić još nisu uhapšeni.
Posle jednoipočasovnog razgovora sa Del Ponteovom premijer Koštunica se novinarima obratio smirenim tonom. "Našalili smo se gospođa Del Ponte i ja, pa smo saradnju Srbije sa Hagom uporedili sa čašom vode. Čaša je skoro puna i treba joj još samo malo do vrha", rekao je slikovito.
U februaru prošle godine sa srpskim zvaničnicima je opet razgovarala o Mladiću. Ministar Odbrane Zoran Stanković gošću iz Haga je upoznao sa delovima izveštaja VBA. Ipak, pošto je ocenila da "Vlada Srbije radi nešto, ali ne radi dovoljno" ona je zatražila od Evropske unije da prekine pregovore sa SCG zbog nesaradnje sa Hagom.
U jednom intervjuu koji je objavljen julu prošle godine, osvrćući se na svoj poslednji susret sa premijerom Koštunicom izjavila je: "Ne želim da ulazim u polemiku sa njim! Sećam se samo da mi je čvrsto stegao ruku i rekao da će mi dati Mladića i da će Mladić biti u Hagu!".
Iako su se u domaćoj javnosti već čule procene da bi, imajući u vidu prošlonedeljno hapšenje generala Zdravka Tolimira, izveštaj Del Ponteove o saradnji Beograda s Tribunalom ovog puta mogao da bude pozitivniji, posle jučerašnjih prvih susreta sa srpskim zvaničnicima, nezvanično se moglo čuti da je bila škrta na pohvalama.
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 05.06.2007.]
.jpg)
